субота, 31.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 09.08.2020. у 19:30 Гвозден Оташевић
Гуча 2020. без сабора

Кол’ко јуче стиг’о сам из Гуче, шенген виза и дозвола радна...

Сабор, финале 2011. године (Фото Г. Оташевић)

Гуча – Нико нема што Гуча имаде, рекло би се позајмљеном строфом у седмици кад нема 60. Сабора трубача у трубачкој престоници света. Нема Сабора због вируса, али биће његових поклоника ако вишњи дозволи и навек ће се памтити слова умних српских људи о највећем народном скупу у нашој постојбини.

„Кажу да је прва труба слетела у Гучу тражећи место одакле ће се најдаље чути. За њом су се сјатиле све њене сестре и заједно грунуле из груди Србије...

На зов трубе захучало је, загудело и зајечало све звучје и сазвучје, сви трептаји и стрептаји оне звучне стране с којом су повеза- не све стране, сва времена, сви језици, небо и земља. За звуцима је похрлио народ и они музи- чари без нота пред собом и са нотним записима у себи. А на који звук дрхтиш, те си мајке син.

Гуча није сабор него вулкан здравља и лепоте који се породио из душе Србије. А нови вулкани прораде увек тамо где су радили стари”, беседио је овде својевремено српски академик Матија Бећковић, поручујући – „Дрмај, јаворе”. Један од људи који су обележили музичку сцену Европе Горан Бреговић, шеф „Оркестра за свадбе и сахране”, овако нам је говорио пред 50. Сабор: „Србија нема чуда, једино чудо је Гуча и по- носан сам што сам позван да будем део тог чуда.” А његов пријатељ Добривоје Марински, прича: „Једном га зовем, јавља ми се негде из Европе, кажем му да му агенција дугује паре за неке концерте и то велике паре, он вели нека, волим да ми дугујеш, то ме чини срећним и разговор се заврши.

После неколико дана зове ме и каже: дај 10.000 евра некој калуђерици Сари, она је из нашег манастира, немају за грејање преко зиме. Јави ми се касније та калуђерица и ја уплатим те паре манастиру. Иако њега бије глас да је шкртица...

Другог пута свирао је у Љубљани и договорим се се менаџером концерта да направимо конференцију за новинаре, али смислимо да конфе- ренција буде у Београду, нека му дођу на ноге. Они скупе 15 њихових водећих новинара и до- веду у Београд, а Горан мени пре тога каже: ’Не мој да их водиш по неким кафанама, него код мене кући, на Сењак.’

Они се запрепастили, ја им велим ’ајде да завршимо овде па да идемо не- где да вас водим на ручак, а он каже какав ручак да трошимо паре, ево ручка, и отвори велику пећницу у којој је већ пекао кромпире, две ко- кошке и неко месо. Ови су попадали у несвест. То је он.” Победници Гуче су засад, Роми са југа Ср- бије, имају неупоредиво више победа на Сабору него локални „белци”, а знаменити српски режисер Емир Кустурица овако је, пре неко- лико лета, словио: „Одрастао сам на ивици предграђа близу Цигана и увек мислио да су они права аристо кратија.

Њихово окружење је прво сећање из моје младости, први прави сигнал у мом жи- воту. Слобода, пријатељство и лепота зрачили су из тог миљеа у коме је истовремено постоја- ла и јака социјална деструкција. Чак је у њи- ховим породицама постојала врста дисци- плине која личи на структуру аристократске породице, али без глорификације материјалних вредности, нагласак је на спиритуалним вредностима живота.” Гуча је ушла и у непоновљиве строфе Боре Ђорђевића, рокер родом из Чачка који је са својом „Рибљом чорбом” обележио музич- ку сцену Србије. Једном је стао негде код Ниша на ауто-путу, каже да путује у Бугарску на концерт, и на телефонски позив из- рецитовао нам своју рукописну песму, које још нема са музичком подлогом.

Песма се зове „Све ми приче на Мораву личе” и то иде овако: „Кол’ко јуче стиг’о сам из Гуче/ шенген виза и дозвола радна,/ ту сам крен’о на рад привре- мено/ сваки дан ми к`о година гладна… А Немачка далеко од Чачка/ телефони утеха су слаба/ душа празна претешка је казна/ не могу да живим ко Шваба… И што би се у народу рекло/ залут’о сам, нисам из те приче/ једноставно уби ме порекло/ све ми реке на Мораву личе… Све је чисто ко у апотеци/ а мисли ми према кући беже/ да навикну лакше падне деци/ док старији то подносе теже. Овде нећу да остајем дуже/ ионако много дуго траје/ у Србији не цветају руже/ ал’ је моја па каква је да је/. Међу строфама иде рефрен, овако: „И што би се у народу рекло/ залут’о сам, нисам из те при- че/ једноставно уби ме порекло/ све ми реке на Мораву личе”.

У зaвршници лирској следи још неколико слова: „У Србију, бре, враћам се што пре.” Напослетку, ево једне строфе из арије на- родног певача из Драгачева, Рада Јоровића: „Ко је ноћи провео у Гучи, могао је свашта да научи.”

Коментари2
43f0c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Goran Bregovic - "John Lennon iz moje raje" (2)
Ono, sto hocu drugu iz djetinjstva Bregi, reci, ne stade u 500 karaktera. Stoga, evo me, opet, Gorane! Napravio si zbilja sjajnu muzicku karijeru. Otisao si - predaleko! U svakom kutku svijeta te znaju. Zadnji put, vidjesmo se na tvom koncertu u "Château de la Rivière". Sa "dugmicima" za mene su najbolji : "Bluz za moju bivsu dragu", "Ipak pozelim neko pismo", "Nocas je k'o lubenica pun mjesec...", "Jer kad ostaris". Spominjem te i u mojoj reportazi "Sam sa sobom u sobi" - u "Politici". (Dj.Te.)
Goran Bregovic - "John Lennon iz moje raje"
2014. godine napisah za sarajevsko "Oslobodjenje" reportazu o Goranu Bregovicu pod naslovom "John Lennon iz moje raje". Sa nadnaslovom "Djetinjstvo sa Goranom Bregovicem". Nase djetinjstvo u Ulici Milosa Obilica u Sarajevu. Ja zivjeh u djedovoj zelenoj vili na broju 55, a moj drug iz djetinjstva Brega, preko puta. E, bas smo imali lijepo djetinjstvo... Vidjamo se u Francuskoj. Gorane, spominjem te u mojoj reportazi u "Politici" "Tri dana u Sarajevu". Ponosan sam na tebe i tvoj uspjeh! (Dj.Te.)

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља