Од уторка се гуше у облаку амонијум-нитрата, а онда их је држава „почастила” и сузавцем. Либанци траже правду, а добили су пендреке. Либанској политичкој класи не пада на памет да преузме кривицу за експлозију у бејрутској луци, па воденим топовима растерује демонстранте жељне правде. Испада да је у реду то што су корупција, непотизам, лоповлук и небрига довели до тога да „источни Париз” изгледа као да је на њега пала атомска бомба, али никако не сме да се протестује и буни против државе. У Либану, али и другде, поредак најсрчаније бране они који га суштински први урушавају.

СВЕ ЈЕ ЛАКО КАД СИ КРАЉ: Узмимо за пример краља емеритуса Хуана Карлоса, који симболизује Шпанију и њене законе, а који је, сазнали смо ове недеље, побегао из сопствене земље и од сопствених закона. Док се и у Шпанији и у Швајцарској води истрага поводом његових тајних фондова по пореским рајевима, Хуан Карлос је, уз знање владе и сина, краља Фелипеа, напустио земљу. Не би да објашњава зашто му је Саудијска Арабија поклонила сто милиона долара, откуд му богатство вредно 1,8 милијарди долара, ни зашто крије паре по Панами и Лихтенштајну.

Парадоксално је да симбол Шпаније и њен вишедеценијски владар, који је од каталонских сецесиониста тражио да беспоговорно поштују њен поредак, не жели ни да чује за шпанску правду, док је један од лидера каталонских индепендиста, републиканац и бивши потпредседник владе у Барселони Ориол Жункерас остао у земљи и сачекао да му суде шпански судови. Као и други званичници некадашње каталонске владе, Жункерас је осуђен због организовања референдума о независности 2017. Његова затворска казна је најдужа – 13 година. Нико од чланова бивше покрајинске владе, ни од оних који су остали, ни од оних који су побегли, није осумњичен да је узео ни цент новца пореских обвезника и ставио га у свој џеп. Шпанија је, ипак, тражила од страних земаља да јој испоруче утекле каталонске сецесионисте, па ће бити занимљиво да ли ће писати потерницу и за једним Бурбоном.

ПРЕКО ВЕЗЕ ИЗ АЛКАТРАЗА: И док у Лондону већају да ли да Америци испоруче Џулијана Асанжа, можда би имало више смисла да размотре да ли да преко Атлантика испоруче – краљичиног сина. Принц Ендру се пред америчким судом помиње као особа која је користила услуге малолетне сексуалне робиње. Све је изашло на видело с недавним отварањем докумената у случају њујоршког сексуалног предатора Џефрија Епстина, који је био близак пријатељ принца Ендруа. Млађи син краљице Елизабете често је позиван на баханалије њујоршког милијардера, али је тврдио да он лично никад није био с проституткама и жртвама трговине људима. Сутра ће бити годину дана откако је Епстин извршио самоубиство у затвору чекајући суђење за трговину људима и организовање ланца (малолетничке) проституције. Био је друг и с бившим председником Билом Клинтоном и садашњим шефом Беле куће Доналдом Трампом, због чега су многи сматрали да би био помилован чак и да је дочекао да буде осуђен. Трамп је недавно од затворске казне спасио пријатеља Роџера Стоуна. Иако је лагао Конгрес, што је по америчким законима тешко кривично дело, републикански стратег и лобиста је на слободи и још је изјавио да га је Трампово помиловање спасило од сигурне смрти у „затвору инфицираном ковидом”. Стоун није објаснио, и вероватно га није ни занимало, зашто је држава дозволила да се затвор претвори у корона-инкубатор и зашто и остали осуђеници нису помиловани него ће и даље одуживати дуг друштву у леглу заразе.

ИСТОЧНО ОД РАЈА: Шта тек рећи за Либан? Политичка елита је последњих годину дана довела земљу до хиперинфлације, презадужености, неликвидности и буквално – глади. Јавашлук приликом складиштења запаљивог ђубрива у уторак је изазвао експлозију која је сравнила са земљом бејрутску луку и добар део града. Још се броје мртви и рањени, а око 300.000 људи остало је без крова над главом. Штета се процењује на неколико милијарди долара, а подсећа се и да је ово „први пут од доба Феничана да немамо луку у Бејруту”.

Грађани су кивни на владу и апсолутно не верују да ће политичари пронаћи и казнити одговорне за катастрофу са амонијум-нитратом. Изашли су на улице и траже оставке на свим нивоима, кажу да им је доста и да се то више не може трпети, док светски медији извештавају да је Либан пред пуцањем, зрео за револуцију. Због економске кризе коју многи упоређују с венецуеланском, Либанци су још прошле године почели да протестују. Сада су се светским извештачима поверили да је била грешка што су се повукли, да је „све те лопове требало да сместе иза браве” и да би тако можда спречили трагедију у луци. Апокалиптична слика Бејрута обишла је свет и унела страх, делимично и због тога што се многи питају шта ће у њиховим земљама бити „амонијум-нитрат”.