субота, 26.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 06.08.2020. у 20:20 Гвозден Оташевић
Гуча 2020. без сабора

Шајкача се никоме не скида

Драгачевски сабор трубача деценијама је био празник музике, весеља и живота, али и непоновљива збирка обичаја српског народа
Са­бо­ра­ши­це у Гу­чи, са шај­ка­ча­ма и ву­ву­зе­ла­ма (Фото Г. Оташевић)

Гуча – Кад би из Берлина долетео на Сабор у Гучу, а то је бивало сваког августа, Милутин Давинић (1955) метне шајкачу. У торби понесе разне:  стару од зелене чоје, до беле од памука или кепера. И, кроз варошицу не иде без капе српског народа.

– Волим што се шајкача никоме не скида – казао је једном за „Политику” Давинић, рођен подно Јелице а послом и адресом везан за Немачку.

Овог четвртка у драгачевској варошици неће бити ни шајкача ни труба, нема отварања ни увода у вишедневно славље, музику која се разлеже брдима. Вирус који је заробио васељену одложио је највећи народни скуп у Србији али ће, боже здравља, нова прилика да се укаже већ следећег августа, пошто је 60. сабор отказан.

Драгачевски сабор трубача јесте празник музике, весеља и живота, али и непоновљива збирка старих и нових обичаја српског народа. Бог свети зна како ми изгледамо у очима странаца са шајкачама и три раширена прста док размењујемо три пољупца у образе бијеле, уз урнебесну музику? Али, то се, сва је прилика, допада и њима чим сваке године у хиљадама долазе у Гучу.

– Три пољупца у образ, што није карактеристично за већину других култура, јесу један од симбола етничког и верског идентитета, карактеристичног за Србе. Посебно када се ради о шајкачи као врсти капе која представља визуелни знак србијанске препознатљивости. Или, што би рекао Момо Капор – „облик пркоса, храбрости, нежности и ината”, односно та капа „већ неколико векова штити српске главе од природних непогода и ратних пораза, представљајући свету везу с прошлошћу и спону са животом” – наводи др Драгослав Петровић, социолог из Ниша, који је изучавао појаве на највећем трубачком фестивалу.

Он у своме раду „Сабор трубача у Гучи” подсећа на ставове етнолога Драгомира Антонића:

„Ми се поздрављамо са ’Помаже бог – бог ти помог’о’. Ако носим шешир, ја га скинем или подигнем. То је случај у граду где се носе шешири. Шајкача се не скида, јер у селу то није обичај. Онај ко иде путем, поздравља оног који седи поред пута. У граду се не поздрављају непознати људи, у селу се јављамо и незнаном човеку који нам иде у сусрет и тиме исказујемо поштовање. Када се поздрављамо рукујемо се како бисмо показали да нам је рука празна, да не носимо бодеж или какво оружје у шаци. Они који су у сродству или су блиски, љубили су се два пута у образ. Онда је преко Руса и Црногораца ушло у традицију да се љубе три пута, што је опет повезано са Светим Тројством. Уосталом, у народу се каже ’три пут Бог помаже’, то је управо због приче о Светом Тројству. Дакле, у питању су Света Тројица, и свако користи своју иконографију”.

А три раширена прста (палац, кажипрст и средњи), како смо до њих дошли? Петровић вели да би то по некима требало да представља свето тројство (Отац, Син, Свети Дух) и подсећа шта је рекао писац из дијаспоре Петар Милатовић Острошки:

„Jунаци у Првом српском устанку положили су као представници Скупштине вожду Карађорђу 1811. године заклетву која гласи: „Ми, команданти, војводе и кнезови у име Свете Тројице дижемо три састављена прста, заклињемо се Богом, часним крстом и Јеванђељем и обећавамо веру, верност и послушност врховном вођи српског народа, господину Ђорђу Петровићу, верност њему и његовим законским потомцима.” Тада се и Вожд Карађорђе заклео у Скупштини следећим речима: „У име Свете Тројице три састављена прста дижем, заклињем се богом, часним крстом, Светим Јеванђељем и свим светима да ћу се за народ који предводим бринути, славу нашег народа уздизати, да ћу за народ свој живот жртвовати, за слободу отаџбине и свих нас.”

– Према етнологу Антонићу, поздрав са три прста није ни српски, ни нацистички, ни усташки, већ хришћански. Положај прстију није важан пошто могу да се покажу три спојена прста, а могу бити и три усправљена поготово кад се полаже заклетва, јер се тада прсти могу и раширити како би их маса видела. Суштина није јесу ли раширени или спојени јер то представља спољни ефекат, како би неко ко гледа са стране могао боље да види шта се дешава. Због тога су три прста раширена. Међутим, „када се користе са жељом да се обратите богу, онда су прсти спојени” – објашњава Петровић.

И, додаје шта је о та три прста казао историчар Милосав Самарџић:

„Нема сумње да је тиме створен специфични српски поздрав, као реакција  на ’виктори’ поздрав који су користили Хрвати и Албанци. Просто, ми смо додали један прст. Остало је да поздрав са три прста подразумева оно што садржи и поздрав са два прста, а то је победа – зато се и највише користи када се очекује нека победа, или се пак она прославља – али је додато религиозно значење. Тако српски поздрав, вербално саопштен, отприлике гласи: Победа уз божју помоћ.”

Нису сви обичаји, песме на празнику српске трубе – митског порекла. Зна се да је песма „Српска ми труба трубаше” настала у време борби српских четника са бугарским комитама, 1907. године у селу Дреново код Кавадараца. Њоме се опева јунаштво Јована Стојковића Бабунског у том боју, дуго је била забрањивана и певана кришом, и сачувала се до данас, али као четничка химна по стиху ’Спрем’те се, спрем’те, четници’”.

И партизани су имали своје звездане тренутке у Гучи јер је скоро 30 година, све до рата деведесетих, на сваком сабору приређивана академија у гучком дому културе под називом „Друже Тито, ми ти се кунемо”, уз одговарајућу музику, поруке и беседе. Старији Гучани данас приповедају да је то, уствари, била само маска како би се покрило србовање које је преплавило варошицу, у саборске дане испуњену шајкачама, српским ношњама, трубама и песмама које „нису биле на линији СКЈ и друга Тита”.

– Домаћини сабора увек су се позивали на традицију и деценијама одржавали академију „Друже Тито ми ти се кунемо” иако, колико се зна, у партизанским јединицама није било трубача – тврди историчар др Милош Тимотијевић.

Једног дана неко ће, ваљда, утврдити, шта је у животу и делу Јосипа Броза Тита било збиља, шта само легенда. Сада га у Гучи нико не помиње, иако се његов лик шетао годинама кроз варошицу, одштампан на мајицама сабораша. Уз текст испод портрета у ситоштампи: „Само вас гледам, мајку вам божју.” 

Коментари13
b3bda
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Божа
Пилотице на симулатор са тврдом палицом уз Марш на Дрину.
dusan1
Šajkača , kakva je da je NAŠA (Srpska ) JE ! I jedino mi je žao što je iako u suštini vojnička kapa izbačena iz Vojske Srbije !
Strogo Poverljivo
Sajkaca je ruzna vojnicka kapa. Ruzna je ne zato sto je vojnicka vec sto je bez veze nemarno osmisljena, tek da se nesto stavi na glavu uniformisanog vojnika. Oblik kape u obliku slova 'M' mnogim karikaturistima (u sredinama daleko od Srbije i bez ikakvih saznanja o srpskoj sajkaci) sluzi da oznace magarecu pamet onoga kome se rugaju. Dok su folklorne kape svuda u svetu detalj kojim se manifestuje narodni artisticki refleks, kod Srba je ista za manifestovanje inata. Onda svako malo, jao, kuku..
Mihailo
"Три пољупца у образ, што није карактеристично за већину других култура, јесу један од симбола етничког и верског идентитета, карактеристичног за Србе. Ovo nije tačno. Imam dovoljno godina i sećam se da su tri poljupca postala "tradicionalan" pozdrav devedesetih godina prošlog veka. Ko ne veruje nek pogleda filmove (igrane, dokumentarne...) a može i da pita starije od 50 godina. Nadam se da se neće naći ljudi koji će tvrditi da su tri poljupca bila zabranjena u vreme vladavine KPJ.
Aco
Nema sta, najlepsa kapa.Steta sto su neki to iskoristili da okaljaju srbe.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља