субота, 26.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 05.08.2020. у 22:20 Катарина Ђорђевић

Женска солидарност више црна него бела

Иако кампања „Црно-бели изазов” позива на солидарност са жртвама насиља, стручњаци истичу да жене често не пружају подршку једна другој у тешким ситуацијама
Изазову су се придружиле и холивудске глумице (Фотографије Инстаграм)

Да ли сте знали да је током протекле године око 500 жена у Турској страдало у породичном насиљу? Јесте ли чули да је у току првих седам месеци ове године 15 жена у Србији убијено од стране ближњег свог – мужа, оца и брата, као и да је у протеклих десет година више од 320 жена завршило због тога у читуљи? Да ли сте окачили своју црно-белу фотографију на „Инстаграму”, „Твитеру” или „Фејсбуку” и испод ње ставили хештег „жене подржавају жене” и „изазов прихваћен”? Ако вам није јасно какве везе има ова статистика фемицида са „црно-белим” изазовом, коме се до сада одазвало више од пет милиона корисница социјалних мрежа, нисте једини.

Један број жена поставља црно-беле фотографије јер мисли да оне значе путовање у бољу прошлост, друге су убеђене да се на овај начин симболично одаје пошта жртвама вируса корона, а треће мисле да је у питању кампања подршке женама које бију битку са карциномом дојке. Међутим, придруживање изазову „Жене подржавају жене” везује се првенствено за пружање солидарности са 500 турских жена које су током 2019. године изгубиле живот у породичном насиљу.

И док маркетиншки стручњаци оцењују да је ово још једна кампања која није „комуницирана” на добар начин, јер је форма поново однела победу над суштином – као у случају „леденог изазова”, због кога су се особе широм света поливале кофом ледене воде, сметнувши са ума чињеницу да би оболелима од амиотрофичке латералне склерозе више помогли симболичном новчаном донацијом – они који раде са жртвама породичног насиља истичу да жене најчешће нису солидарне са женама које трпе насиље.

Лепо је то што се на друштвеним мрежама покреће кампања која позива на женску солидарност, али да жене заиста помажу једна другој, Сигурна женска кућа не би била стално попуњена, коментарише Весна Станојевић, координатор Саветовалишта против насиља у породици, у оквиру кога се налазе три сигурне женске куће.

– Када питате жену која је постала жртва насиља да ли се за помоћ обраћала мајци, сестри или пријатељици, схватите да мајке не подржавају кћерке, баке не помажу унуке, кума нема разумевања за куму, сестра није солидарна са сестром... Уместо разумевања, оне окрећу главу, праве се да не виде модрице на лицу и телу, склоне су да жртву насиља окривљују да је изазвала насилника или јој једноставно кажу: „Трпела сам и ја, трпи и ти.” Иако мајке и сестре изостанак конкретне помоћи правдају објашњењем да се плаше насилника, мислим да оне заправо не желе да помогну. Са друге стране, насилници одлично знају која жена нема подршку своје породице и управо њу нападају. Нажалост, ми и даље живимо у патријархалном друштву у коме се кћерка доживљава као мање вредно дете у односу на сина и због тога жене често остају без подршке своје породице – закључује Весна Станојевић.

Тања Игњатовић, психолог у Аутономном женском центру, истиче да се жртве насиља много чешће обраћају за помоћ пријатељицама и женским члановима породице него институцијама, али додаје да неке од њих не добију подршку која им је потребна, јер су односи међу женама често комплексни.

– Некад мајке не одобравају кћеркин избор партнера и немају капацитет да је подрже када јој је тешко, већ јој кажу да су је на време упозоравале на будућег мужа. Некада од сестре или пријатељице чују „савете” типа – престаће са насиљем кад се роди дете, све жене повремено трпе батине, можда би требало да престанеш да радиш нешто што њега нервира... Неке жене проналазе и оправдање за насилника и објашњавају његовој жртви да је имао тешко детињство или захтеван дан на послу... Већини нормалних особа тешко је да разумеју да је неко деструктиван и насилан без икаквог повода и да жртва не мора апсолутно ништа да уради и провоцира насиље. Зато је врло важно да саслушају своју кћерку, сестру или пријатељицу и да јој уместо реченица типа „није то ништа” или „одмах се разведи” кажу: „Ја сам ту за тебе, кажи ми шта треба да урадим.” Многе жене мисле да се насиље само њима дешава, често их је стид да о томе говоре, а када проговоре, треба да схвате да нису саме – закључује Тања Игњатовић.

Докторанткиња Центра за родне студије и активисткиња организације „Фем платз”, која се прикључила глобалном изазову „Жене подржавају жене”, Косана Бекер оцењује да солидарност јесте важна и она се најчешће јавља када треба да шаљемо поруке за лечење болесног детета или помажемо становништво које је највише настрадало у поплавама. Међутим, додаје она, ми смо одрасли у друштву у коме је насиље „приватна ствар” породице и то је истовремено и разлог због којег жртве не пријављују насиље, а ми појачавамо телевизор када чујемо буку у суседном стану, уместо да позовемо полицију.

– Потребно је време да на насиље у комшијском стану реагујемо исто као и на уличну тучу. У међувремену, веома је важно да жене свих професија дигну глас и буду солидарне са жртвама насиља макар на микроплану, као што су урадиле „Новинарке против насиља”. Важно је разумети да свако може постати жртва агресије и да жене треба да се уче солидарности, јер ће данас оне помоћи некој жени, а сутра ће добити помоћ ако им буде потребна – закључује Косана Бекер.

Коментари9
34ca7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zorica Mrsevic
Niko nikada nije rekao da su zene jedine zrtve porodicnog nasilja. Jesu itekako i poneke muske kategorije, npr muska deca, stariji muskastarci, muskarci sa invliditetom, muskarci kanjinske seksualne orijentacije. Izvrsioci i tog nasilja su takodje uglavnom muskarci. Niko nista ne gura, cinjenice su jasne, 95% nasilja nad zenama izvrse muskarci. Porodica je nezdrava kada se nasilje u njoj prikriva a ne kada se mu se institucije suprotstavljaju i kada ga sankcionišu.
Киза
Управо она пропаганда о којој и говорим: "...95% насиља над женама изврше мушкарци..."! Да, али то не значи да је и 95% жена жртви насиља! Колико мушкараца у браку трпи психичко насиље али га не пријави због балканског менталитета "то је срамота и није мушки"! Иначе да, гура се теза да су жене ЈЕДИНЕ жртве породичног насиља и то доказује и наш закон који не препознаје мушкарца као жртву (институционо насиље над мушкарцима)? О овоме ни новине не пишу, нема мушких жртава, само криваца! Само кажем
Киза
Све док се заступа једнострано гледиште о женама као јединим жртвама породичног насиља, ствари ће тешко ићи напред! Упорно се игнорише да жене итекако могу бити насилне према мужевима, као и да постоје оне које се због мужа иживљавају на деци! Не знам ко упорно "гура" став да су жене ЈЕДИНЕ жртве породичног насиља, али знам да то не води ка опстанку здраве породице! Чак имам утисак да неко овако једностраним ставом управо ради на разбијању традиционалне породице! Само кажем....
Божидар
Кад би сад побројали колико је жена у задњих десет година наговорило, ставило буву у ухо свог мужа, партнера да се разрачуна са комшијом, братом, сестром, шефом, професорком-ем своје деце у школи, то не би баш била тако позитивна статистика за жене. Што се тиче Турске, какве ми везе имамо са њима? Ми нисмо турска провинција поодавно!
Боривоје Банковић
Не, врло је важно научити женско дете да препозна насилника и да нема посла с њим. Све остало је млаћење празне сламе.
Radmila Mišić
Tačno tako! I savet "smesta se razvedi" je jedini pametan, nasuprot onom "kaži kako da ti pomognem".
Mavashi
Koliko je žena u Srbiji osuđeno zbog eutanazije u poslednjih 20 godina u Srbiji? Koliko ja znam - nijedna. Da li to znači da se nije desilo ili im se gleda kroz prste? Nažalost, žene u Srbiji se toliko muče da prosečno žive 5-8 godina duže.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља