недеља, 20.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 03.08.2020. у 20:00 Борка Голубовић-Требјешанин
ИНТЕРВЈУ: АЛЕКСАНДАР ИЛИЋ, кореограф и в. д. директора Културног центра Београд

Сањам своје будуће пројекте

Највише нам је недостајала комуникација са публиком што се полако мења и примењују се неки нови стандарди
Александар Илић (Фото: Владимир Чубрило)

Илузије, покрет, џез, коктели са именима ликова из представе „Игра ума”, режирао је Јордан Паркес, све ово стало је у овај имерзивни сценски догађај који се недавно десио у посебном амбијенту, у старој кући на Врачару (Ђорђа Вајферта 5), а који се показао као драгоцен у новонасталим околностима.

Кореографију за интерактивну представа „Игра ума” („In His Mind”) која прича о најозлоглашенијем серијском убици у историји: Џеку Трбосеку урадио je Александар Илић уз асистенцију Мојце Мајцен и увежбача Бранка Митровића.

– Јордан Паркес ме је позвао на састанак у вези са пројектом „Игра ума”. Погледао је моје последње две представе „Саблазан у долини Светог Флоријана” и „Чаробни брег” и рекао: „Мислим да сте ви кореограф који ми је потребан.” Морам да признам да сам на самом почетку мислио да ће покрет, игра бити само попуњавање, а не примарни говор ове представе. Аудиција за избор глумаца била је захтевна, од извођача се тражила висока техничка освешћеност тела и провокативност у наступу. Како је сценски простор неоубичајен, односно одиграва се у правој кући, како за кореографију тако и за извођаче ово је представљало велики изазов у сваком смислу. Кореографске нумере су технички захтевне не само за глумце већ и за професионалне играче, подједнако бруталнe и реалне – каже за „Политику” Александар Илић.

Где сте проналазили инспирацију за причу о Џеку Трбосеку, односно шта је било у средишту вашег кореографског израза?

– Полазна тачка био је сценарио који је детаљно описивао сваку сцену. Други изазов био је амбијент куће на три нивоа, коју су уредили и дизајнирали у викторијанском стилу сценографи Илија Вишњић и Магдалена Влајић. Пробе су водили моја асистенткиња Мојца Мајцен и колега Бранко Митровић, играчи са којима сам остварио велики број кореографија. Чувајући моју идеју и стил, настала је кореографија која је сјајно имплементирана с глумцима. Решења су давали и сами извођачи што је драгоцено када имате такав тим. Морала је бити наглашена бруталност покрета, али да не склизне у илустративност препричавања убистава Џека Трбосека, већ да се сачувају високи уметнички стандарди савремене игре.

Иза вас су и „тешки” месеци истрајавања на челу Културног центра Београд. У каквим условима у овим непредвидивим временима ради ваша уметничка кућа?

Културни центар Београда је пред изазовима као и остале уметничке институције. Кућа са великим бројем програма наставља са радом у нешто измењеним оквирима и форматима, али пуним капацитетом уз жељу да понудимо што већи број различитих културних садржаја. Највише нам је недостајала комуникација са публиком што се полако мења и примењују се неки нови стандарди. Отворене су јулске изложбе уз све мере безбедности како посетилаца тако и запослених у центру. Наставили смо са онлајн програмима јер ће то како се ситуација буде развијала бити императив у комуникацији уметника и публике. У припреми је и 58. Октобарски салон – Београдско бијенале који треба да буде отворен 16. октобра под слоганом „Сањари”. Уважавајући новонасталу ситуацију Дворана културног центра је једина која у овом тренутку чека неко безбедније време пре повратка редовних пројекција, фестивала и доласка публике.

Како се репертоарски, програмски Културни центар Београд прилагодио новонасталој ситуацији?

Музички програм се реализује на отвореном када нам је то дозвољено, у галеријама је омогућен приступ до највише пет особа. Едукативни и књижевно-трибински програм је у комуникације са публиком путем онлајн платформи. Уредници прилагођавају своје програме, а ситуација се понекад не мења из дана у дан, већ из сата у сат. Најважније је да је Културни центар Београда активан и већ смо у припреми за планове који ће се реализовати у августу. Надам се успешно.

Велике напоре улажете и да задржите виталност Института за уметничку игру. Колико је тешко у овим временима одржати курс којем тежите?

Институт за уметничку игру, као један од мојих најважнијих пројеката обележио је пет година од оснивања. Пет година како се на једном месту реализују акредитоване и светски признате основне, мастер и докторске студије. Изашле су три генерације дипломираних студената. Следеће године ћемо имати и прва два докторанда из области уметничке игре у Србији. С обзиром на то да је министар Шарчевић изразио жељу за још једним уметничким факултетом где држава има учешће, мислим да је ово уникатна прилика за прво приватно јавно партнерство у домену високошколског образовања. Овим чином би се уштедела преко потребна финансијска средства јер се не би дуплирале функције, а постојећи програми би добили нову свежину. Тада се надам да ћемо успоставити још бољи правац високошколског образовања у области уметничке игре кроз сарадње државних и приватних институција, а сви напори које су моје колеге професори и ја на челу са деканом проф. др Владимиром Томашевићем улагали, добиће нову димензију.

Какви су ваши професионални планови у наредном периоду?

Најпре, ја сам уметник, играч и кореограф, сањам своје будуће пројекте. Планови су амбициозни и радујем се новим изазовима. Почетком сезоне почињем рад на кореографији опере „Дон Ђовани” која ће бити изведена на сцени Српског народног позоришта у Новом Саду. У децембру ћу премијерно представити савремену плесну представу „Гранд хотел” уз подршку министарства из Србије и Словеније. У Институту за уметничку игру уписана је шеста генерација студената свих одсека и већ се радујем њиховим наступима и успесима. У децемберу излази и моја трећа књига стихова, на којој са пуно љубави ради Теодора Сујић. Ове песме, подељене у три поглавља, објединио сам под именом који је уједно и порука за наше читаоце „Сањај снове”.

Одговор на писмо Петрита Халилаја

„Културни центар Београда, као организатор 58. Октобарског салона  Београдског бијенала, није имао нити има намеру да ускраћује било која права било коме о чему сведочи и досадашње искуство сарадње са уметницима који су рођени, или живе и раде на Косову или било којој другој земљи, као што нема ни могућност решавања питања међународне политике“, пише у саопштењу ове куће културе које је прослеђено и редакцији „Политике“, а поводом објављивање отвореног писма Петрита Халилаја на порталу АРТНЕТ у вези са његовим одбијањем да учествује на 58. Октобарском салону – Београдском бијеналу.

Као градска, јавна институција Културни центар Београда, наводи се даље у писму, није у могућности да напише име земље, коју политика државе у којој се изложба организује као ни шира међународна заједница: земље чланице УН - не признају.

„Први пут нисмо успели да пронађемо решење и жао нам је због тога. Културни центар Београда, као организатор, спреман је да поново отвори дијалог са уметником Петритом Халилајем како би евентуално променио одлуку када је реч о учешћу на изложби 58. Октобарског салона –  Београдског бијенала“, наводи се у саопштењу Културног центра Београда.

Коментари5
24930
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Razredna
I deda i otac su mu bili poštovani i cenjeni, a Aleksandar iskoristiti svaku priliku da spomene svog Savu Šumanovića i rodni Šid.
Decak
Molio bih Aleksandra Ilica da unese u program dela i autore iz regiona u cilju mirne buducnosti i pomirenja na Balkanu. Da bi prevazisli zlodela bivsih politicara i njihovih naslednika koji ponegde jos uvek vladaju.
Mr. K
Super je sto ovako stalozeni ljudi od integriteta jos postoje. Ne njise se kako vetar duva a ni p od politicara. Pravi sremac; 'ladan ko mermer.
Ivan
Svaka cast! Umetnik kakvog nema
Svetlana
Pravi covek na pravom mestu! Svaka cast!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља