недеља, 09.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 31.07.2020. у 11:01 Милица Димитријевић

Кивот Стефана Дечанског и вредни рукописи у Историјском музеју

Кивот краља Стефана Дечанског (Музеј Српске православне цркве) (Фото: ИМС)

У оквиру изложбе „Краљеви и светитељи српски” у Историјском музеју Србије до краја августа посетиоци могу да се упознају са кивотом краља Стефана Дечанског, који се износи пред јавност само у посебним приликама, и рукописима од изузетног значаја, попут Синтагме Матије Властара из Зете, из средине 15. века и Житија Стефана Дечанског са службом Стефану Дечанском од Григорија Цамблака из 16. века. Ови предмети ће након тога бити враћени матичној институцији – Музеју Српске православне цркве.

Изложба „Краљеви и светитељи српски”, ауторке Вање Вуксан, биће отворена до 20. новембра, а посетиоци могу да виде бројне драгоцености које сведоче о најзначајнијој српској средњовековној династији Немањић и епохи која јој је претходила. Међу највреднијим предметима је печатњак кнеза Стројимира, владара преднемањићке епохе, део каменог трона цара Душана из манастира Студеница, парапетна плоча из Дежеве, део збирке Музеја „Рас” у Новом Пазару, прва Дечанска хрисовуља, оснивачка повеља манастира Дечани из 1330, која се чува у Архиву Србије и многи други важни предмети.

Публика може да посети изложбу сваког дана, осим понедељка, од 12 до 20 часова. Из музеја подсећају да је мерама здравствене превентиве предвиђен ограничен број посетилаца и обавезно коришћење заштитне маске, уз одржавање физичке дистанце.

Коментари3
80b8e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

из главе
Душанов Законик ( 6857г) је стављен у употребу са више демократије него што данас раде најдемократискије земље, а о комплексности Закона за то време други су могли само да сањају. Требао би да се изућава као лектира за српски језик у средњим школама. И још нешто, Срби нису свесни, након његовог врмена, Срби су формално државно прешли Дрину тек 1995.
Mila Savic
FANTASTICNO i HVALA svima koji su nam to omogucili!!! Ja se ponosim nasom istorijom!!!
Miodrag. Bumbich
Da. uvek. podseca kosmo SRBI

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља