субота, 19.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 02.08.2020. у 20:00 Димитрије Буквић

Дигитална реконструкција светиња на Косову и Метохији

Документарни серијал „Филмских новости” представиће јавности 189 локација на КиМ на којима постоје или су се налазиле цркве и манастири, а изглед храмова којих више нема биће потпуно дочаран графичком анимацијом
Локација на којој је био манастир Свети Архангели у Призрену (Фото Филмске новости)

Како изгледају српске светиње на Космету данас, али и како су изгледале оне које су нажалост порушене, моћи ће ускоро да виде гледаоци широм Србије. Захваљујући документарном серијалу „Српске светиње на Косову и Метохији” у продукцији „Филмских новости”, чије је снимање после две године недавно завршено, јавности ће бити приказано читаво православно наслеђе у јужној покрајини. Први пут ће свеобухватно бити овековечено 189 локација – цркава и манастира, али и црквишта и манастиришта, то јест места на којима су некад биле светиње. Како за „Политику” каже Владимир Томчић, генерални директор „Филмских новости”, захваљујући графичкој анимацији на основу доступне архивске грађе, гледаоци ће моћи да виде и спољашњост и унутрашњост појединих храмова какви су били некада у пуном сјају.

„На основу сачуваних скица, нацрта, повеља и других докумената биће верно репродукован изглед тих здања. То се не односи само на цркве и манастире којих више нема већ и на оне који су обнављани, али не у целости, попут манастира Бањска у којем је од читавог некадашњег комплекса данас очувано свега десетак одсто”, објашњава Томчић.

Називајући овај серијал „рентгенским снимком присуства Срба на Космету кроз светиње”, он додаје да у овом подухвату учествује више од сто саговорника – историчара уметности, духовника, мештана, историчара и других – а да је укупно ангажовано око 130 особа.

„Све локације су досад снимљене, а завршено је 19 од 90 предвиђених епизода. Прва сезона серијала ће се од јесени емитовати на РТС-у. На овај начин нећемо приказати само лепоту и духовност светиња, већ и свакодневни живот Срба на Космету и нераскидиву везу спрског живља са храмовима, уз обичаје и ритуале као што су крштења, венчања, монашења, Божић, Ускрс, славе и окупљања. За снимање је коришћена најсавременија опрема, дронови, камере и расвета, а ангажовани су различити редитељи и сценаристи”, објашњава Томчић.

За овај подухват, аутори су добили благослов патријарха Иринеја и владике Теодосија, а на различите начине идеју су подржали и Министарство културе и информисања, Министарство спољних послова, Републички завод за заштиту споменика културе, Канцеларија за КиМ... Од архивске грађе, осим импресивне документације „Филмских новости”, коришћени су снимци из документација РТС-а, ТВ Храм, српских телевизија на Космету, али и из шест приватних колекција, који ће први пут бити приказани.

Међу ексклузивитетима серијала, Томчић истиче то што је камером овековечен и ритуал монашења.

„Због интимности тог чина, то јест особе која тим ритуалом започиње нови живот, јавност нема прилику да види како изгледа монашење. Ми смо успели да то снимимо. Такође, снимили смо и хорове при црквама и културним центрима на Космету који певају мање познате народне песме, негујући музичку баштину”, наводи Томчић.

Тајна Богородице соколичке

Владимир Томчић, који је за потребе серијала 27 пута отишао на Космет, каже да је научио многе занимљивости о српским светињама.

„На пример, у манастир Соколица од давнина су долазиле и Албанке и Српкиње нероткиње како би се помолиле да остану у другом стању. Нису се при том молиле пред иконом већ пред скулптуром Богородице соколичке. Та скулптура је приказана пре четврт века на изложби византијске уметности у Метрополитен музеју у Њујорку и понела је епитет једног од три најзапаженија експоната. Разлог је то што је Богородица соколичка извајана као обична жена из народа а не као савршена жена, како се уобичајено представља на иконама и скулптурама. Иначе, после погрома на Космету, Албанци из околних села су чували Соколицу да је неко не нападне, објашњавајући српском живљу: ’Ми вас поштујемо и зато чувамо манастир, али и зато што, ако дођу неки други Албанци издалека и сруше га, ваши Срби ће доћи да се освете нама’”, прича Томчић.

Он издваја и причу о манастиру Зочиште, који је срушен у мартовском погрому 2004, а потом обновљен.

„Из тог манастира, дан уочи погрома, мошти светих исцелитеља Козме и Дамјана су пренете у Грачаницу и тако су сачуване. Зочиште је сутрадан минирано, а касније је реконструисано од истог камена од којег је саграђено, који је после експлозије остао расут унаоколо, и у тај манастир су, такође од давнина, долазили Срби и Албанци да траже исцељење пред моштима светих Козме и Дамјана, које су после обнове враћене у Зочиште. Тако и данас испод ћивота с моштима постоји душек на којем лежи онај који тражи исцељење. Албанци су после погрома наставили да долазе у овај манастир, у прво време кришом да их не спазе сународници”, објашњава Томчић.

Коментари3
b89dd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Gradjanin
Prema mapi iz monografije"Zemlja zivih"na Kosovu i Metohiji je do 1999 godine postojalo preko 1200 crkava ,crkvista, manastira, manastirista i srpskih kulturno-istorijskih spomenika i grobalja.Dobar deo njih se nalazio na podrucjima na kojima odavno ne zive Srbi, kao sto je podrucje Drenice, Gore i Opolja.Kakvo se stanje tih lokaliteta danas mozemo samo pretpostaviti, jer ima informacija da su tamosnji Albanci sva crkvista, groblja i grobista prekopali i povadili temelje crkava a kosti razbacali
Marko
Niste popisali sve lokalitete crkvišta. Postoji lokalitet u selu Sićevo, iznad Gornje Brnjice gde se nalazila crkva, takodje postoji i lokalitet na putu Priština - Podujevo, kod Lužana, gde je bila crkva i oko nje groblje... Srdačan pozdrav
Далибор Гајић
Драги новинари, манастир Светих Архангела се још увек налази на тој локацији... Посетите га слободно :)

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља