Начини на које Младен Шарчевић, министар просвете, најављује да ће се од нове школске године организовати настава, иако на први поглед дају избор родитељима, опет у неким деловима углавном не одговарају ни њима, а ни наставницима. У основи мера које ће министар у првим данима наредне недеље предложити Кризном штабу јесте чињеница да ће родитељи моћи да бирају да ли ће децу слати у школу на часове или ће их оставити код куће да наставу прате на даљину, уз обавезу да дођу у учионице и одговарају за оцене. Шарчевић за наш лист истиче да ће предност при слушању наставе у школи дати основцима у нижим разредима јер сматра да је првацима нарочито битно да се прилагоде школској средини и учитељима. Други разлог је чињеница да деца до 12 година по закону не могу сама да остају код куће уколико им родитељи и у време пандемије одлазе на посао.
Основци ће, каже министар, од 1. септембра имати по четири часа у школи и они ће трајати по 35 минута, с тим што ће од октобра наставници повећавати број часова за осмаке. Од осам до 11 сати у школи ће бити ђаци прва два разреда, а онда у учионице, до 14 сати, улазе ученици трећег и четвртог. Наредни термин до 17 часова резервисан је за пети и шести разред, а затим је до 20 часова настава планирана за седмака и осмаке. Између часова тих група биће детаљна дезинфекција учионица, док су, наглашава Шарчевић, и наставници и деца обавезни да носе маске. Ђаци ће, ако се оглуше о ту норму, бити прво опоменути, затим укорени, а на крају и суспендовани.
– Донећемо посебна правила која важе у ванредним ситуацијама да ученик може бити суспендован ако буде понављао скидање маске, јер тиме угрожава здравље других ђака. Школе ће за своје раднике и наставнике набавити маске, а за ученике то ће радити родитељи. У средњим школама ће недељу дана на часове долазити прва и друга година, док ће за то време трећа и четврта да уче онлајн од куће и обрнуто – истиче Шарчевић и додаје да у учионици не сме бити више од 15 ђака, како би сваки добио своја четири квадратна метра простора.
Представници синдиката у просвети готово на недељном нивоу указују на пропусте који су се догађали у досадашњем организовању онлајн наставе и уз то траже осавремењивање опреме за рад на даљину и лаптопе за наставнике... Грански синдикат просветних радника Србије „Независност” почетком седмице упутио је Шарчевићу и иницијативу да се додели надокнада наставницима који су припремали и снимали онлајн образовне садржаје. Подсетили су га да је и изјавио да је управо захваљујући ангажовању тих наставника снимљено више хиљада часова наставе и осталих прилога за децу у образовним установама, а да су ти просветни радници ризиковали своје здравље и тиме угрожавали породице.
Миомир Дејановић, учитељ у ОШ „Светозар Марковић” у Врању, наглашава да је погрешно мишљење неких родитеља да наставници више воле да седе код куће и организују онлајн наставу, јер тако мање раде. Мисли да ни најбоља настава на даљину не може заменити „топлину људског контакта и лепоту интеракције деце и учитеља у учионици”. За њега нема сумње да и ученици и учитељи једва чекају да се нађу „на својој територији”, у школи.
– Ипак, онлајн учење је тренутно нужно због вируса корона, који је потпуно променио старе школске навике и уобичајен приступ настави. Министар просвете препушта родитељима да изаберу да ли ће деца од септембра учити у школи или на даљину, што значи да ће маме и тате бити одговорне за евентуалне штетне последице своје одлуке. А биће, очигледно, одговорне и школе ако не спроводе прописане мере –указује на пребацивање одговорности Дејановић и додаје да је довољно да се један ученик или наставник зарази, па да се обустави настава у учионицама.
Логично је, каже, да стручњаци, а не родитељи, на основу реалне ситуације са вирусом на терену, пресеку и јасно кажу да ли је безбедно од септембра кренути у школу или је паметније засад учити на даљину.
– На крају крајева, зашто не одложити почетак школске године за неколико месеци? Све се да надокнадити сем изгубљеног здравља и живота – упозорава Дејановић.
Јована Поповић, мајка одличних ученика који ће да крену у други, пети и седми разред у једној од београдских школа, истиче да је, уз посао који обавља од куће, у току онлајн наставе морала по цео дан да дежура, испитује децу и тера их да уче. Најстарији ђак је није слушао, све је радио у пет до дванаест, тањећи јој живце, док је домаће задатке редовно преписивао, а када иде у школу, без проблема их самостално решава.
– Велики је, зна да га нико из школе не проверава да ли преписује, немогуће је натерати га да учи од куће. Он готово све у школи на часовима, на којима баш активно учествује, научи и има све петице. У току редовне наставе било му је, уз наставнички труд у школи, довољно да само једанпут код куће понови градиво и све да зна. Никако не желим комбинацију са наставом на даљину. Надам се да ће остати опција да могу да бирам да иду у школу. Наравно да ћу да се определим за њу јер деца морају тамо да се социјализују, а и мој првак је много боље учио са школским другарима. Онлајн настава је за први и други разред катастрофа, они ништа ништа тако не науче, ако поредим са знањем старије деце, која су исто градиво савладавала у школи. Џаба што се учитељи стварно труде да им пошаљу довољно домаћих задатака – убеђена је Поповићева и наглашава да родитељ никако не може да замени наставника, чак и кад је и сам по струци професор.
Под хитно испитати родитељске потребе
Драгана Соћанин, чланица Управног одбора удружења „Родитељ”, сматра да би школе или просветне власти под хитно требало да испитају потребе родитеља, укључе их у доношење одлука, а да коначну одговорност за све облике спровођења наставе мора да преузме Министарство просвете.
– Ако се догоди неуспех у спровођењу наставе од септембра, држава то не сме да пребаци на неодговорност родитеља или школа или да за то окриви немогућности споразумевања између њих. Не сме да се створи још дубљи јаз између родитеља и наставника, већ треба више него икада пре да сарађују, а за то се мора обезбедити максимална флексибилност просветног система – истиче Драгана Соћанин.
