четвртак, 06.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 30.07.2020. у 21:00 Данијела Давидов-Кесар

Гојазни се теже боре против короне

Ви­шак ки­ло­гра­ма до­при­но­си са­ку­пља­њу ма­сно­ће у ви­тал­ним ор­га­ни­ма, што може изазвати ин­су­лин­ску ре­зи­стен­ци­ју и ви­со­к крв­ни при­ти­сак
(Фо­то Бета)

Светска научна јавност је дошла до открића да је гојазност једна од главних карактеристика многих млађих људи који су имали тежак облик вируса корона или су изгубили живот због ковида 19. Особе са индексом телесне масе већим од 40 имају двоструко већу шансу да оболе од короне и заврше у болници на терапији кисеоником или на респиратору, а нажалост, са кобним крајем. Вишак килограма доводи до акумулације масноћа у виталним органима и до појаве инсулинске резистенције и високог крвног притиска, а често се дебљина јавља као пратећа појава уз обољења попут дијабетеса, слабијег рада срца, јетре и бубрега.

На ову опасност упозорила је и професорка др Едита Стокић, директорка Клиничког центра Војводине, рекавши да је вишак килограма један од најопаснијих фактора који утичу на ток болести код заражених пацијената.

– Гојазност је фактор за оболевање од ковида 19, па са повећањем гојазности долази до повећања шансе за хоспитализацију на интензивној нези, за примену механичке вентилације, а чак је и смртност у том случају већа. Европска асоцијација за студију гојазности јасно је ставила до знања да је гојазност болест удружена са бројним компликацијама које прати вирус корона – нагласила је др Стокић.

Слично мишљење има и професорка др Верослава Станковић, стручњак за исхрану, која за „Политику” истиче да је гојазност често удружена са дијабетесом типа два и кардиоваскуларним обољењима. Гојазни људи са већим обимом струка заправо имају слабију вентилацију (удах и издах), што за последицу има мањи парцијални ниво кисеоника у крви.

– Знајући да корона првенствено утиче на плућа и количину кисеоника у крви, гојазни људи су у много већој опасности од појаве хипоксије, недостатка кисеоника од мршавих особа. Они имају много веће последице које корона изазива, а најчешће је то тромбоза и пропадање неких органа. Чињеница је да су готово сви који су умрли, а имали су од 30 до 50 година, били гојазни људи. Неке дебеле особе имају и такозвану слип апнеу, прекид дисања у сну, што је додатни ризик за појаву компликација приликом заражавања короном – истиче др Станковић.

На проблем повезаности гојазности и ковида 19 одмах су реаговали Британци. Њихова министарка здравља Хелен Ватели је изјавила да нација мора да ради на губљењу вишка килограма јер то повећава ризик од умирања као последице вируса корона. И премијер Велике Британије Борис Џонсон је борбу са прекомерном тежином искористио да би нацију приволео да побољшају телесну форму и ухвате се укоштац с гојазношћу, фактором ризика за теже оболевање од короне, јер је у овој земљи 63 одсто људи гојазно. Након што је прележао ковид 19, он је успео да изгуби шест килограма, па је гојазност назвао темпираном бомбом са којом влада треба да се обрачуна. – Када сам завршио на интензивној нези јер сам био веома болестан, имао сам превише килограма и био сам дебео – признао је Џонсон.

Због тога је власт осмислила 12-недељни програм унапређења здравља под називом „Боље здравље”, како би се смањио број гојазних до евентуално новог таласа короне. План је да лекари апелују на грађане да воде рачуна шта једу и да их подстичу да се баве физичким активностима. Ту је и забрана телевизијских и реклама на интернету за такозвану брзу храну пре девет часова, укидање акција „купите један, а други добијете бесплатно” за сличне оброке, као и стављање броја калорија на меније у већим ресторанима.

Када је реч о Србији, још нису објављени подаци последњег истраживања о здрављу нације Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, али је анкета из 2013. године показала да је више од половине грађана (56,3 одсто) прекомерно ухрањено, да је предгојазно 35,1 одсто људи, а да је сваки пети становник наше државе гојазан. Већи проценат гојазних је забележен међу популацијом од 45 до 84 године, као и међу сиромашнима, најмање образованим људима и онима који живе у приградским насељима. Предгојазност је чешћа код мушкараца (41,4 одсто) него код жена (29,1 одсто). Интересантно је да сваки пети држављанин Србије не размишља о здрављу приликом избора начина исхране, али, ипак, охрабрује податак да је готово половина људи због здравствених разлога променила барем нешто у начину исхране. Стручњаци су због оваквих нимало добрих показатеља сагласни да би и у Србији требало спровести неку кампању за смањење гојазности, посебно сада када се зна повезаност овог проблема са оболевањем и смртношћу од короне.

– Обавезно би требало покренути нову кампању за смањење гојазности, јер је познато да су нам и деца све гојазнија и да самим тим и она могу да имају тежу клиничку слику ковида 19 због тога – додаје др Верослава Станковић.

Министарство здравља и Удружење за прехрамбену индустрију Привредне коморе Србије удружили су своје ресурсе и знање и покренули пре неколико година кампању „Тежи равнотежи”, која је настала као подршка Националном програму за превенцију гојазности код деце и одраслих, са циљем да покрене позитивне промене у стилу живота грађана и укаже на важност проналажења баланса у свим сегментима живота, континуираном информисању грађана о могућностима превенције гојазности, кроз едукацију о принципима балансиране и разноврсне исхране, као и о значају физичке активности. У Министарству здравља за „Политику” кажу да планирају да интензивирају ову кампању, која у доба короне може да допринесе да се и Србија избори са пошастима које доноси дебљина, у овом тренутку највише због победе над вирусом корона, али ће акценат бити стављен и на децу и на стицање здравих навика од малих ногу. Нове кампање на тему гојазности неће бити покретане ове године.

Окретање физичкој активности

На питање нашег листа, да ли би Србија попут Велике Британије требало да организује кампање са циљем да се смањи гојазност пре појаве евентуално другог таласа короне, покрајински секретар за здравство професор др Зоран Гојковић је на јучерашњој конференцији за новинаре рекао да гојазност у нашој земљи где петина становника има вишак килограма, представља велики фактор ризика.

– Нажалост, многи наши пацијенти који су преминули имали су вишак килограма, односно уклапали се у дефиницију гојазности и последичне шећерне болести. Велики број наших грађана болује од гојазности и то се може сврстати у дијагнозу. Покрајински секретаријат и Министарство здравља у последњих неколико година ради на програмским активностима у вези са усвајањем здравих стилова живота настојећи да масовније едукује младе, али и старије на који начин би требало да се хране, како да исхрану прилагоде савременом добу, избегавају брзу храну и све оно што доприноси повећању килограма. Наравно да ћемо са тим наставити – рекао је др Гојковић.

Он је навео да ће из свих невоља и несрећа које је донела корона једна од позитивних ствари бити што ће се радити на томе да се људи више оријентишу ка физичкој активности јер је то веома битно.

Секретар Гојковић је нагласио да ће, када буде завршен софтвер на којем тренутно ради Влада Србије, моћи тачно да се види у процентима колико је људи преминуло са којим здравственим проблемима, између осталог, и они који су били гојазни.

Коментари8
00120
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Muradin Rebronja
Zdravlje prvenstveno zavisi od dva činioca, od onoga šta unosimo u organizam i onoga šta činimo sa našim telom. Fizička neaktivnost je tihi ubica. A gojaznost je bolest sama za sebe i majka mnogih znanih i neznanih bolesti. Pet vodecih uzroka bolesti i smrtnih slučajeva je povezano sa ishranom: bolesti srčanih arterija, rak, šlog, dijabetes i ateroskreloza. A glavni krivac su proteini i masnoca životinjskog porekla koji sadrže holesterol. Rešenje je u biljnoj ishrani nutricijski izbalansiranoj.
Znojko Buckic
Moja prambaba je u Crnu Goru jela mesa jednom u mesec dana a secer samo na crkvene praznike. Bika mrsava ko prut i zdrava kao dren, nadzivela mnoge vrsnjake sto su se tovili industrijskom hranom i galofagom.
Горан
Да свако поједе комад црног хлеба и чашу воде сваког дана као оброк, не би било оваквих проблема. Али пошто сви ждеру и не знају да поштују кад је пост а кад не, зато и имамо гојазне и оне са хроничним болестима. Све је у глави!
Pera Zdera
Obrni okreni poljoprivreda i industrija hrane nam rade o glavi jer u cilju sto vece dobiti zatrpavaju trziste sve primamljivijim i sve jeftinijim proizvodima sto neminovno vodi u alavost a time i u gojaznost a dodatno industrija hrane je zajedno sa metanom sa farmi goveda najveci zagadjivac atmosfere.
Божа
У Немачкој је смртност на респираторима око 50% каква је ситуација у отађбини, интересује се Буцко.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља