недеља, 20.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 10.08.2020. у 08:00 Зоран Миливојевић
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Синдром злог света

Што више гледају сцене насиља на ТВ-у, људи своју околину доживљавају као веома опасно место, насељено лошим особама, а што је овакав став према другима израженији, више је страха, тескобе, забринутости, депресивности, али и зависности од алкохола, дрога, склоности ка самоубиствима
(Срђан Печеничић)

Какав је свет у коме живимо: опасан или безбедан, предвидив или непредвидив? Какви су људи: добри или лоши? Главни разлог је што људи имају различите одговоре, што не реагују на свет као такав, већ на своје тумачење тог света, при чему не разликују свет као такав од своје слике света. Зато исту појаву једни тумаче као нешто позитивно, а други као нешто негативно.

Шта ће неко мислити о себи, другима и свету углавном зависи од његових претходних животних искустава. Сигмунд Фројд, као и многи после њега, доказао је да многа наша рана искуства из детињства, првенствено с родитељима и другим блиским особама, утичу на изградњу нечијег „погледа на свет”. Што су нечији закључци о себи, другима и свету у нечијем животу раније настали, то је вероватније да ће их особа касније у животу само „оправдавати” својим тумачењима стварности. Ова темељна уверења се могу и касније мењати, нарочито ако се нове информације понављају.

Моћ визуелних медија

Један од начина на који људи сазнају о другим људима и свету је директно искуство, ограничено на непосредно окружење. До појаве телевизије, људи су стицали индиректна искуства кроз приповедање других људи, кроз часописе, литературу, филмове. Све се то променило када је ТВ ушла у већину домова. Људи су тада могли „својим очима” да упијају различите представе о оном свету који их не окружује непосредно.

Моћ визуелних медија, као што су филм и телевизија, као и дигиталне слике које нам долазе посредством интернета, јесте у томе што нам стварају потпуну илузију да гледамо стварност. Наши мозгови не разликују добро слике стварне стварности и слике представљене стварности. Зато оно што гледамо на екранима за наш мозак јесте стварност. А онда те слике „стварности” даље обрађујемо, поистовећујемо се с актерима, емотивно реагујемо на оно што нам је представљено. На овај начин учимо о томе какви су људи и какав је свет. Ове слике улазе у наше несвесно и утичу на наш доживљај стварног света.

Овим феноменом утицаја телевизије на изградњу представе о свету који нас окружује током седамдесетих изучавао је др Џорџ Гербнер. Он је својим истраживањем доказао да што људи више проводе времена гледајући телевизију, то је њихово схватање света више у складу с оним што им се приказује на телевизији. Другим речима, гледање телевизије „култивише” нечији поглед на свет.

Гербнера је посебно занимало како сцене насиља из различитих ТВ садржаја утичу на оне који свакодневно дуго гледају телевизију (више од четири сата). Доказао је да што више људи гледају ТВ, то свет више доживљавају као једно веома опасно место, насељено злим људима. Овакав став према другим људима и свету назвао је синдром злог света. Што је био више изражен, било је више страха, тескобе, забринутости, депресивности, али и зависности од алкохола, дрога, склоности ка самоубиствима и насиљу. То је разумљиво јер је просечно дете до краја основне школе на ТВ-у видело око 8.000 убистава, а до своје осамнаесте године око 200.000 различитих насилних чинова.

Савремена генерација З или интернет генерација (рођени у распону 1995–2012) тешко је оптерећена синдромом злог света. То је последица тога што су захваљујући моћним мини-компјутерима, које погрешно зовемо „паметни телефони”, стално на интернету где упијају различите застрашујуће садржаје. Застрашени „великим спољашњим светом”, неприпремљени за самосталност, без социјалних вештина, одбијају да одрасту и да се одвоје од родитеља.

Епидемија подгрејала теорије завере

Актуелна епидемија новим вирусом корона такође је допринела да свет промени идентитет и да постане још опасније место. Други човек, ма колико био симпатичан, може бити несвесни преносилац опасног вируса. Сви познајемо бројне теорије које за ову епидемију криве зле намере „оних” који хоће да нас искористе, чипују или истребе. Најдаље иду они који у епидемији виде освету планете злом човечанству које ју је толико загадило и загрејало.

Синдром злог света буја на друштвеним мрежама где људи налазе бројне истомишљенике тако да једни другима, у овим „ехо-коморама”, потврђују веровања о злом свету. Када, после епидемије, наступи нова велика економска криза, и када се постави 5Г као платформа која омогућује „паметне градове”, а заправо друштво потпуног надзора, синдром злог света може постати универзална стварност.

Коментари2
ca6b4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

natalija
Živimo u državi gde se već 30 g SVE BAZNO STALNO MENJA, to vam je kao da se igra fudbalska utakmica i onda se u toku same igre neprestalno menjaju SVA PRAVILA IGRE! Kako se tu socijalizovati? Nikako, to je nemoguća misija. Reakcija na te stalne promene baznih orjentira? Niko ne šljivi sudiju ni zakone (pisane, nepisane,bilo koje), niko ne šljivi nikoga, emepatija isčezava, vraćeni smo u dzunglu.
Majda
Lepo rečeno, ali svako se može prilagoditi na drugačiji način...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља