недеља, 20.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 07.08.2020. у 21:00 Драгана Јокић-Стаменковић

Просветари још не знају како ће учити ђаке

Ближи се почетак нове школске године, а и даље нема званичне одлуке да ли ће настава бити организована уживо или онлајн
Снимање часова за ученике млађих разреда у студију Радио-телевизије Србије (Фо­то Танјуг)

До почетка школске године у којој најмлађи ђаци први пут треба да уђу у учионице и осете шта је то у ствари школа остало је двадесетак дана, а родитељи, наставници, директори, па ни сами прваци још тачно не знају где ће и како настава бити организована.

Министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић је Кризном штабу представио моделе по којима би, укратко, ђаци нижих разреда требало под маскама, уз држање строге дистанце и дезинфекцију да седе у клупама, а старији основци наизменично наставу слушају у учионицама и на даљину. Али да, ипак, у зависности од стања на терену о томе треба да се договоре наставници и родитељи.

Др Предраг Кон, епидемиолог, предлаже мере према којима ће часови трајати по пола сатa, а одмори двадесет минута, како би се све детаљно дезинфиковало, уз напомене да најмлађи не би требало да имају више од четири часа дневно и да ће на часу можда моћи да скину маске. Ана Брнабић, премијерка, не мисли исто као министар, већ сматра да треба поставити јасне критеријуме и доношење одлуке не остављати родитељима или школи.

Коначно, већина наставника које смо контактирали наглашава да је незадовољна, па и бесна, многи истичу да је о овоме требало озбиљно говорити још пролетос.

Јасна Јанковић, председница Уније синдиката просветних радника Србије каже да подржава Кризни штаб када кажу да је повратак ђака у клупе приоритет и сматра да млађи основци не могу онлајн да стекну основе образовања и васпитања. Истиче да је прича о дигитализацији и наставницима који су спремни за њу „само фраза која се понавља”. Тврди да тешко да се само 25 дана пре оглашавања првог звона може озбиљно говорити о повратку деце у школу. Упозорава да је требало о овоме да се прича у мају, да је изгубљено време за озбиљну анализу досадашње наставе и преко потребне обуке наставника.

Удаљеност међу ђацима у учионици биће попут оне на завршном испиту (Фото М. Симић Миладиновић)

– Они су очајни, немају техничке могућности нити довољно знања да раде на даљину, а ни ученици да то прате. Настава само што није почела, а о моделима се прича као да су војна тајна, још их не знамо. А ко ће да их спроводи: ти за које нису тајна, Шарчевић и Кризни штаб, или сви ми доле испод њих, наставници и директори школа? Срамотно је да се они ништа нису питали, да још не знају шта ће да раде од 1. септембра, а на њима је толика одговорност. Новим прописима убијана је аутономија просвете четири године, наставничка већа су обезвлашћена, директоре смењује министар, а сада му је, опет, она главни адут за организовање наставе од септембра и пребацивање одлука на те исте директоре – каже Јанковићева.

Напомиње да овдашње образовање пати од опште неуједначености, да имамо школе са четири, 400 и 1.400 ђака и да за њих треба добро осмислити различите моделе наставе.

На пример, ОШ „Братство” у Новом Пазару има 27 учионица и 59 одељења у којима је 1.750 ученика. Директор Дејан Колунџић, каже да су радили у три смене и у време док је он ту био ђак. Наводи да ће бити врло тешко организовати наставу у школи, али додаје да њима није баш најтеже јер комшијска ОШ „Вук Караџић” има 1.920 ученика. Похвалио се да ће његови ђаци од наредног маја коначно бити распоређени у две смене јер су од Канцеларије за јавна улагања добили 4,5 милиона евра за реконструкцију и проширење школе.

– До тада, даћу све од себе да заштитим ђаке и наставнике од вируса корона. Чекамо препоруке министарства па ћемо да видимо како да се организујемо. У одељењима је углавном по тридесет ђака и распоредићу их не у две, него и у три групе ако треба само да се не заразе. Знам каква им ужасна опасност прети. Ја сам био готово два месеца у болници, у коми, једва сам преживео ковид 19, 26 дана сам био на кисеонику, а 14 година сам се активно бавио спортом и никада пре инјекцију и инфузију нисам примио. Ипак мислим да прваци, првенствено, треба да иду у школу, осете шта је настава у њој и рад са учитељем, а старији разреди више да је слушају од куће – истиче Колунџић.

Нико још не зна како ће изгледати настава на почетку школске године и да ли ће мере које буду донете бити баш свугде примењиве, каже Јован Ђурић, директор Гимназије „Јосиф Панчић” у Бајиној Башти. Сматра да би најбоље било да решење не буде скроз изборно за директоре школа, већ да им се понуди неколико варијанти, са комбинацијом уживо и онлајн наставе, у којима се сви могу пронаћи.

– Задовољан сам како смо се у другом полугодишту претходне школске године снашли у онлајн настави, али је много лакше ако знамо да су ђаци прво полугодиште ишли у школу. Није баш добро да од 1. септембра одмах стартују с часовима на даљину. Нарочито прваци које наставници нису ни упознали. Права, добра онлајн настава била би када бисмо имали могућности да се цело одељење умрежи и слуша професора, а не да ђаци одслушају снимљене часове, па се онда телефоном чују са наставником. Реформишемо гимназије и увели смо пројектну наставу где на неким пројектима спајамо ђаке из више одељења, па их је тешко повезати и у школи, а тек онлајн да и не причам – каже Ђурић и додаје да би испитивање за оцене морало да се организује у школи.

Коментари12
711f5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ВлаДо
Радно време је 8 часова дневно што значи да би један учитељ могао да одржи 4 часа наставе једној смени и одмах после тога других осам часова другој смени ђака основаца.У клупи по један у сваку другу клупу.На часу без маски а сво остало време са маском.Најбоља је комбинација он лајн наставе са часовима на телевизији и похађање учионица.У чему је проблем.Учитељи ће морати припреме и седнице заменити наставним радом а често ће се дешавати да ће их понеки ђак обучавати финесама компјутерске технике.
Zoran
Kakva online nastava !? Svi nezavisni specijalsti sveta govore da ni najsavremenija online nastava ne može zameniti normalnu nastavu. Ne samo po nivou znanja zaostaju a takodje po normalnom razvoju psihe mladog čoveka. Takodje je poznato da deca i omladina malo ili nikako ne pojavljuju simptome bolesti i bez većih komplikacija preživljavaju korona infekciju. I zbog toga deca trebaju ići u školu a studenti biti na predavanjima.... Oni su budućnost Srbije i ne pravite od decu invalide...
Boris Dicoski
Normalna nastava u normalnom vremenu DA ali u ovim vremenima samo ono sto je bezbedno
Roditelj
Online je najbezbedniji nacin da deca nastave sa skolom . Nevidim razlog zasto ih izlagati opasnosti .Svima je jasno da ste doneli odluku da deca krenu a da kasnije prekinete nastavu u skolama i predjete na online . Kome je u interesu da se neka deca razbole a ocigledno da nekom jeste cim se odlucujete za ovakvu soluciju a imate mogucnost za bezbedniji nacin skolovanja VASA ODLUKA VASA ODGOVORNOS samo OKO ZA OKO
Nadzirac
07.02.2020 Tanjug "Čak 40 odsto petnaestogodišnjaka u Srbiji nije postiglo osnovni nivo pismenosti u školi, pokazalo je poslednje PISA testiranje. Situacija je najgora u trogodišnjim, sred.struč. školama, gde 80 odsto učenika nije postiglo taj osnovni nivo." Srpski sistem obrazovanja koji u redovnim uslovima ostvaruje gore naveden rezultat u skolovanju dece, sada treba da ih skoluje u vanrednim uslovima, a Sarcevic je otpustio: tetkice, psihologe, medijatekare, pedagoge, zamenike direktora.....
Ja M.M.
Ово што зову вирус корона није ништа ново ни другачије од свега што већ имамо и што многи од нас прележимо сваке године. Ново је само то што се исто сада користи за моасовну манипулацију и контролу.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља