субота, 08.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 01.08.2020. у 20:00 Бошко Јакшић

Египат би да спречи „сиризацију” Либије

Још није извесно да ће се Каиро укључити у рат, као ни да ли би то учинио ваздушним ударима или копненим снагама, али жели да истисне Турску
Египатски парламент дао „зелено светло” за војну интервенцију (Фото EPA-EFE/Khaled Mashaal)

ок се сећа револуције из 1952, која је оборила монархију, и ратова које је после тога имао, Египат прати хаос у суседној Либији страхујући да ће морати да уђе у нови оружани конфликт.

Парламент у Kаиру дао је „зелено светло” за могућу интервенцију на либијском тлу. Председник Абдел Фатах ел Сиси повукао је „црвену линију” између либијских градова Сирт, капије према нафтним пољима на истоку, и Ђуфре, ваздухопловне базе у средишту земље, дефинишући је као границу одбране националне безбедности и претећи војном интервенцијом ако либијске милиције које имају турску подршку покушају да је пређу.

Египат, УАЕ, Русија и Француска подржавају снаге Либијске националне армије генерала Халифе Хафтара које контролишу исток, док Турска штити такозвану владу националног договора премијера Фајиза ел Сераџа, базирану у Триполију уз признање УН.

Откако су Хафтар и његови руски плаћеници претрпели губитке који су милицијама из Триполија омогућили да се приближе на око хиљаду километара од границе с Египтом, у Kаиру се множе спекулације о египатској војној интервенцији, мада су подељена мишљења о томе да ли би била реч о ваздушним ударима у зони Сирт–Ђуфра, или би биле послате и копнене снаге.

Сиси је недавно примио делегацију племенских вођа са истока Либије, које су га позвале да војском спречи продор снага „под командом Анкаре”. Хафтар апелује да се оконча „илегално присуство” Турске у Либији. Сиси, који је на власт дошао војним ударом и рушењем Муслиманске браће, највише зазире од онога што у Kаиру називају „троуглом Муслиманске браће” – Турска, Kатар и Тунис.

Египат сумња у то да ће племенски подељена Либија функционисати као централизована држава, али жели да предупреди ширење безакоња и приближавање хиљада исламиста са запада Либије, којима је Турска омогућила одлазак из Сирије. Пентагон је установио да нема доказа да се на турском платном списку налазе џихадисти Исламске државе или Ал Kаиде и да су плаћеници мање мотивисани идеолошким и политичким мотивима а највише новцем и обећањем да ће добити турско држављанство.

Извештај је застарео, тврди Сиријска опсерваторија за људска права. У време кад је писан, у Либији није боравило више од 3.800 плаћеника из Сирије, али је њихов број после јунских офанзива владе у Триполију повећан на око 16.000, укључујући и махом туниске борце Исламске државе.

После састанака које су организовали Владимир Путин и Ангела Меркел, и Сиси је почетком јуна мировном иницијативом покушао да обезбеди ослобађање Либије од „екстремиста” и странаца, али је власт у Триполију одбацила „Декларацију из Kаира”.

Русија и Турска сложиле су се да је неопходно ново примирје, али Анкара инсистира да Хафтар буде уклоњен са свих позиција и да његове снаге напусте Сирт и Ђуфру пре него што би се отворили преговори са неким новим представницима из Бенгазија и Тобрука, седишта Хафтарове власти.

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган не одустаје од војног интервенционизма: у Сирији, на северу Ирака. Прети да ће устати против било каквог покушаја дестабилизације Азербејџана. Само захваљујући брзој интервенцији Ангеле Меркел избегнута је војна конфронтација са Грчком у источним водама Егеја, али Либија остаје највећи изазов.

Суочен са озбиљном економском кризом, Ердоган покушава да створи представу да иза себе има домаћу јавност, па и читав муслимански свет, који је покушао да засени претварањем Аја Софије у џамију. Резултат тога је да Анкари прети озбиљна међународна изолација.

Дуел Турске и Египта, две регионалне силе равномерне војне моћи, засад се своди на размену оптужби и дипломатско маневрисање, али, док се перспективе политичког решења сужавају, могућности за проклизавање у војни конфликт се увећавају.

У Kаиру немају илузија о дуготрајној нестабилности Либије, али покушавају да спрече њену „сиризацију” или „сомализацију”. Иако делује као да је војна ескалација у другом грађанском рату Либије неизбежна, шансе за макар привремено примирје постоје. Египат не одустаје од политичког решења, али је јасно да ће прихватити ризик интервенције уколико буде морао.

Коментари2
bbae3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nevenka
Rešenje je ujedinjena pravoslavna vojska
Леон Давидович
То су новосманске претензије Турске. Егишат то добро препознаје и с обзирим на историјско искуство са Османлијама не сме на својој граници допустити државну творевину створену за интересе данашње Турске.,

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља