недеља, 20.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 07.08.2020. у 22:00 Јасна Петровић-Стојановић

Почетком наредне године стиже и гас трасом Ниш–Димитровград

Србија је годинама чекала на почетак градње 108 километара овог гасовода, све док није стигла донација ЕУ вредна 49,6 милиона евра. – Основни циљ изградње овог гасовода је повећање сигурности снабдевања наше земље гасом
(Фо­то З. Анастасијевић)

Таман када се очекује да у Србију из Бугарске почетком наредне године почну да стижу прве количине руског гаса „Турским током”, преко територије наше земље требало би да почне градња још једног гасовода. Реч је о деоници гасовода Ниш–Димитровград у дужини од 108 километара на који се чека дуже од деценије. Разлог је био новац из Европске уније, будући да је предвиђено да од 85 милиона евра, колика је процењена вредност пројекта, донација ЕУ буде 49,6 милиона евра.

Сада када је новац из донације стигао, Србија може да рачуна и на овај правац снабдевања, али пре свега да шири гасну мрежу у деловима Србије где је до сада није било, што је важно, пре свега, за екологију.

Како је потврдио и Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса”, грађевинска дозвола је за овај пројекат добијена тако да се наредне године почиње са реализацијом и интерконекције Ниш–Димитровград–Софија.

Како се наводи и на сајту делегације ЕУ у Србији, након изградње гасовода „Турски ток”, улога гасовода Ниш–Софија се неће смањити, већ ће се изградњом постићи лак приступ гасу за грађане и привреду Беле Паланке, Пирота и Димитровграда – три града која до сада нису имала приступ гасу.

Основни циљ изградње овог гасовода, који ће повезати постојеће транспортне системе Србије и Бугарске, јесте повећање сигурности снабдевања наше земље гасом. Србија је међу ретким земљама које имају само једну улазну тачку снабдевања, на граници са Мађарском. И након изградње гасовода „Турски ток” улога овог гасовода се неће смањити: он ће омогућити снабдевање потрошача у Србији гасом из других извора, постојећих или изграђених у блиској будућности, наводи се на сајту делегације ЕУ у Србији.

Пројектовани капацитет од 1,8 милијарди кубика гаса годишње моћи ће да задовољи 80 одсто тренутних потреба Србија за гасом. Изградњом додатне компресорске станице на територији наше земље у будућности могао би се омогућити и реверзибилни ток гаса из Србије у Бугарску.

Све ово створило би техничке предуслове за стварање финансијски ликвидног тржишта природним гасом у региону.

Питање сврсисходности улагања у нове гасне инсталације је оправдано, али на примеру Србије и једноставно за објашњење.

Србија је земља са процентуално највећим учешћем нискокалоричног угља 65 одсто – лигнита у производњи електричне енергије. Неминовно смањење учешћа угља у производњи струје у Србији и све веће инвестиције у обновљиве изворе енергије, који су по својој природи слабије предвидиви у смислу планирања производње, отварају питање балансирања производње електричне енергије у Србији. Управо ту природни гас евентуално може да послужи као транзиционо гориво које далеко мање загађује средину, а омогућава велику флексибилност у производњи електричне енергије.

Ако се узму у обзир велика и скупа улагања у нову опрему за пречишћавање гасова из термоелектрана и велики пад трошкова производње електричне енергије из обновљивих извора, јасно је да даља улагања у производњу електричне енергије из угља нису оправдана. Осим тога, даља интеграција Србије у Европску унију захтева стриктну примену мера и поштовање директива ЕУ у области заштите животне средине. Све међународне финансијске институције, као што су Европска инвестициона банка, Европска банка за реконструкцију и развој и Светска банка, престале су са финансирањем пројеката које користе угаљ као гориво, што драстично умањује тржиште капитала које је спремно да учествује у таквим пројектима. Подршка Европске уније енергетском сектору у Србији вредна је више од 830 милиона евра за период од 2000. до данас.

Коментари6
44b72
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovica.G
Stara prica od koje tesko da ce biti neke velike vajde. Ovaj gas koliko se secam treba da dodje iz Azerbejdzana i on je donekle povod rata u Siriji. Medjutim ne znam koliko i ko najvise racuna na taj gas jer je kapacitet busotina nesto mali to govori i sam kapacitet od 1,8 mil kubika dok bi Turski tok trebao da dovede oko 15,50 milijardi kubika. Prosto receno bili bi smo liseni tranzita za razliku od Turskog toka. Ranije je SAD odustala od ovog projekta kao i EU ali izgleda boli Ruski gas.
Jovan
U pitanju je, pretostavljam, gasovod koji će prenositi komprimovani (tecni) skuplji gas iz SAD od Grčkog Terminala Aleksandropolus u Bugarsku, dalje u Srbiju, Severnu Makedoniju, Rumuniju, Mađarsku kao i Ukrajinu. EU i SAD su bil veoma zabrinuti za energetsku sigurnost Balkana (zavisnost od Ruskog prirodnog gasa) pa je EU, najblaze receno, finansirala citav projekat.
Zoran Markovic
I dok stoji prazan i neprikljucen gasovod Nis-Sofija, koji je planiran da bude deo Turskog toka (koji mozda nikada i nece zaziveti), mi pocinjemo da gradimo novi gasovod Nis-Sofija koji ce ici paralelno sa ovim prvim. Moze li neko da pojasni?
Miljan
Угаљ има филтере који га неутралишу. Зар се тај исти угаљ не користи као један од филтера за воду? Ако европска унија нема више залихе угља као пре, већ је принуђена да даје субвенције за скупе електране уместо филтера који 100% спречавају загађење. Притом то загађење од фосилних горива демантује Доналд Трамп као превару индустријску!
Milos iz Borce
Ne verujte u sve sto vam Donald Tramp kaže...
miroslav sarcanski
Sada je avgust, da li znamo da li se gradi deonica kroz Bugarsku i kada ce biti zavrsena? SAD su najavile sankcije izvodjacima radova na Turskom toku, da li to utice na dinamiku radova? Nasa deonica je zavrsena jos prosle godine, za BDP je prijavljeno cak 700 miliona evra. Ipak, jos uvek ne znamo kolika je vrednost projekta, ko je vlasnik deonice kroz Srbiju, ko se i koliko zaduzio i zasto nije bilo koordinacije sa Bugarima? Za sada je ova nasa deonica samo "slepo crevo"!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља