уторак, 04.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 31.07.2020. у 20:20 Александра Исаков

„Кућа иза дуге”, место за снове

Удружење за помоћ особама са аутизмом планира да формира свој радни центар, да закупи омањи салаш и да по угледу на пријатеље у Београду има свој локал
Деци омогућено квалитетно проведено време, родитељима одмор (Фо­то при­ват­на ар­хи­ва)

Суботица – Омања дворишна кућа недалеко од центра града носи поетичан назив „Кућа иза дуге“ и, ако је по веровању то место где се остварују снови, ово је управо таква кућа. То је место окупљања и седиште Градског удружења за помоћ особама са аутизмом. Удружење има око 40 чланова, а међу њима има особа, односно родитеља деце и са другим развојним сметњама, али нису ни сва аутистична деца обухваћена овим удружењем.

„Не знамо колико деце са аутизмом имамо у  Суботици, јер о томе не постоји јединствена евиденција, као што ни у Србији не постоји регистар особа са аутизмом“, каже нам Сузана Скендеровић, председница удружења, и на много начина покретачка сила овог удружења. Бројке овде и нису битне, јер је суштина у помоћи детету, а тако и читавој породици. Сузана Скендеровић је мајка троје деце, и њено средње дете, данас тинејџер који је уписао средњу школу, има аутизам. Суочавање са дијагнозом и непрестано прескакање административних препрека и изазова које пред њу, као и сваког родитеља са дететом са сметњама, ставља друштво подстакло ју је да са групом мајки и очева формира удружење. Кућу су од града добили 2014. године, и од тада је то и њихов терапеутски центар, јер су успели да опреме собу за сензорну интеграцију, место где деца долазе да се друже, али и савладавају нове вештине.

„Окупљањем деце у кући им обезбеђујемо квалитетно проведено врeме и пружамо неколико часова предаха породици. Спашавајући и радећи са аутистичним дететом, ми помажемо читавој породици“, објашњава Скендеровић.

Међутим, „Кућа иза дуге“ није само место предаха. Управо је претрпана машинама које су на реверс добили од Политехничке школе, а реч је о пресама за савијање картона, штампачима текстила. „План нам је да овде отворимо радни центар и ангажујемо четири особе. Имамо простор у којем би могли да производимо и на тај начин и да ангажујемо чланове, да покажемо да су ту и корисни друштву“, каже Сузана Скендеровић. Због епидемије, тренутно се не окупљају у кући, али активности нису престале, мајке чланова вредно шију заштитне маске и поклањају их и продају.

 Сузана Скендеровић не крије да им је узор организација „Дечије срце” у Београду, да и овде остварују сличан концпет, односно да траже пословни простор за локал у којем би се кафа плаћала у ствари донацијом, а не по ценовнику, и где би могли и на други начин да ангажују своје чланове. Сузана прича да су отпочели преговоре и око закупа једног омањег салаша, који би водила једна породица.

Много је идеја и много је покушаја да ово удружење на неки начин помогне члановима, који бију и свакодневне битке са остваривањем својих права. Имамо добар закон, али његова примена увек зависи од тога да ли грађанин зна која права има и да ли наоружан тим знањем иступа пред систем – објашњава саговорница. Тако каже да иако је град прихватио да плаћа 70 особа као личног асистента, ти уговори мирују са престанком рада школа, иако школска година званично траје до 31. августа. Тек на посебне појединачне захтеве лични пратилац је поново одобрен. Сузана каже да су за функционисање куће из буџета добили 130 хиљада динара за годину дана, а само седам хиљада им је месечни закуп плус сви режијски трошкови, што практично значи да динар из градске касе „враћају“ комуналним предузећима. Имају собу за сензорну стимулацију, али не и терапеута који би радио са децом, који постоји у Суботици, али удружење нема новца да му плати рад. Набраја и да су годинама предлагали да од 25 спортских тренера које плаћа град, један буде за децу са инвалидитетом или ометену у развоју, али нису добили подршку за то. „Ми нисмо део система, установе које се баве децом ометеном у развоју имају одређене капацитете и за то су финансиране, а ми прихватамо свакога ко нам се обрати и настојимо да помогнемо“, објашњава Скендеровић. Овог августа каже ипак ће отворити кућу и уз мере предострожности организовати пројекат „Предах“ за који су од града добили 200 хиљада динара. Тако ће током августа „Кућа иза дуге“ поново оживети кроз дневни боравак деце, њихове радионичке активности и одласке на излете.

Коментари0
76962
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља