четвртак, 24.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 08.08.2020. у 18:00 Владимир Првуловић
ПОГЛЕДИ

Постоји ли план за Косово и Метохију

Србија је своје обавезе испунила и шта је добила заузврат – одлагање могућег рока за пријем, успоравање отварања поглавља и повећани притисак да се примени оно што желе земље ЕУ које су признале тзв. државу Косово
(Миланко Каличанин)

Збуњени смо или изненађени вестима о наводно већ спремљеном плану ЕУ (под утицајем Немачке и уз подршку Француске) за „свеобухватни споразум о нормализацији односа Републике Србије и Косова”. Док не сазнамо да ли тако нешто постоји, како гласи и пре покушаја да нам се наметне, да размотримо могуће поступке Србије према таквом евентуалном решењу.

Пре свега, изузетно је важна веродостојност утицаја ЕУ на обе стране да споразум примене. Које су мере ЕУ у случају игнорисања постигнутог договора? Како веровати, када су Бриселски споразум (званично: Први споразум о нормализацији односа Београда и Приштине), потписан 19. априла 2013. под окриљем ЕУ, косовске власти потпуно игнорисале? И какве је опомене, принуде или притиске ЕУ применила да се спроведе кључни део о Заједници српских општина, али и остале ставке овог договора? Никакве. Србија је своје обавезе испунила и шта је добила заузврат – одлагање могућег рока за пријем, успоравање отварања поглавља и повећани притисак да се примени оно што желе земље ЕУ које су признале тзв. државу Косово. Упркос чињеници да пет земаља ЕУ – Шпанија, Грчка, Румунија, Словачка и Кипар – то није урадило. За важне одлуке ЕУ, зна се, неопходан је консензус. Предлагачи би морали најпре да убеде ових пет земаља да се сложе с таквим планом.

Да се подсетимо потеза међународне заједнице који су довели до овог проблема. Без одлуке Савета безбедности УН, САД, Немачка и један део земаља НАТО-а извршили су „хуманитарну интервенцију” на СРЈ под именом „Племенити наковањ” и од 24. марта до 10. јуна 1999. бесомучним вежбама провере снаге крстарећих ракета и бомби са осиромашеним уранијумом направиле огромне људске жртве, невиђену материјалну штету и разарања малој земљи којој нико није притекао у помоћ. Као резултат таквог иживљавања моћних, склопљен је 9. јуна 1999. Кумановски војно-технички споразум, на основу којег је, до тада игнорисани СБ УН, усвојио Резолуцију 1244, као решење тог проблема и важећи међународни документ. Према тој резолуцији, СРЈ де факто губи контролу над Косовом и Метохијом, али је потврђен њен суверенитет и територијална целовитост, односно КиМ де јуре остаје у саставу СРЈ. Пошто је то једини међународноправни документ који за овај случај постоји и цео свет и Србија га признају, шта треба да се деси с евентуалним новим планом ЕУ за решавање проблема Косова и Метохије? Наравно, треба да га призна Савет безбедности УН. Данас је ситуација сасвим другачија него у време Резолуције 1244 СБ УН. Русија и Кина, као сталне чланице овог тела с правом вета (односно оспоравања споразума), потврђују да ће га прихватити једино ако га Србија прихвати и то тражи од њих.

У књизи „Српски национални интерес”, објављеној у априлу ове године, предложио сам следеће. Уколико, као последњи корак за наш улазак у ЕУ буде тражена нормализација односа Републике Србије са Косовом, у тексту споразума гарантованог од ЕУ, то прихватити, само под условима: Да никако експлицитно, нити имплицитно, не признајемо Косово као државу; Успоставити тражене односе, уз међународне гаранције да ће Косово обезбедити стварно функционисање Бриселским споразумом договорене Заједнице српских општина, као правног облика заштите интереса српских грађана који живе на Косову; Обезбедити српској културној баштини (манастирима, црквама, историјским споменицима и споменицима културе, градским целинама, библиотечком и другом културном наслеђу, правни и стварни третман сличан третману Свете Горе у оквиру Републике Грчке, који би гарантовале УН, односно Унеско; Инсистирати на имену Косово и Метохија, с образложењем да метох, по старословенској и црквеној терминологији, уграђеној у српски национални и културни идентитет, означава црквени посед, а метохија подручје црквених поседа у овој области.

Најзад, пред форумима Европске уније дипломатија и органи Републике Србије треба чврсто да заступају следећи став: у циљу траженог усклађивања наше унутрашње и спољне политике с политиком ЕУ, прихватамо да принципе које ЕУ утврди и примени кад је реч о покушају отцепљења Каталоније и другим сличним ситуацијама применимо и на случај Косова и Метохије.

Редовни професор универзитета

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари17
7d97a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

tja
"Србија је своје обавезе испунила и шта је добила заузврат" Pitanje: da li je i sta je to sto je Srbiji obecano zauzvrat ako ispuni neke obaveze, a ona to nije dobila? Ja bih rekao da joj nista nije obecano nego su to bili uslovi koje Srbija mora da ispuni da bi se kvalifikovala za sledeci set uslova koje mora da ispuni, i sve tako dok ne ispuni sve uslove. Uvek se govorilo da je na Srbiji da odredi brzinu ispunjenja tih uslova da bi bila primljena u EU.
Pero
Naravno da postoi a to je Kosovo je Srbija
Aleksandar Mihailović
Predlog iz ne sadrži zahtev da se u potpunosti realizuje u praksi R1244. Sve izvan toga je gubljenje vremena i puzanje ka komadanju Srbije. Kako je moguće da uvaženi profesor zanemaruje nešto mnogo vrednije za Srbiju i međunarodno pravo i traži da mu neko garantuje za ZSO a on sam zanemaruje odluku mnogo jaču i vredniju? Svi razgovori izvan R1244 su uzaludni, uz gubitak enormnih materijalnih i ljudskih resursa i potencijala, samo glumatanje pregovora koji vode jedino ka kapitulaciji.
Душан Поповић
А зашто не овако? Да било какав понуђени споразум ставимо на увид суду јавности, да се поведе јавна дебата у којој би учествовали сви водећи српски научни радници из различитих области (академска јавност, СПЦ, Универзитет...), и да после 6 месеци те дебате, ставимо споразум на референдум?
Душан Поповић
Дакле, аутор текста предлаже да један од услова за потписивање новог правно обавезујућег споразума буде да ЕУ гарантује да се обезбеди функционисање ЗСО, што је било предмет потпуно другог споразума од пре седам година и за чију примену је ЕУ већ требало да гарантује? Зар господин Првуловић заиста сматра да смо толико наивни? Па то је као да некоме позајмите хиљаду евра, он вам не враћа годинама ни динара, а онда се појави и каже позајми ми још хиљаду па ћу да ти вратим све.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља