четвртак, 24.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 12.08.2020. у 18:00 Бошко Јакшић
ПОГЛЕДИ

Свачије право на олујне успомене

Практичари непрекинутог рата, етнички троцкисти, и даље би да капиталишу на сукобима од пре три деценије
Борис Милошевић и Андреј Пленковић у Книну (Фото Бета/Хина/Марио Стрмотић)

Држава Хрватска и тамошњи Срби одлучили су да у време 25. годишњице „Олује” размене гестове добре воље прихватајући велику одговорност јер прагматски уступци дневној политици неће зауставити рат који би они да доврше.

Већинска и мањинска етничка заједница, свака уз своје мотиве, покрећу зарђале механизме нормализације и конкретизују често понављану фразу о окретању будућности у региону који много чешће жели да живи у прошлости.

Борис Милошевић, потпредседник хрватске владе из редова Самосталне демократске српске странке (СДСС), присуствовао је у Книну, заједно с државним врхом, свечаностима поводом годишњице војно-редарствене операције.

Томо Медвед, такође потпредседник владе и министар бранитеља, касније овог месеца биће на обележавању злочина који је августа 1995, након „Олује”, почињен у селу Грубори, када је у акцији чишћења терена убијено шесторо ненаоружаних српских цивила чије су куће спаљене, а за чију смрт нико није одговарао.

Ништа није и не треба да буде препуштено забораву. Хрватска ће „Олују” и даље славити као национални празник, победу у Домовинском рату и повратак „окупиране територије” под свој уставноправни поредак. Срби из Хрватске ће оплакивати мртве и више од 200.000 избеглица који су – пошто је Слободан Милошевић прво лидере тзв. Републике Српске Крајине навукао на рат, а потом сурово продао народ – напустили своје домове у које се добар део њих никада није вратио.

Заједничке комеморације жртава без обзира на националност и веру потврђују да сви имају право на успомене и симболички представљају охрабрење онима који се залажу за толеранцију, међусобно уважавање, заједничку садашњост и будућност. А таквих, и на једној и на другој страни, није мало.

Није мало ни националиста којима претпоставке за стварање нове атмосфере нису по вољи. Практичари непрекинутог рата, етнички троцкисти, и даље би да капиталишу на сукобу од пре три деценије.

У Хрватској су то десна националистичка опорба, удруге домољуба, који скуп у Книну доживљавају као „велеиздају” и уживају у Томпсоновим покличима на почетку песме „Бојна Чавоглаве”. „Срамотна трговина”, виче саборски заступник Иван Пенава.

Српски таблоиди дали су припрему терена за супротстављање „НДХ-2”. „Страшна провокација”, „Морбидни тулум на Книнској тврђави”, „Усташки дернек”. Придружили су им се и неки коментатори „независних медија”. „Проевропска” опозиција се, отужно, није оглашавала. Ћути као око Косова. Без става, без политике, без визије.

Разлике у званичним реаговањима су упадљиве и показују да односи Хрвата и Срба у Хрватској могу да буду бољи бољи од оних између две државе.

Од званичног Београда ни речи охрабрења или подршке за сународнике у Хрватској који су за помирење а не национално учаурење. Не чуди. На власти су актери оних политичких снага које су ведриле и облачиле почетком деведесетих година 20. века. Политичари који су Србе у Хрватској увели у трагичну грешку одбијања плана З-4. Да је прихваћен, не би било „Олује”.

Бивши радикал Александар Вучић калкулисано је изјавио да је против „давања легитимитета злочину етничког чишћења”, али да представнике Срба у Книну неће назвати „издајницима”. Отишао је да присуствује комеморацији у Сремској Рачи.

Социјалиста Ивица Дачић сматра да је реч о „нечувеној провокацији”, а министар војни Александар Вулин сачувао је свежину јуловског израза рекавши да жели да верује да „нема Србина који ће прославити истребљење Срба из Хрватске”. „Неприхватљиво”, придружује се неизбежни Милорад Додик.

Јасно је да не мисле сви Срби исто, ни они у Хрватској ни у Србији или Републици Српској, али демократија налаже да имају право на самосталне одлуке. Питам се какву будућност замишљају у Демократском савезу Срба из Хрватске када за одлазак Бориса Милошевића у Книн кажу да је „погрешан, штетан и надасве срамотан”. Зашто су у противљењу најгласнији Срби који не живе у Хрватској?

Лидери Срба у Хрватској, поучени историјом, измакли су туторству Београда, свакако свесни ризика. Прихватили су симболику која отвара могућност решавању проблема с којима је суочена српска мањина у Хрватској.

Влада Андреја Пленковића има посебну одговорност да „што је могуће више ратног наслеђа остави иза себе, а да гради културу мира, будућност и земљу која ће живети у миру и без порука које ће на било који начин реметити било чији мир”, каже Милорад Пуповац, дугогодишњи председник СДСС-а.

Шта је у интересу Срба у Хрватској? Да одржавају тензије које ће обесхрабривати могући повратак и удаљавати перспективе бољег решавања њиховог статуса? Да ли уместо изградње „културе мира” треба истрајавати на „култури сукоба”?

СДСС је коалициони партнер у Влади Хрватске, а не Србије. Главни град Срба у Хрватској је Загреб, а не Београд. Међу хрватским бранитељима било је око 9.000 њих српске народности.

Иако неће променити различита тумачења историје, „олујни” догађаји ове недеље могу да представљају капиталан увод у спуштање етничких тензија које никоме нису од користи.

Прекретница? Нови почетак? Није време за велике речи. Симболички гестови политичара неће преко ноћи решити хрватско-српске односе, али ће свакако потврдити добру вољу. Мирење је процес.

Најопасније би било да је „Олуја” само повод политичког маркетинга. Загреба, који би од свега могао да капиталише, а да Србе у Хрватској држи као таоце својих политичких комбинација. Београда, који би да заборави како су колоне избеглица пролазиле кроз главни град, а и сада би да задржи патерналистички однос према оним Србима који своју будућност виде у Републици Хрватској.

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари58
9a3b7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мали Ђокица
1. Одакле вам лажна (цинична и ко зна каква све) идеја да Срби желе да доврше рат? 2. 9.000 Срба међу бранитељима? 3. Свеже или бајато, јуловско или не, тачно је да нема Србина који би прослављао своје истребљење. Покажите га!
Goran
Konacno jedno normalno rezonovanje. Dosta se ratovalo i zivelo u istoriji... Svi su dokazali da znaju ubijati, svi imaju svoja groblja, necemo se vecito nastavljati ko vise - zrtva ja zrtva bez obzira na nacionalnost... neka pocivaju u miru. Problemi se ne resavaju teranjem inata, vec hvatanjem u kostac, i priznanjem i svojih i tudjih pogresaka - od necega se mora krenuti, rat je gotov. Sutra je novi dan i nasa deca imaju pravo na novi zivot i novu sansu.
Драган П.
Отићи на комеморацију жртвама које су побили Срби је гест вредна поштовања, нарочито ако се ради о невиним цивилима. Свако нормалан би размео и подржао такав гест. Али у Книну није никаква комеморација већ прослава. У селу Грубори је комеморација. Очигледна и непремостива разлика.
Леон Давидович
Гивирити реално о историским догађајима то не уначи позивати на ратове и тражити реваншизам већ треба да се зна шта је ко чинио у историји. Како ће се човечанство борити против зла то јест понављања зла ако неће говориоти о злу и осуђивати зло. Прослава "Олује" је нешто супротно осуди зла, то је величање зла, прихватање идеје да је добро чини зло. Јер ето НДХ је исвршила геноцид над Србима , Јеврејимас и православним Ромима, "Олуја" довршила са Србима, добили су туђу земљу присвојили себи итд.
ЗораН
Српски став по питању Отаџбинског рата морао би бити базиран на чињеници да не постоји разлика између Устанка Срба против хрватске државе 1941. и 1991. Ако смо криви што смо устали 1991. онда смо и 1941. неоправдано рушили уставни поредак НДХ и баш бих волио видјети шта би другпсрбијанци рекли на овакво гледиште.
Богдан Југовић
Запањујућа је количина наивности и заборавности озбиљног политичког аналитичара за каквог слови господин Јакшић. Без да улазим у шире опсервације ставова изнетих у предметном тексту.
Lorenc
Ozbiljan analitičar ne bi izjavio na 9/11 da Alkaida nema više kapaciteta da napadne a istog dana brutalno ubiše američkog ambasadora!
Боривоје Банковић
Није то ни наивност ни заборавност.
Прикажи још одговора
mojsije
citat --пошто је Слободан Милошевић прво лидере тзв. Републике Српске Крајине навукао на рат, а потом сурово продао народ '' Ceo naš život će biti praćen foskulom drugi su nam krivi. Kada ćemo videti sebe ? Koliko je uz tog Miloševića bilo visokih rukovodioca iz tih krajeva i još uvek su tu-nemojte samo da mislite da sam Miloševičevac-nisam podnosio njegovu nadmenost i ...
Питање
То јесте питање, како и зашто су Срби остали толико недорасли околним народима, посебно Црногорцима и Хрватима. Можда да се запитају ко им и шта учи децу још откад?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља