субота, 19.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 09.08.2020. у 21:00 Мирјана Чекеревац
Портрет без рама: Смиља Тишма

Звала се 1008

(Драган Стојановић)

Чита без наочара у тим годинама, с дивљењем се коментарисало председавање Смиље Тишме (91), изабране са листе СПС-ЈС, конститутивној седници Народне скупштине Србије. Сам њен живот је за дивљење. Преживела је као дете, заједно са две сестре и братом, пет усташких логора, па сиротишта, постала успешан правник и стигла до Уједињених нација у Њујорку, где је пре пар година, „све из главе” говорила на свечаном отварању изложбе „Јасеновац – право на незаборав”. Из села Зрмањска у Западној Славонији у логор је прво одведен отац, а недуго потом Смиља с мајком, сестрама и братом у Велики Грђевац, селили су их у Стару Градишку, Јасеновац, Сисак, Јастребарско. У Сиску су децу одвојили од мајки и обележили их бројевима – „моје име је било 1008, тако су нас зликовци и звали”. Памти „усташког кардинала Степинца како прстом показује на дечаке, кога означи усташе и католичке сестре су одвлачиле, пресвлачиле и стављале им усташку капу на главу – злочин, брисање српског идентитета”. Успела је да пошаље дописницу комшији Хрвату „чика Мату Блаженковићу, да га пита за родитеље, а он је дошао 1943. године, гарантовао за нас и одвео нас – подигла сам му споменик кад је умро”. Касније је сазнала да јој је отац убијен у Јасеновцу у децембру 1943, а о мајци никад ништа.

После 1945. године, она, сестре и брат селили су се по домовима за сирочад, од Суботице, Умке, Ваљева до Београда и сви су завршили факултете. Радила је у Министарству за рад и борачка питања, где је видела како се „лако заборављају истински јунаци, ратници”. После добијених битака за живот и егзистенцију, наставила је да се бори – за истину о страдању у усташким логорима. Основала је Удружење преживелих логораша Јасеновца, Јастребарског, Старе Градишке и њихових потомака, „несхватљиво је да као народ који је кроз историју ужасно страдао – нисмо ништа научили ни после Јасеновца, Јастребарског, Јадовна, јама и јама”.

Иако су јој родитељи страдали у Јасеновцу, „њих ни на једном списку страдалих нема, колико ли је хиљада нерегистрованих јасеновачких стра-

далника било, колико су злочинци тако ’смањили’ број жртава”. Сметало јој је што Србија ћути о ужасима почињеним над својим народом, па је

њено удружење својевремено уручило петицију тадашњем председнику Србије Борису Тадићу да се на месту логора Старо сајмиште оснује Музеј геноцида. Пита се и „зашто Европа и свет неће да знају за голготу српске деце у Јастребарском и ко се усуђује да пореди Јасеновац, Јастребарско, Стару Градишку, стотине јама са било којим збивањем у недавним ратовима”. И не одустаје: „Морамо да се боримо да целом свету покажемо и докажемо да је над Србима у Независној Држави Хрватској извршен стравичан геноцид, као што раде Јермени. И Јермени су малобројан народ, али су велики у својој истрајности и храбрости – то дугујемо жртвама.”

Коментари9
4b789
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Rade
На жалост, не раде само Хрвати на смањењу броја Српских жртава у логорима НДХ него то раде и нови Српски интелектуалци као што су радили и они за време комунизма, тада због братства и јединства а данас, ко зна...?
Marina
"Пита се и „зашто Европа и свет неће да знају за голготу српске деце у Јастребарском и ко се усуђује да пореди Јасеновац, Јастребарско, Стару Градишку, стотине јама са било којим збивањем у недавним ратовима”. Eh, gospodjo Tisma, i mi se pitamo a, evo, oni koji su krivi se usudjuju. Usudjuju se, zaneseni ljubavlju prema onima i podrskom onih koji su i zapoceli tu golgotu. Velika je to prica. Svet nije spreman (ili nece) da je cuje onakvu kakva ona zaista jeste.
Дрић
Како то да ја тек сад сазнадох о овој херојини.Како то да нас нема више оваквих. Хвала овој енергичној госпођи која се бори за цело Србство.
Jedna Ivana
Tužna istorija. Divim se ovoj ženi.
Siniša Škarica
Heroj

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља