уторак, 04.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 31.07.2020. у 16:12

Београдске улице

(Фото Н. Марјановић)

Ако неке београдске улице постоје већ много деценија са именом које носе, ако су становници тих улица, наравно и њихови родитељи, а често и многи њихови преци, па и њихови пријатељи, навикли да живе у тим улицама којима ни разни ратови, окупације и бомбардовања нису мењали име, ко то има право да то чини?

Зашто мењати називе улица када су они део историје овог града? Називи неких од тих улица стари су више од једног века. Због чега им мењати имена? На њих смо навикли ми који живимо у овом граду, навикли су и они који нам долазе у госте или пишу писма адресирајући их на дату улицу. Шта има ружног ако нека наша улица носи своје име већ више од сто година или ако се зове Босанска, Сарајевска, Загребачка, Скопска, Љубљанска или Задарска, ако је названа по неком месту у које смо одлазили на сајам, на летовање, као туристи, или ако у њему живи неки наш пријатељ или рођак.

Београдске улице имају своја имена, понека су раније, изменом политичких прилика (или неприлика), мењане, али је то у последње време донекле кориговано. Сада се,  вероватно неко ко није пореклом из овог града, направио важан и одлучио да брља са именима улица. Надам се да ће се наћи неко разумнији од њега и спречити га да чини ту глупост.

Aрх. Александар Ајзинберг,
редовни професор универзитета уметности у пензији,
Београд

Коментари35
3c89e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dr Slobodan Devic
Imena ulica se po gradovima menjaju, i to je nesto sto postoji "od kada je sveta i veka". Najcesce se radi o trenutnim unutrasnjim i spoljasnjim politickim faktorima. Ne treba rusiti spomenike (mada ih treba premestati), ali imena ulica svakako treba menjati - po potrebi. Primer: u Parizu postoji ulica kralja Petra prvog, koje ime je dobila 14-og jula 1918-te. Do tada se zvala ulica Pjera Sarona (francuski filozof i teolog). Mozda su se Parizani tada bunili zbog promene, mada sumnjam ...
Саша Микић
@Бранко Ср'б Козаковић Да ли по том вашем самопоштовању и свему осталом што сте навели треба осим промене назива улица рушити и споменике као што су у САД радили? Да ли ће то избрисати историју? У неком коментару на интернету сам прочитао чак предлог једног од ваших истомишљеника да треба срушити кулу на Гардошу, јер је споменик окупатора и тирана и једина миленијумска кула која је остала читава ван граница Мађарске?
Бранко Ср'б Козаковић
То је злонамерно поједностављивање и учитавање. Не ради се о "брисању историје", како подмећеш - већ сам о томе писао. И окупације су наша историја па нема смисла славити то. Силовање је део живота виолате, али то не значи да ће ставити слику злочинитеља у албум успомена. Турска државна и неосманска агенција Тика обнавља споменике свог присуства у свету - то чине на Београдској тврђави, обновили су Рам. Е, сад - питање је да ли је нормално да обнављамо споменике окупатора? Слепа злонамерност.
Данијел
Знате шта има ружно? Ружно је да главни србски град има имена улица по оним мјестима у којима је убијен нечији рођак, неки србин, ако је у том граду био организован логор за мучење и убијање срба. Е то је ружно. А у шопинг се може ићи када год ко хоће и гдје хоће. Данас је 2020, не 1970. А и тада ко је хтио могао је видјети куда плови "наш брод".
Radmila Mišić
U "Politici", na 5 stubaca, M.Bazdulj traži da kao reciprocitet ulicama Poenkareovoj i Ž.Klemansoa Parižani dodele ulicu P.Stamboliću. Ponižavajući je da ovaj političar kao najzaslužniji bude predložen i to u "Politici" a u Parizu postoji ulica Petra I od Srbije, koliko za informaciju g. Bazdulju. Ako vrhunski dnevni list štampa po Srbiju ovako ponižavajuće stavove onda je to dokaz našeg mazohizma, stokholmskog sindroma spram Tita i SFRJ i nacionalne nezrelosti. A nazive ulica treba menjati.
Улица се пише срцем
Бићу слободан да изнесам само један аргумент, и то за пример Хрватске улице, дакле, против промене назива. Тачно је да у Загребу не постоји Српска улица (није никада ни постојала), али аргумент реципроцитета овде није ваљан. Београд јесте био главни град СФРЈ, али био је и главни град Краљевине СХС (Југославије) пре тога, од 1918. Данас у Београду живи највероватније око 100.000 Хрвата, односно људи који имају барем једног директног претка хрватске националности. Да ли то смета Весићу и зашто?
Бранко Ср'б Козаковић
Не знам да ли смета Весићу, али мени смета. У сваком случају тај аргумент, као и остали који су се до сада чули у том поводу, није убедљив - напротив. Натегнуто довијање само да би се било опозиција свему по сваку цену. И, уопште се не ради о "реципроцитету", већ о самопођтовању и вредновању стварни вредности наспрам "великосрбавачке" југословенштине, ма она била југоулизничка, црвена и расрбна, ма била задригло шешељоидна и квазинационалистичка.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља