четвртак, 06.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 31.07.2020. у 13:45

Пораст привреде у јуну - неочекиван у позитивном смислу

Миладин Ковачевић (Фото Танјуг)

У јуну месецу догодио се пораст привредних активности, а како је данас за Танјуг рекао директор Републичког завода за статистику Миладин Ковачевић нико није очекивао да ће раст индустрије бити 2,6 одсто у односу на јун прошле године, односно 9,5 одсто у односу на претходни - мај месец.

Ковачевић каже да јун месец по питању привредних активности у Србији изгледа неочекивано у позитивном смислу.

„Прерађивачка индустрија забележила је раст од 11,3 посто у односу на мај, а цео други квартал ће бити на нивоу од - 7,8 посто. А тај квартал обухвата и април који је био месец најдубљег пада, јер тада су примењиване најоштрије мере за спречавање пандемије”, рекао је он.

Сличне неочекивано позитивне резултате показало је и грађевинарство.

„Код грађевинарства је била претпоставка да ће у другом кварталу бити на -11 посто а у ствари бићемо на неких -0,8 посто. Промет у трговини који је највећи индикатор - највећи део онога што зовемо услуге, је у јуну ове године у односу на јун 2019. године имао раст од 11,5 одсто, а целом другом кварталу је на неких - 0,7 одсто”, каже Ковачевић.

Како је оценио, јунски резултати су заправо ситуација која би се могла назвати макар привременим изласком из кризе коју је изазвала пандемија.

„А то је најбоља ситуација изласка у графици латиничког слова В. Имали смо жесток, значајан пад у априлу месецу, а онда веома брзо раст и враћање на нивое које смо имали прошле године и преко њих”, рекао је он.

Једина делатност која је значајно слабија него прошле године је туризам показују подаци.

„ Али туризам у нашој економији не учествује више од 1,5 до 1,6 процената, макар да је туризам била пропулзивна област претходних година, а био би и ове да није било пандемије”, рекао је он.

Ковачевић је рекао да спољнотрговинска размена показује у јуну опоравак у односу на мај месец.

„У првом полугођу, извоз бележи пад од неких 6,8 посто пада, увоз још мањи пад - 5,2 посто, а ту се налазе месеци од марта до краја јуна, карактеристични по последицама пандемије по економију. Можемо рећи да ово заиста није неки мерив, или значајан пад - поготово ако се осврнемо на то како су прошле неке друге земље”, рекао је он.

Иако не може прецизно да каже колики ће бити БДП за друг квартал, износи процену да стопа пада БДП-а у другом кварталу неће бити нижа од 5,5 посто, односно 5 процената.

„У великим и значајним економијама стопе пада досежу од -10 до -30 процената као код америчке у другом кварталу”, рекао је Ковачевић и додао да је Србија на другачијем колосеку.

Он је нагласио да се за овакве резултате највише може захвалити инерцији раста која је била врло убрзана од средине прошле године, па све до првог квартала ове године, иако је и један његов део прошао у ванредном стању.

„Та интерција је значајно допринела очувању економије, више него што очекивало. Брзо су дошле и мере државе, значајне јер су носиле 5,1 милијарду евра, а видимо и да ће у некој мери би продужене и додатне”, рекао је он.

Додао је да се није догодио прекид спољнотрговинских веза са земљама са којима Србија има значајну размену а чије компаније имају предузећа у Србији, пре свега у домену машинске индустрије, индустрије компоненти и делова за аутомобиле.

„То јесу индустрије које су трпеле пад, и губитак, али није дошло до таквог пада и губитка који би више урушио индустријску производњу”, рекао је он.

Додао је да су компаније које су биле увозници тих производа из Србије и даље остале верне, својим компанијама ћеркама из Србије.

„То се односи посебно на немачке и европске компаније - оне су наставиле да увозе оно што производе у Србији, наравно смањено али прекида није било”, рекао је он.

Коментари7
105a3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мали Ђокица
Крива иста као пораст броја заражених и умрлих.
Dule Los Angeles
Ne verujem Vam! Na osnovu vidjenog, i citajuci kontroliane medija. 1. Zelezara je skoro ugasena! Gde je izvoz!? 2. FIAT skoro ugasen! I zvoz!? Te dve stavke odrzavaju valutnu stabilnost. 3. Moguce je da je izvoz voca pogurao, jer Rusi ipak gutaju i nase i reexport. 4. Turizam! Nije to samo broj nocenja, nego mnogo vise venpansionska potrosnja. 5. 100 evra su ozivele trgovinu. 6. "Kupljeni invstitori" su Tamni Vilajet. Tamo se nista ne zna. Ni VI. Priznajte! Tako da, sacekajmo. U zoru se mrzne!
Tarabuc
Naš spoljnotrgovinski deficit je preko pet milijardi evra ove godine može da predje šest. Bez priliva deviza od dijaspore i rasprodaje nekog resursa sledi nam zaduživanje. Ako pritom računate da današnji realni kurs dinara oko 160 dinara onda vam je jasno kolki je naš javni dug.
vida diplek
dobro je da privreda nije stala, ali u privredi je najvaznije PRODATI a ne proizvoditi za zalihe. Nase samohvale nista nece znaciti ako u svetu pandemija ne splasne!
Slobodan
Господине директоре Ваша статистика у најмању руку је весела. Верујте ми на реч и ја сам статистичар. Поздрав

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља