недеља, 20.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 04.08.2020. у 22:22 Катарина Ђорђевић

Половина средњошколаца изложена насиљу у дигиталном простору

Трећину испитаних девојака партнер је уцењивао да ће објавити њихове фотографије или видео-снимке ако не пристану да му узврате „услугу” сексуалне природе, показало је истраживање Аутономног женског центра
Тинејџери су често изложени непријатним коментарима на друштвеним мрежама (Фото Пиксабеј)

Више од половине средњошколки у Србији било је изложено непријатним коментарима сексуалне садржине на друштвеним мрежама, а готово свака десета доживела је да неко јавно објави њене фотографије или видео-снимке које је приватно послала тој особи. Ни њихови другари нису поштеђени насиља у виртуелном свету – више од половине момака средњошколског узраста изложено је онлајн претњама физичког насиља, а сваки седми трпи притисак да гледа порнографију или учествује у чиновима инспирисаним порнографијом.

Ово су неки од најзначајнијих закључака изведених из анкете о насиљу међу младима у дигиталном простору коју је крајем прошле и почетком ове године спровео Аутономни женски центар у оквиру своје вишегодишње кампање посвећене девојкама и момцима средњошколског узраста под називом „Могу да нећу – љубав није насиље”. Истраживање у коме је учествовало 248 младих из десет средњих школа у Београду, Новом Саду, Панчеву, Параћину и Пријепољу такође је показало да трећина девојака трпи насиље у дигиталном простору од стране актуелног или бившег партнера.

– То значи да је 33 одсто девојака њихов садашњи или бивши партнер уцењивао да ће објавити њихове фотографије или видео-снимке ако не пристану да му узврате „услугу” сексуалне природе. Такође, трећина девојака била је изложена објављивању злонамерне или увредљиве фотографије, видео-записа или веб-странице или стварању лажног налога под њиховим именом, и то од стране (бившег) партнера. Са друге стране, момци нису пријавили да су доживели готово ниједан вид насиља у оквиру партнерског односа. Да девојке много сензибилније и емотивније доживљавају онлајн насиље, говори и податак да је чак две трећине њих изјавило да се осећало „беспомоћно и уплашено” током изложености дигиталном насиљу, док је само четвртина момака то доживела као „велику ствар”. Подаци показују да је половина младих оба пола добијала нежељене фотографије нечијих интимних делова тела у инбокс – истиче Сања Павловић из Аутономног женског центра и додаје да је „Инстаграм” убедљиво најкоришћенија платформа, коју користи чак 93 одсто младих, а потом следи „воцап”, који користи 63 одсто младих. Да популарност „Фејсбука” опада међу средњошколцима, сведочи и податак да ову социјалну мрежу користи тек 13 процената њих.

Упитани да ли су слали фотографије које приказују интимне делове тела особи коју нису упознали уживо, чак 95 одсто девојака и 90 процената младића одговорио је одречно. Међутим, мањи је проценат младих који никада нису слали обнажене фотографије свом партнеру – 35 одсто девојака и 40 процената младића слало је своје интимне снимке емотивном партнеру.

– Занимљиво је и како млади реагују на тзв. осветничку порнографију, то јест објављивање интимних фотографија и видео-записа партнерке, без њене сагласности. Упитани шта би урадили на месту девојке којој се то десило, већина младих каже да би прекинуло везу, а трећина њих би се за помоћ обратила родитељима. Забрињава, међутим, податак да висок проценат младих оба пола кривицу пребацује на жртву. Наиме, скоро трећина девојака и момака истиче да је девојка чије су голе фотографије завршиле на интернету сама крива за то што се догодило. Овде је реч о снажним патријархалним уверењима по којима су жене криве за насиље које су претрпеле, а не онај ко је насиље починио – закључује Сања Павловић.

Представнице Аутономног женског центра упозоравају да је резултат анкете о насиљу у дигиталном простору међу младима данас посебно значајно посматрати у оквиру тренутне ситуације са пандемијом ковида 19 и повећаног времена које млади проводе на интернету. Због тога је важно не умањивати негативна искуства младих и уложити додатне ресурсе у подршку и заштиту онима који су изложени било ком виду дигиталног насиља.

Кампања „Могу да нећу” је од прошле године интернационализована и у њу су се, под истим називом, укључиле и организације из Хрватске, Мађарске и Шпаније. И у овим земљама је истраживање о насиљу међу младима у дигиталном простору показало слична искуства средњошколаца и средњошколки.

Коментари2
b3836
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lili Vu
Da svi imaju Smartphone SVI bi bili izlozeni !! Nema nam spasa od Digitalnog i Globalnog NAPREDKA !!
Милош
Бар је то лако решити. Нека мало "за појас задену" те своје мобилне телефоне. А и ми старији ћемо лакше доћи до места у аутобусима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља