недеља, 20.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 08.08.2020. у 20:40 Катарина Ђорђевић

Море је за многе било недоступно и пре короне

Истраживање о субјективном осећају сиромаштва РЗС упозорава и да око 60 одсто наших суграђана живи тешко или веома тешко
И када одлази на одмор, највећи број наших суграђана уплаћује најјефтиније аранжмане (Фото EPA-EFE/Vassil Donev)

Некако смо „преживели” ванредно стање и забрану кретања током полицијског часа, са тешком муком се навикли на ношење маски и држање физичке дистанце, одрекли се вишесатног седења у кафићу уз еспресо и цеђени сок од поморанџе,  али је спознаја да ове године нећемо видети море била кап која је прелила чашу нашег стрпљења.

„ Боже, дај ми упорност Срба који хоће да иду у Грчку”, духовито је прокоментарисао један аналитичар јавног мњења, посматрајући километарску колону наших суграђана који су кренули пут омиљених српских летовалишта почетком лета, надајући се их неће на епидемиолошкој „лутрији” извући грчки цариник и урадити им тест на ковид 19. А када смо схватили да су Грци закључали врата Халкидикија и Пелопонеза за туристе из Србије, мало је фалило да избију социјални немири.

Ако је судити према бесним и разочараним реакцијама на друштвеним мрежама, стиче се утисак да је већина припадника средње и више социјалне класе, која има сигурне послове и стабилна примања, заборавила да велики број наших суграђана море види само на разгледници и да у нашем комшилуку расту деца која никада нису запливала у сланој води. На море је пре пандемије вируса корона одлазио тек сваки четврти становник наше земље, двоје од троје грађана Србије нису могли себи да приуште недељу дана плаћеног одмора, а више од 400.000 деце никада се није окупало у сланој води. Истраживање Евростата које је рађено пре две године, такође говори да 63 одсто грађана Србије није могло себи да приушти седмодневни одмор у иностранству.

Процене Националне асоцијације туристичких агенција (ЈУТА) су да око милион и по грађана наше земље летује на мору, што значи да троје од четворо грађана Србије не може себи да приушти летњи одмор на плажи, каже Александар Сеничић, директор Националне асоцијације туристичких агенција.

– Грчка је земља из које најчешће постављамо слике на „Фејсбук” и „Инстаграм”:  око 900.000 туриста годишње ужива на плажама Јонског, Егејског и Средоземног мора. Црна Гора је следећа дестинација на којој најчешће проводимо одмор, а око 300.000 наших суграђана годишње летује код суседа и рођака. Око 80.000 Срба летује у Турској, у Италију одлази 50.000 њих, у Египат око 40.000, у Хрватску око 10.000 туриста. Међутим, треба рећи да највећи број наших суграђана уплаћује најјефтиније аранжмане и највише њих узима апартмане у Грчкој и Црној Гори, па просечна цена десетодневног боравка у сезони износи свега 250 евра по особи. И ти јефтини апартмани почињу да се уплаћују већ у новембру или децембру, а највећи број путника летовање плаћа преко чекова, платних картица или туристичких кредита, па у овом тренутку један број њих  још отплаћује летовање од прошле године – истиче Сеничић и изражава бојазан да ће корона следеће сезоне десетковати број путника и туристичких агенција.

Процене нашег саговорника потврђује и последња Анкета о приходима и условима живота коју је спровео Републички завод за статистику и чији резултати сведоче да двоје од троје људи у Србији не може себи да приушти недељу дана одмора ван куће.

– Половина наших суграђана није у могућности да обезбеди неочекивани трошак у износу од 10.000 динара који би био плаћен из буџета домаћинства. Истраживање о субјективном осећају сиромаштва РЗС такође упозорава да око 60 одсто наших суграђана живи тешко или веома тешко. Свега четири одсто становника у Србији изјављује да живи лако – истиче Сарита Брадаш, психолог и истраживач Центра за демократију.

И подаци европског статистичког бироа говоре да се сваки четврти становник Србије налази у ризику од сиромаштва и да око пола милиона становника наше земље није у стању да задовољи егзистенцијалне потребе, а камоли да иде на море.

Др Марија Бабовић, професорка на одељењу за социологију Филозофског факултета у Београду и директорка програма Групе за развојну иницијативу СеЦонс, оцењује да је систем крив што је класна неједнакост нарасла до те мере да се одлазак на годишњи одмор сматра луксузом, а не нормалном потребом.

– Механизми социјалне инклузије не функционишу, социјални лифт који омогућава тзв. вертикалну проходност, односно пењање са дна до врха друштвене лествице једноставно не ради, а од светске економске кризе 2008. године почиње екстремни раст неједнакости између класа. Не треба кривити грађане за несолидарност са сиромашнима. Нормално је да се средња класа буни што не може да иде на море, али питање треба да гласи зашто држава није омогућила услове да сви иду на море? У социјализму су постојали летњи кампови у које су ишла деца из свих социјалних слојева, а држава је дотирала летовање оним малишанима чији родитељи нису имали новца. Средња класа је данас највише оптерећена порезима, а огроман број људи у Србији ради у фабрикама страних инвеститора, лишен основних права која произилазе из Закона о раду и то за минималну зараду која онемогућава било какво размишљање о одмору и летовању – закључује наша саговорница.

Коментари26
da0a4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zmago
Ovaj clanak treba da procita i da ga nauci napamet svako ko se bavi i zivi od politickog delovanja.Za nasu opoziciju ovo je kljuc uspeha kako da dodju na vlast.Ovde imaju realnu statisticku sliku kako se zivi u Srbiji. Sta treba da rade da bi dosli navlast.Da se bore protiv siromastva da stite prava radnika,seljaka.Da svako placa porezu u ovoj drzavi.Da se aktivno ukljuce u borbu protiv korupcije.Da budu na strani i da brane gradjane Srbije od samovolje vlasti.Da procitaju ovaj clanak i razmisle
polon
Одређена доза серотонина је неопходна за нормално функционисање - одмор није израз луксуза или грађанске размажености, већ рутинска ментална хигијена.
d blagojevic
U vreme Tita su drzavni sluzbenici i radnici u vecim drzavnim preduzecima isli na more ,bratstvo jedinstvo.Funkcioneri su sa porodicom isli u zatvorena odmaralista ,da im ne smetaju obicni radnici.Ili su isli u inostranstvo.Seljaci nisu ni isli na more,jer su radili tokom leta,a novac stedeli za ulaganja i za iducu setvu.Sistem propao zbog nerada,korupcije.Tito umro i zemlja se raspala .Zasto Srbin ne moze bez mora?Zatvoren u stanu od 30 do 50 m2 ,u mravinjaku.Jedino na moru moze da uzme selfi ,
Istinitost
Imam 31 godinu. Po prirodi sam optimista. Nisam nikada bio ni na moru, niti sam napuštao Srbiju i za bolje od Srbije ne znam. Ali ne ističem to i smatram da će doći vreme kada ću i to moći da sebi priuštim. Prvo sam se odricao svega zarad školovanja, nakon zaposlenja upustio sam se u samostalan život (istina kao podstanar), a ove godine je trebao da se dogodi i prvi susret sa morem. S tim u vezi, članak ima smisla.Ali imajte u vidu da nije siromaštvo samo razlog,već i prioriteti nekoga...
nikola andric
Kao i kola demonstracija socijalnog statusa. Da je suncanje opasno po zivot nema veze?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља