Одвојени од својих најмилијих, бомбардовани застрашујућим подацима о броју заражених и умрлих од вируса корона и уплашени за сопствено и здравље својих најмилијих, више од милион наших старијих суграђана било је затворено у своје домове за време трајања ванредног стања пуних 840 сати. Уз претње санкцијама ако изађу из куће, старијим особама била је суспендована слобода кретања пуна 34 дана, а њихова најизраженија осећања била су брига за млађе чланове породице, страх, неизвесност и осећај усамљености. Половина њих патила је због немогућности одласка у свакодневну шетњу, трећина је имала страх да им неће бити доступна редовна здравствена заштита, док је петина била збуњена сталним правилима о забрани кретања, показују резултати истраживања удружења „Снага пријатељства Амити”, које је урађено у партнерству с удружењем грађанки „ФемПлатз”.

Истраживање које је реализовано у оквиру пројекта „За повећано учествовање старијих жена у јавном и политичком животу”, спроведено је у шест градова Србије: Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Бору и Чачку, са циљем да се идентификују изазови с којима су се наше суграђанке суочавале за време ванредног стања и током трајања полицијског часа. Студија је урађена на репрезентативном узорку од преко 670 жена старијих од 65 година током јуна и јула, а њен главни налаз гласи да су оне пре свега биле забринуте за здравље своје деце и унука – упркос тешкој ситуацији у којој су се нашле.

Ванредно стање трајало је 53 дана, а мерама којима је ограничена слобода кретања највише су биле погођене старије особе, чија је слобода кретања била суспендована 164 часа недељно и више од месец дана, подсећа Надежда Сатарић, председница управног одбора организације „Амити – снага пријатељства”.

– У посебно тешкој ситуацији биле су старије особе које живе саме, нарочито оне које имају потребу за туђом негом и помоћи. Већина услуга социјалне заштите била је обустављена или су пружане уз значајна ограничења, а оне здравствене су биле ограничене на ургентна стања. Због опште забране кретања, члановима породице и неформалним неговатељкама било је отежано пружање помоћи и подршке старијим особама у обављању свакодневних активности – наводи Надежда Сатарић.

Она додаје да су хуманитарне и друге активности на локалном нивоу организовали кризни штабови, који су процену потреба појединих категорија становништва вршили без укључивања представника рањивих група.

– Због тога су изостале циљане и родно одговорне мере усмерене на задовољавање свакодневних животних потреба појединих рањивих група, укључујући и старије особе.

Приступ информацијама о расположивим видовима помоћи и подршке био је ограничен, а линије помоћи и подршке углавном нису биле доступне у време важења опште забране кретања. Евидентно је да су у условима ванредног стања дошле до пуног изражаја све линије доминације, маргинализације, родне и друге неједнакости с којима се суочавају старије жене – закључује Сатарићева.

Истражујући субјективни доживљај утицаја мера на њихов свакодневни живот током ванредног стања, аутори ове студије закључили су да су старијим женама у периоду када им је било забрањено кретање највећу помоћ и подршку у набавци намирница, лекова и других неопходних ствари пружали млађи чланови породице који с њима живе или не живе у истом породичном домаћинству. Поред њих, помоћ су пружале комшије (у 25 одсто случајева), пријатељи (15процената) и волонтери (у шест одсто случајева).

– Свакој седмој жени сметао је одлазак у куповину у раним јутарњим часовима, а свака десета се жалила на велике гужве које су пратиле овај шопинг. Поједине жене навеле су да се осећају понижено и недовољно вредно због ситуације у којој су се нашле. Недостајала су им дружења с породицом и пријатељима и њихов уобичајени живот, имале су осећај „као да су у затвору”, сметало им је што нису могле да се адекватно брину о себи, односно да приуште одлазак код фризера, а жалиле су се и због немогућности да одлазе на организоване рекреативне излете и путовања. Мали број њих наводи да се потпуно помирио са ситуацијом, схватио да припада ризичној групи и да мора да седи код куће да се не би заразио.

Било је и старијих жена које су свесно кршиле забрану изласка из куће и повремено одлазиле у шетњу и набавку – закључују аутори овог истраживања.