понедељак, 21.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 03.08.2020. у 21:21 Катарина Ђорђевић

Свако четврто дете ванбрачно

Од 64.399 беба које су у Србији дошле на свет прошле године чак 26,8 одсто је рођено ван брака, а у осам европских земаља тај проценат премашује половину
Францускиње „шампионке” када се говори о рађању без венчања (Фото EPA/Felipe Trueba)

Свако четврто дете у Србији роди се ван брака, показују најновији резултати Европског статистичког бироа, који говоре да је од 64.399 беба које су дошле на свет прошле године, чак 26,8 одсто њих рођено ван брака. Да ветрови еманципације све снажније дувају овим делом Балканског полуострва говори и податак да је 2000. године тек свака пета жена отишла на порођај без бурме, што значи да је за мање од две деценије значајно порастао број мајки које се одлучују на ванбрачно рађање. Статистика Европског статистичког бироа сведочи да број ванбрачно рођене деце расте на целом старом континенту, а током протекле године чак 42 одсто свих новорођенчади у Европи спада у ову категорију.

Чак у осам држава чланица Европске уније више од половине деце рођено је ван брака – у Бугарској, Словенији, Португалији, Шведској, Данској, Естонији и Холандији, а Француска је европски „шампион“ када је у питању број еманципованих мајки. У овој земљи се чак 60 одсто малишана данас рађа ван брака. Са друге стране су земље у којима влада култ породице и традиционално схватање брака – у Грчкој, Хрватској, Литванији и Чешкој више од 70 одсто деце рађа се у браку.

Ко су жене које се одлучују да роде дете ван брака? Истраживање Биљане Станковић, научне сараднице Института друштвених наука говори да се у скици за портрет жене која рађа дете ван брака (најчешће) налази мајка која је млађа од 25 година, која је незапослена или има статус издржаваног лица и има средњу стручну спрему – то су обично младе девојке којима се трудноћа десила док су правиле планове за будућност. Међу запосленим женама које доносе дете на свет ван брака највећи је проценат оних које обављају једноставне физичке послове, а најмање има жена које су стручњаци у свом послу. Занимљиво је да образованије жене имају конзервативнији однос према рађању ван брака – оне неупоредиво чешће улазе у брак и рађају дете у брачној заједници.

У другу категорију жена које одлазе на порођај без венчаног листа налазе се даме на почетку четврте деценије живота које су свесно донеле одлуку да желе да одгајају дете независно од воље свог партнера. Ипак, бројна социолошка истраживања сведоче да се многе ванбрачне везе завршавају браком након рођења детета – најчешће између дететовог првог и трећег рођендана.

Национална статистика сведочи да највећи број ванбрачне деце долази на свет у Костолцу, у коме чак 56 одсто мајки рубрику „брачно стање“ попуњава са „неудата“, а најмање у Ивањици, где свега пет процената мајки рађа дете ван брака. Иако је у великим градовима Србије проценат ванбрачно рођене деце испод националног просека, чињеница је да расте број мајки које на порођај одлазе без бурме. У Београду је 1991. године свега 12 одсто жена родило дете ван брака, да би две деценије касније свака пета породиља донела на свет ванбрачно дете. Осим тога, већи број ванбрачних малишана рађа се у приградским општинама него у кругу двојке.

Др Невена Чаловска Херцог, брачни и породични терапеут, која на Факултету за медије и комуникације предаје Породицу и породичне односе, подсећа да класична породица коју чине мама, тата и дете полако одлази у историју.

„То није српски феномен, већ европски тренд – у скандинавским земљама, примера ради, половина партнера живи у ванбрачној заједници, а бележи се и знатан пораст једнородитељских породица. Наиме, широм света расте број „веза без везе”, самохраних родитеља, деце која су дошла на свет уз помоћ сурогат мајки или захваљујући анонимном донатору из банке сперме, хомосексуалних породица са усвојеном децом, парова који живе одвојено, као и оних који су одлучили да немају децу. У Америци постаје тренд да људи који су формално у браку живе паралелне животе, а у западним земљама расте број парова који живе заједно на две адресе, односно свако у свом домаћинству, као и број дружбеничко-пријатељских бракова. Посебну категорију чине партнери који су одлучили да немају децу, али не из биолошких разлога, већ због тога што су одлучили да се посвете каријери и нису спремни на посвећеност и одрицања које родитељство подразумева. Због тога се у психологији више не говори о категорији потпуних или непотпуних породица, већ о функционалним или нефункционалним породицама”, објашњава др Невена Чаловска Херцог, брачни и породични терапеут.

Коментари45
d97a2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ona011
Vrlo važno..nek se deca rađaju kako god...
Statistika
,,Statistika je pokazala da u Srbiji 25-30 odsto očeva, koji su radili nalaze DNK radi utvrđivanja roditeljstva, nisu biološki očevi te dece.,, Tako da to su sve naša deca, nek su živa i zdrava a mi u tome da tako bude, da im pomognemo.
Братимир
По званичној статистици мање од 10% оних који сумњају у своје очинство имају разлога за бригу. То се дакле односи само на оне који нису сигурни. Код оних који јесу сигурни тај проценат је далеко мањи. Дакле исправна интерпретација података је кључ разумевања статистичких података. Веома су ретке жене које би своме мужу подметнуле туђе дете и такве је ствари тешко сакрити. Ево узмимо пример нашег познатог политичара који је тек под старе дане открио да му је свастика у ствари пасторка.
Jedna učiteljica
Čudne neke konstatacije: 26,8 posto dece rođene u Srbiji je vanbračno, dok je u zemljama u kojima vlada kult porodice i tradicionalno shvaćanje braka preko 70 posto dece rođeno u braku. Gde spada Srbija?
Једна наставница језика
Ауторска интенција се јасно види у тексту, а још јасније у цитату који сте издвојили. Није циљ текста да иформише већ да упире прстом.
SPA
Pa zar to nije ista stvar, ako je 26,8 odsto dece vanbračno onda je preko 70 odsto rođeno u braku.
mrljavko
U sustini je primarno pitanje kako koja drzava odrzavanja brojnost svoje populacije. Tamo gde drzava znacajno pravno prosiruje obaveze suciniocima radjanja i sama ucestvuje potreba za klasicnim brakom je manja obavezna, a oblici veza znacajno razliciti. Za drustva koja zadrzavaju klasican odnos obaveza radjanje van beaka je zancajniji problem. Moglo bi se reci da drustva klasicnog braka imaju vecu kohezionu snagu a i jacu prirodjenost prirodi, mada je to mozda i veliko pitanje.
mrljavko
neosporno brak je veza koja cuva uravnotezeno i stabilno drustvo na odredjen nacin putem propisa. Oblika i trajnosti porodica zivotinjskog sveta je takodje mnogo, a kod ljudi koji su isto tako zivotinje, bracna veza je uspostavljenje ekonomskih obaveza u prvom redu.. Mnogi komentarisu iz ugla koji sami jedino poznaju, jer ekonomski i pravni odnosi u mnogim drzavama su sasvim drugaciji nego u Srbiji. Po tom pitanju nebih rekao da je to odbljesak "sorosevstva", vec ekno-pravnog uredjenja drzave.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља