четвртак, 24.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 11.08.2020. у 18:00 Владимир Вулетић
ПОГЛЕДИ

Бура у чаши воде

Извесну сумњу у политички карактер овог покрета могле су пробудити изјаве појединих опозиционих политичара изнете још почетком пандемије да ће за Вучића корона бити оно што је за Милошевића било бомбардовање
(Фото Пиксабеј)

Још једна бура у чаши воде или још једна кап у чаши за коју се, у зависности од политичке позиције, може рећи да је полупуна, односно полупразна. Овом воденом метафором могла би се описати последња у низу иницијатива које су имале циљ да уздрмају власт Александра Вучића.

Реч је о недавној иницијативи за смену Кризног штаба, коју је покренула група лекара, а придружили су се делови академске заједнице, неки адвокати, наставници и један број невладиних организација. Без много дилеме може се рећи да је реч о грађанској иницијативи која је имала циљ да уздрма поверење јавности у способност државе и оних који воде државу и управљају епидемијском кризом. С обзиром на то да је реч о животно важном проблему који тишти већину грађана, алтернативни глас лекара имао је потенцијал да пробуди примарне емоције код људи као што су страх и бес и на тај начин прошири панику у јавности.

Наруку овој иницијативи ишле су две чињенице. Пре свега, реч је о објективној околности да се о овом вирусу и последицама које оставља веома мало зна и да је било много лутања и у Светској здравстевној организацији, као и међу водећим стручњацима у најразвијенијим земљама, па су се у том смислу и из нашег Кризног штаба често могле чути дисонантне и противречне тврдње, које се у сусрету с непознатим очигледно нису могле избећи. Друго, али у вези с претходним, чини се да Кризни штаб није водио довољно рачуна о свим аспектима односа с јавношћу у кризној ситуацији, а то је подједнако важно као и стучност у медицинском погледу.

С друге стране, наметнуло се неколико питања у вези с овом иницијативом. Прво, да ли је реч о самониклој грађанској иницијативи или осмишљеној политичкој акцији иза које стоје опозиционе политичке странке и лидери? Уместо разноврсних спекулација, најједноставније би било испитати и установити колико је лица међу покретачима ове иницијативе, као и међу онима који су је први подржали, било у структурама претходне власти или с њом интересно повезано, односно колико их је ангажовано у различитим политичким и грађанским покретима. Истина, извесну сумњу у политички карактер овог покрета могле су пробудити изјаве појединих опозиционих политичара изнете још почетком пандемије да ће за Вучића ова пандемија бити оно што је за Милошевића било бомбардовање.

Друго питање је шта је тачно циљ ове иницијативе. Како су пренели медији, формални захтев је „смена Кризног штаба и довођење људи са доказаним стручним и моралним квалитетима”. Нејасно је, међутим, ко од чланова потојећег Кризног штаба не задовољава ове критеријуме. Да ли се генерализација односи на већину или појединце, односно у чему се састоји нестручност или морални дефицит чланова Кризног штаба? Нејасно је, такође, ко би чинио алтернативни кризни штаб, а посебно је нејасно који су то предлози мера с којима би тај „нови” кризни штаб наступио. У јавности су се могле чути спорадичне изјаве појединаца о некима од наведених питања, али у самој иницијативи они нису поменути. Иницијатива, дакле, није истакла проактивне циљеве, већ је искључво поставила реактивне захтеве за које је било јасно да не могу бити реализовани, па и то сведочи да је основни циљ иницијативе био подривање поверења јавности у способност државе и здравственог система да се носе с кризом.

Указивање на различите проблеме и истицање појединачних случајева који иду у прилог тврдњи да ситуације није нормална, без обзира на то да ли је било речи о лажним вестима или стварним догађајима и пропустима, показало се као доста површна стратегија у анимирању јавности. Кризни штаб је управо и формиран зато што ситуација није нормална и са циљем да се ублаже ефекти кризе и спасе, пре свега, здравствени систем, како не би дошло до његовог слома и здравствене катастрофе, а не да решава сваки појединачни случај. Ако се желела озбиљнија критика, онда се морало доказати да досадашње мере нису дале очекиване резултате, а не да ситуација није нормална, што сви знамо.

Најзад, поставља се питање какав је социјални карактер ове инцијативе и њој сличних иницијатива. Да ли је она првенствено део нових „постмодерних” друштвених покрета „револта и наде” понижених и увређених, какви се последњих десетак година дешавају свуда по свету независно од политичког и економског контекста? Или је више реч о, већ толико пута виђеним, „династичким” борбама потпомогнутим утицајем страних амбасада и обавештајних служби с циљем политичког преварата и деобе политичког и економског плена за његове прваке? Или је посреди једна од борби у класном, или боље речено сталешком рату у којем „авангарда” белих оковратника, незадовољна својим утицајем у политичком и јавном животу, тражи заштиту својих стечених права и повратак „старих правица”?

Реактивно постављени циљеви, неодређено дефинисан непријатељ, неартикулисана визија пожељног исхода и променљиви методи борбе сведоче да је посреди непостојан амалгам свега наведеног. За сада је само извесно да ће се те борбе наставити. Досадашњи резултат видљив је у саставу управо конституисаног парламента.

Професор на Филозофском факултету у Београду

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари12
0c23b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bojana
Ne znam ko je pokrenuo inicijativu za smenu Kriznog štaba, ali mislim da je opravdana. Krizni štab je bio upozoren i od strane kineskih lekara da je previše opuštanja, ali taj savet nije uvažio, pa je u junu bilo ono što smo svi videli. Sramotno je više od 2700 lekara potpisnika svrstavati u neki politički tabor. Oni su samo hrabriji od svojih kolega kada su se usudili da kažu da je Krizni štab svojim nečinjenjem doveo do ponovnog otvaranja većine kovid bolnica, a to košta sve nas.
Dr
Lekari nisu samo strucna lica vec pripadaju I odredjenim politickim grupacijama. kako znate po kom osnovu ovo potpisuju. Drugo, nije svim lekarima epidemiologija struka.
Боро
Ako svakom opozicijom rukovode strane ambasade, a ujedno i svaka vlast je jednom bila opozicija, gde je ta tačka prekida sa stranim ambasadama?
Vladimir
Skrecete paznju na politiku, a protest lekara je bio zapravo glas profesionalaca i iz profesionalnih razloga. Vredja besmisleno ponavljanje da se o virusu nista ne zna- u martu se znalo da se ne smanjuje zaraznost uprkos visokom temperaturama ( Teheran, Tajland...), pa besmislene panicne sms poruke, besmisleno maltretiranje penzionera u 4 ujutro, laznonizvestavanje o brojevima umrlih i zarazenih, slaba opremljenost lekara. I opet imamo najgore rezultate u regionu a hvalimo se ...
Nije tako
Kanadska provincija Quebec imi oko 8 miliona stanovnika , oko milion vise od Srbije. U Srbiji je do sada od Covida-19 preminulo oko 600 ljudi, a u Qubebec-u oko 5,000. Pametnom dosta!
tja
Postala je rutinska pojava nasledjena od komunista da se svakom organizovanju opozicije pripise uticaj stranih ambasada i njihovih tajnih sluzbi. Ne verujem u to. Lideri raznih takozvanih demokratskih partija su veci neprijetelji jedni drugima nego sto im je neprijatelj Vucic. Nijednoj stranoj drzavi nije u interesu da rusi Vucica. Daleko je lakse govoriti sa jednim liderom koji ima vlast, nego sa gomilom disonantnih politicara iza kojih nikakva ozbiljna grupa ili drzavnicka ideja ne postoji.
Još malo..
Rekao bih, cupkanje u mestu. Da, postoje dva. Racionalno i Iracionalno. Racionalno je da su ljudi sposobni za donosenje ispravne odluke kroz objektivno informisanje i debatu. Iracionalno je da ljudi nisu sposobni za donosenje odluka, te da im se sve mora servirati i dozirati a odluke proizvoditi kroz informacijom izazvanom emocijom (proizvodnja pristanka). Nema ni case niti vode (iluzija), postoji samo talog otrova bez mirisa i ukusa.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља