уторак, 22.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 02.08.2020. у 22:00 Катарина Ђорђевић

Предатори упадали и у „гугл учионице”

Током ванредног стања чак 1.778 деце и младих пријавило узнемиравање преко интернета
(Фото Н. Марјановић)

За већину деце и младих породични дом био је најсигурније место за време ванредног стања, уведеног због пандемије вируса корона. Међутим, део њих није био заштићен ни у безбедном окружењу своје собе, па чак ни за време онлајн наставе – подаци Националног контакт центра за безбедност деце на интернету сведоче да је током ванредног стања чак 1.778 деце и тинејџера пријавило онлајн узнемиравање и злостављање, а посебно забрињава чињеница да су предатори у виртуелном свету „улазили” и у „зум учионице” у којима се одвијала онлајн настава и узнемиравали ђаке. Како у разговору за наш лист открива Татјана Матић, државна секретарка у Министарству трговине, туризма и телекомуникација, око 1.800 малишана је за само два месеца ванредног стања пријавило онлајн узнемиравање преко телефонске линије 19833, а позната метафора о врху леденог брега важи и у овом случају – стручњаци оправдано страхују да је много већи број њих упао у „мрежу” интернет предатора.

„Готово сва истраживања сведоче да наша деца свакодневно користе интернет и у онлајн свету проводе пар сати дневно, а време проведено на мрежи драстично се повећало током ванредног стања, јер деца нису ишла у школе, нити су дружила са вршњацима „уживо” и ретко су излазила из куће. Анализирајући 1.778 пријава које су поднели Националном контакт центру за безбедност деце на интернету, дошли смо до закључка да су предатори у виртуелном свету најчешће правили лажне профиле на социјалним мрежама преко којих су узнемиравали малишане, хаковали њихове налоге на Фејсбуку и Инстаграму или злоупотребљавали њихове фотографије. Неку децу су узнемиравали док су играла видео игрице, покушавајући да их уцењују или им изнуде новац, док су другим малишанима остављали поруке којима се шири верска, национална и расна мржња. Током ванредног стања, у моду су ушле нове социјалне мреже као што су Тик Ток и Теленом, а пажљивом оку интернет предатора то није остало незапажено, па су нам стизале пријаве да децу узнемиравају управо преко ових апликација”, говори Татјана Матић.

Она додаје да посебно забрињава чињеница да су предатори успели да „уђу” и у „гугл учионице” у којима су деца пратила виртуелну наставу и у њима остављају непримерене садржаје, тако што су отворили дечје лозинке за приступ овим учионицама, што је илустративан доказ тезе да малишанима треба стално скретати пажњу на важност заштите личних података. И док подаци изведени из најновијег истраживања „Деца Европе онлајн 2020. године” скрећу пажњу на чињеницу да је Србија земља са највећим процентом деце која користе друштвене мреже пре прописаног узраста од 13 година, али и земља у којој млади, према сопственој процени, поседују напредније дигиталне компетенције, наша саговорница оцењује да је дечје самопоуздање, на жалост, много веће од знања.

„Наша деца су у европском врху по употреби савремених технологија, користе друштвене мреже свакодневно и мисле да су њихови неприкосновени „владари”, али употреба интернета је једно, а дигитална писменост нешто сасвим друго. У прилог тој тези сведочи и податак да је од фебруара 2017. године до данас, Национални контакт центар за безбедност деце на интернету примио преко 19.000 пријава, што значи да деца пуно користе социјалне мреже, али им недостаје знање како да се заштите од предатора на интернету и како да филтрирају непријатне садржаје. Нас забрињава чињеница да друштвене мреже користе и мала деца – чак 65 одсто малишана узраста од девет до једанаест година користи их сваки дан, а то важи и за 86 процената деце узраста од 12 до 14 година – зато и не чуди податак да је свако треће дете  пријавило узнемиравање на интернету. Међутим, додатно нас брине чињеница да се, према сопственом признању, чак четвртина деце уживо срела и упознала са особом коју је упознала у виртуелном свету – у Француској, поређења ради, свега пет одсто деце је у реалности упознало „другаре” са Фејсбука и Инстаграма”, наводи Татјана Матић.

Једини начин да се деца заштите од предатора у виртуелном свету јесте њихова стална едукација – због тога је Министарство трговине, туризма и телекомуникација организовало ИТ караван у оквиру кога је обучено више од 15.000 малишана. Татјана Матић додаје да је обесхрабрена и ниским дигиталним компетенцијама родитеља, с обзиром да само четири одсто деце сматра да су њихови родитељи вештији од њих. Чак 69 одсто деце изјавило је да едукује своје родитеље о употреби дигиталних технологија, а истраживања говоре да родитељи и даље минимализују опасности које вребају њихову децу на интернету.

Коментари3
abdd4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Јасмина
"Онлајн" настава, поштовани ПРОГРАМЕРУ, је за просути и бацити. Ђаци и наставници у школе !
Програмер
У Гугл учионицу се улази са кодом (шифром). Исто важи и за Зум (Zoom). Код Зума је могуће поставити собу за чекање тј. онај ко води разговор одобрава улазак у собу. Ко може ући као непожељан и како? Неко дете да код јавно или познаницима или неко насумично погађа, погађа, погађа (што је много ређе). Наставник може да види ко нису његови ђаци обрише га и промени код. Мислим да све ово води ка стигматизацији онлајн наставе илу усмеравању на пожељне онлајн платформе. П.С. Имам велико искуство
Stevan
Eh kad bi vi znali kakve neznalice rade u srpskom skolstvu. Ali oni su jos i dobri, najgori su oni iz javnih komulanih preduzeca koji imaju velike plate, a slanje mejla je za njih misaona imenica.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља