субота, 26.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 04.08.2020. у 15:22 Далиборка Мучибабић

Професорска колонија заштићена од инвеститорског урбанизма

Урбани крај на подручју старе Палилуле проглашен за просторну културно-историјску целину
(Фотографије: Ђ. Бобић)

Од краја треће деценије 20. века, када је Професорска колонија настала, успела је да задржи основне, аутентичне карактеристике и вредности, чиме се издваја као засебна урбана целина у оквиру Београда

Бољу вест нисте могли да ми кажете, узвратио је архитекта Ђорђе Бобић када смо му јуче ухватили муштулук – да је Професорска колонија, део града у којем живи, одлуком Владе Србије утврђена за културно добро – просторно културно-историјску целину. За житеље тог јединственог краја престонице то не значи само да би вредност њихових некретнина могла да порасте, него и чињеницу да ниједан инвеститор са препуним кофером пара неће моћи да прекраја Професорску колонију како му падне на памет.

– Град је победио профит. Немате појма колико ме радује то што је заштићена јер је она, за разлику од старог Врачара, и даље остала малтене сачувана, што је данас раритет. Има ту и тамо неких неуспелих доградњи, али печат скромности и једноставности са уређеним вртовима и зеленилом успела је да задржи – каже Бобић.

Као заштићена културно-историјска целина, Професорска колонија ослања се на улице Цвијићеву и Чарлија Чаплина и обухвата простор од 10 хектара и 77 ари. Њена посебност огледа се у томе, пише у одлуци владе коју преноси Танјуг, што је у највећем делу изведена у складу са теоријом и праксом изградње вртних градова. Њихова концепција заснована је на идејама Ебенизера Хауарда и они су замишљени тако да обједине урбане функције и јавне службе и омогуће непосредан контакт са природом кроз изградњу малих градова – сателита ограничене величине и контролисаног раста у зони око великих градова. У нашој средини вртне градове окружене зеленим појасом нарочито је пропагирао општински архитекта Јан Дубови.

– Од краја треће деценије 20. века, када је Професорска колонија настала, успела је да задржи основне, аутентичне карактеристике и вредности – чиме се издваја као засебна урбана целина у оквиру Београда, која поседује културно-историјске и архитектонско-урбанистичке вредности – наводи се у владиној одлуци и додаје да је у време настанка Професорске колоније Београд добио и Чиновничку колонију на Вождовцу, Железничку на Топчидерском брду и Радничку колонију код Топовских шупа на Аутокоманди.

Бобић подсећа да је Професорска колонија настала тако што је држава откупљивала њиве и воћњаке који су се некада налазили на том месту и да је затим направила планове за изградњу насеља за професоре Београдског универзитета који су подизали кредите и градили куће и зграде за становање. У време изградње колоније комунална инфраструктура ту готово да није постојала јер је то био простор изван граница Београда, са оне стране Булбулдерског потока, данашња Цвијићева улица. На кућама у којима су становали знаменити научници касније су постављене спомен-плоче.

Своје домове ту су подигли Милутин Миланковић, Александар Леко, Тадија Пејовић, Јеврем Недељковић, Јован Томић... Неки од њих су непокретна културна добра: Меморијални музеј Надежде и Растка Петровића, кућа Милутина Миланковића и вила Прендић, последње здање у том крају уписано у марту ове године у каталог као споменик културе. Налази се у Улици Османа Ђикића 20, а грађено је 1932-33. године као зграда Јована и Драгојле Прендић, према пројекту архитекте Милана Злоковића.

Научници оснивачи

На предлог градског Завода за заштиту споменика културе, Професорска колонија уписана је у каталог културних добара. Граница просторне културно-историјске целине са заштићеном околином, како наводи Завод, обухвата следећи простор: од Улице митрополита Петра, преко Чарлија Чаплина, затим Браће Грим, па Љубомира Стојановића (обухвата у оквиру блока објекте уз улице Љубомира Стојановића и Јаше Продановића), све до Цвијићеве. Наставља се Ђушином (обухватајући објекте блока уз ову улицу), до Драже Павловића, затим Таковском (обухватајући објекте уз Улицу Јаше Продановића), настављајући се дуж Цвијићеве до укрштања са Чарлија Чаплина, а затим Булеваром деспота Стефана до укрштања са Стеријином улицом.

Основ за реализацију урбанистичког концепта и изградњу Професорске колоније је био Генерални урбанистички план Београда из 1923. године. Међу оснивачима тог насеља било је 23 доктора наука и 15 академика.

Коментари4
e1002
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

slavkoD
Pa ako sepogleda odakle su oni koji zive i vode Beograd u drzavu,kako mozete da ocekujete,brigu za Beograd?
Jedna mama
Koliko bi lepo bilo da to što se gradi ostane u duhu Beograda, što podiže ukupnu vrednost.
nezasticeni-bez vrednosti
U mojoj ulici zive doktori nauka sa publikacijama po svetskim priznatim naucnim casopisima, glumci, pisci , advokati, dizajneri , muzicari, apotekari i doktori medecine, ali na zalost nema poznati artitekata, a da ima, mozda bi i moja ulica bila " deo kulturno istoriske celine". Turisti rado uzivaju u tom sarmu starog Beograda, cesto se tu snimaju i strani filmovi , bez kulisia sve je autenticno i staro, sto je uspelo da se /bez zastite/sacuva od "dobronamerni" investitora.
Боро
Zaključak je jasan, ostatak države nije poštedjen od "investitorskog urbanizma".

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља