недеља, 20.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 04.08.2020. у 19:01 Драгана Јокић-Стаменковић

Развој вештачке интелигенције у Србији почиње са 12 пројеката

Изабрано је шест примењених истраживања која ће дати допринос развоју пољопривреде, информационих технологија, енергетике, модерне индустрије, заштите животне средине и шест основних који ће допринети развоју науке
(Фото: Фонд за науку

Одабиром 12 пројеката за развој вештачке интелигенције које ће Фонд за науку Републике Србије финансирати са 2.400.000 евра почиње организовани развој те научне области у нашој земљи. Како објашњава др Милица Ђурић Јовичић, в. д. директора Фонда за науку, то је први пут да неко у Србији издвоји новац за истраживачке идеје у тренутно најбрже растућој области у свету, за коју државе попут САД, Кине и Израела издвајају милијарде евра годишње. Наши истраживачи су се у досадашњем раду дотицали унапређивања вештачке интелигенције, али само у оквиру неких других пројеката, а да развију ових 12 одабраних, имају рок две године од тренутка потписивања уговора, која су ових дана у току.

Пројекте су оцењивали инострани стручњаци из области вештачке интелигенције. Рецензенти у првом кругу били су из 27 земља света, а у другом их је вредновао трочлани програмски одбор из Велике Британије, САД и Хрватске. Оценили су да су изабрани пројекти одличног квалитета, у рангу светских, и да би били одобрени и на конкурсима у њиховим земљама.

– То је велико признање нашим научницима, посебно када узмете у обзир да су чланови програмског одбора и у експертским панелима британске, америчке и швајцарске националне научне фондације – закључила је Ђурићева.

Напомиње да је на конкурсу било 70 пројеката. Изабрано је шест примењених истраживања која ће дати конкретни допринос развоју пољопривреде, информационих технологија, енергетике, модерне индустрије, заштите животне средине и шест основних који ће допринети развоју науке.

– Циљ је да подстакнемо научна истраживања у Србији у домену вештачке интелигенције и примену тих резултата у привреди, као и развој домаћих стручњака из најбрже растуће научне области у свету. Максималан буџет за финансирање једног пројекта јесте 200.000 евра. Научници који их реализују запослени су на факултетима и институтима у Београду, Нишу, Крагујевцу и Новом Саду, одакле су два првопласирана пројекта основних и примењених истраживања – истиче Ђурићева.

У питању је пројекат ГРАСП са Природно-математичког факултета у Новом Саду који ће унапређивати технике мапирања графова, то јест дијаграма који показују повезаност између појмова помоћу машинског учења. Тиме ће омогућити примену овог концепта у научним истраживањима у биоинформатици, социологији, економији, али и у индустрији, образовању и друштву уопште кроз, рецимо, нове врсте друштвеног умрежавања на интернету.

Пројекат С-АДАПТ са Факултета техничких наука у Новом Саду искористиће напредне методе вештачке интелигенције да унапреди говорну комуникацију човека и машине.

Иако је вештачка интелигенција првенствено везана за математику и технику, на неким пројектима партнери су и научници са Филолошког и Филозофског факултета у Београду. На пример, пројекат АВАНТЕС доноси сарадњу Филолошког и Електротехничког факултета у Београду где се применом вештачке интелигенције у обради српског и енглеског језика ефикасније креира софтверски систем.

Тим истраживача са Грађевинског и Математичког факултета кроз пројекат ЦЕРЕС развијаће алгоритме засноване на вештачкој интелигенцији како би се на основу бројних доступних података и сателитских снимака донеле корисне и правовремене одлуке у пољопривреди. На основу ових алгоритама моћи ће да се примете промене у расту биљке, направи процена колико ће бити приноса или колико има хумуса у земљишту. Пољопривредници онда неће доносити одлуке на основу претпоставки, већ ће захваљујући вештачкој интелигенцији повећавати приносе, смањити или предупредити штету, проценити ризике, испланирати производњу.

– Научна заједница предвиђа да ће ускоро вештачка интелигенција бити укључена у све сфере човековог живота, помагаће да садржајније и ефикасније организујемо своје радне активности, лечење и слободно време. Тиме се мења слика индустријске револуције и намеће промена радних места, где ће нека постати непотребна, али ће настати и друга, засад непостојећа занимања.

То носи и ризике који се односе на етику и безбедност где се питамо како контролисати напредну аналитику, које наше податке и у какве сврхе машина може да користи, шта је дозвољено рачунару да уради аутономно и ко је крив за његову грешку. И увек имати у виду да човек мора контролисати примену вештачке интелигенције – истиче Ђурићева и наводи пример расправа у јавности које су настале када је аутомобил познате компаније који се кретао самостално, без возача, на улици ударио пешака.

Напомиње да је зато веома битно да свака земља има стратегију развоја вештачке интелигенције у којој ће се дефинисати таква питања. Србија је своју стратегију и одговарајући акциони план којим се регулише њена примена донела у првој половини ове године.

Коментари8
6b72b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mika
E, to ako nas ne spase- nista nece!
Vančo Litovski
Znači to što smo mi uradili od devedesete i dobijali najvrednije Evropske nagrade, sada znaju samo van Srbije. Ministarstvo je nosilo drugo ime ali je finansiralo naša istraživanja čak i u vreme sankcija.
Gaga
A Nis? Ko je dobio u Nisu? Postoji li Srbija van BG i NS?
Sndr
Pa receno je u tekstu da su medju projektima koji su dobili finansiranje i oni koji se realizuju u Nisu i Kragujevcu.
Ja
Kad nam pobeže ova prirodna, bar veštačku da razvijemo...
Minja
Pre nego što počnemo sa veštačkom, da razvijemo ovu prirodnu inteligenciju ljudi ispranog mozga, nesposobnosti da kritički misle i delaju--pa onda na veštačku. U protivnom će beslovesnom masom ljudi upravljati veštačka inteligencija vpđena od zlih ljudi.
Lillah
To nije svetska, globalna agenda. Naprotiv.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља