недеља, 25.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 02.08.2020. у 11:00

Рекордни приноси пшенице

(Фотодокументација Политике)

Сви месеци иза нас показали су да Србија не само да има довољно хране за себе, него има да извезе за све околне земље, рекао је данас министар пољопривреде Бранислав Недимовић.

Током гостовања на ТВ Прва, Недимовић је казао да се роба без проблема транспортује и да су све границе за робу отворене, оцењујући да пољопривредна производња на јесен неће имати никавих проблема због коронавируса.

Навео је да је принос пшенице био пет тона по хектару и да Србија има три милиона тона пшенице, а потребе су јој између 1,3 и 1,4 милиона тона.

На питање о стагнацији цена пшенице, одговорио је да је у Србији отворена тржишна економија, а пшеница берзанска роба, преноси Танјуг.

„Сад се види колико је важно што смо људе током корона кризе пустили у њиве да раде. Пољопривреда је специфична, људи су сами на 50 хектара, кога да заразе, чиме да се заразе”, рекао је он.

Оценио је и да ће 2020. година бити добра година за пољопривреду, јер имамо вишкове пшенице, а са кукурузом, како је рекао, биће рекордно.

Предстоји жетва сунцокрета који је у Србији на 226.000 хектара, терминска цена била је 300 евра по тони а министар очекује да ће када крене жетва цена бити за мало нижа.

Како је нагласио уљаре су спремиле капацитете за преузимање сунцокрета а српско уље је тражено, нарочито га траже Турци, јер тамо се сада извози без царина.

Министар је задовољан и стањем у воћарству осим што је доста вишње испуцало због кишног пролећа.

Истакао је да последњих месец и по дана није било увоза парадајза и додао да су уведени прелевмани и царине за све земље са којима Србија нема билатералне трговинске споразуме.

„Парадајз је продаван на тржиштвима Грчке, Црне Горе и Хрватске али тамо туризам сада готово да не функционише па нема коме да се прода. Већа количина остане оведе па то аутоматски обори цену”, рекао је он и додао да ће ситуација бити боља са више туризма у тим земљама.

Додао је да мисли да ако крене извоз неће бити потребе за подршком повртарима.

Рекао је да су све субвенције за прошлу годину исплаћене осим можда у конкретним случајвеима где недостаје документација.

Цена малине од 220 динара је одлична, оценио је он и додао да се укупни трошкови производње килограма тог воћа крећу од 80 до 120 динара.

Говорећи о сточарству Недимовић је рекао да је толика тражња за прасадима да морају да се увозе у Србију, а код јагањаца - нема никаквих проблема.

„ Проблема има у говедарству, пре свега товном, а Влада Србије чим буде формирана, изаћи ће са сетом подршке”, рекао је он и додао да мора да се прво види како се завршио циклус.

Србија је због короне остала без извоза говедине у Турску и црвеног меса у Кину, јер су те земље прекинуле увоз, а сада се ситуација поправља.

Недимовић је оценио да већ неколико година нема превара са препакивањем воћа из других земаља за тржиште Русије.

„За 200 милиона долара извезли смо наше јабуке у Русију. А отварамо и остала тржишта, јер и Руси дижу своје засаде”, рекао је министар и додао да од недавно Србија нема ограничења за извоз воћне ракије у ту земљу.

Недимовић је оценио да се пољопривреда у Србији променила и да поред метеорологије која је и даље најзначајнији фактор, за приносе значајна и боља агротехника, нове машине купљене уз субвенције, као и што пољопривредници примењују нове мере.

„Пре годину и по дана имали смо извоз пољопривредних производа од 3,9 милијарди долара а ове године очекујем да ћемо то потући”, рекао је он и додао да се види да има новца у пољопривреди и да се пољопривреда исплати.

Најавио је и да спреман закон о трговини пољопривредним производима, што је пропис који никада није постојао у Србији, и да се нада да ће га нова влада да усвоји на јесен.

Коментари14
85146
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

susjed
U Hrvatskoj je ove godine prosječni prinos 7 t/ha
Petko Rojs Domazet Visnjica
DA! na nasih pokaznih 10 hektara! Nije ni cudo sto nam je uvoz u Hrvatsku 77% psenica 52% Kukuruz! Lijep pozdrav iz Zagreba!
Ранко Родић
Волим да једем добар хлеб а добар хлеб се прави од хлебних врста житарица. За прављење доброг хлеба ваљало би користити само брашно од тврдих сорта пшенице. Када ћемо престати да сабирамо род пшенице за људе и стоку?
Milorad Filipović
Cena pšenice je pre 15-tak godina bila 22 din, a sada 17 . Da ima zarade, ne bi narod kidisao u Bgd i zapošljavao se u državni sektor !!
Seljak
Sve ako nije tako. U Toplici prosečan rod 4 tone. Kombajn 100 eura,pa nafta,pa oranje,pa seme, pa prskanje, pa kad oduzmes otkupnu cenu od 17 din po kg u minusu si
Aleksandar Varga
I gde jos osim u Sremu??? Strucnjace !!! Svake godine ista prica, izaberu region gde najbolje rodi psenica i onda krecu price iste vec 30 godina. Nisam siguran da si veci strucnjak od mene za psenicu pa sam u Backom Gradistu gde je najkvalitetnija zemlja uspeo da proizvedem jedva 5t po hektaru. Sad si pametan kad ti je pala kisa, pitacu te sledece godine. Sta je sa skoro celim Banatom??? Pitaj njih za tvoju racunicu.
Indijanac
U Sremu dobar proizvođač ostvari prinos preko 8 tona/ha (ove godine i preko 9), a cena žetve hektara je do 80 €. Vi u Toplici proizvodite nešto drugo jer ne možete konkurisati vojvođanskim proizvođačima.
miroslav sarcanski
Umasto samohvale, Ministar neka kaze kakvi su prinosi psenice u Madjarskoj i Hrvatskoj, zemljama iz naseg regiona. Kakvi su tamo podsticaji i kakvo je stanje stocarstva u tim zemljama? On se do sada bavio samo aranzmanima izvoza mesa u Kinu i Tursku od kojih ima malo koristi. Poljoprivreda i prehrambena industrija su nasi veliki potencijali, ali za njihovo aktiviranje su potrebni strategija i ulaganje, umesto sto dajemo subvencije za motanje kablova za auto-industriju!
miroslav sarcanski
Ako ste vec tako dobro upuceni, hajde da vidimo koliki su podsticaji u Hrvatskoj i Madjarskoj i kolika je cena inputa. Da li se i kod njih subvencije za stocarstvo isplacuju i sa vise od godinu dana zakasnjenja? Da li mi imamo strategiju razvoja poljoprivrede i prehramebne industrije, ili je sistem kako se ko snadje. To su veoma vazna pitanja za razvoj Srbije, posto je oslanjanje na ino investitore uz obilne subvencije pokazalo veoma lose rezultate.
Sloba Novski
Hrvati su objavili da je prosecan prinos po hektaru 5,5 tona a Madjarska je objavila da je prinos po hektaru ove godine nizi nego prosle godine I da ce iznositi izmedju 4,5 - 4,7 tona po hektaru. Eto, nadam se da ce vas ovo smiriti?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља