недеља, 20.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 10.08.2020. у 13:44 Исидора Масниковић

​На месту сам где треба да будем

Мислим да је у новинарству битно да увек будеш спреман и одважан, и да реагујеш у правом тренутку. Нема опуштања никада. Новинар је увек на задатку – каже Анђела Савић, новинарка РТС
Анђела Савић (Фото Јелена Симоновић)

Двадесетпетогодишња новинарка Анђела Савић, чије занимљиве и  садржајне прилоге из области културе гледамо у Дневницима РТС-а, за „ТВ ревију“ каже је она најбољи доказ да и за младе људе који желе да раде посао који умеју и воле - постоји шанса. Она ју је добила, захваљујући својој великој жељи да примени стечено знање, али и великој подршци, пре свега, уреднице Весне Јовановић, као и препорукама својих професора са Факултета политичких наука, Неде Тодоровић и Веселина Кљајића.

Она је, тврди, само написала писмо РТС-у, и дошла да покаже шта уме... И врата великог РТС-а су јој се отворила. Зато не воли да чује када неко каже да се младима не даје шанса. Наравно, увек има и оних који можда не воле што је ту, али је знатно више оних који јој помажу, дају добронамерне савете, сугестије и поамжу на путу који је изабрала.

Будући да је јавни сервис један велики механизам у којем се ми лаици тешко сналазимо, Анђела Савић нам даје одредницу и објашњава да она заправо припада културно-уметничкој  редакцији а да ради укључења и прилоге за информативу, односно за Дневник. То није увек лако, признаје нам, јер мора да одговори захтевима своје редакције и надређених, а да се то допадне и уреднику Дневника.

- Имала сам велику срећу што сам наишла на отворене руке моје уреднице Весне Јовановић која ме је оберучке прихватила и која ме је много тога научила. А на РТС сам дошла тако, иако изгледа готово немогуће, само што сам након завршених студија Факултета политичких наука, послала мејл овој медијској кући. Многи би рекли да је то немогуће. Али, ето, уз препоруке мојих дивних прифесора и са великом жељом – све је могуће. Јер све што научиш на факултету нема поенту ако се не опробаш у пракси и не спороведеш научено у дело – истиче ова млада новинарка која нам препричава честу праксу у њеној редакцији. Наиме, уредница Весна Јовановић има обичај да јој даје списак књига које би требало обавезно прочитати. Неке од њих су само за опуштање, неке за добро расположење, а неке су ту за информисање и проширивање видика...

Савићева је од почетка у културној редакцији и то сматра великом срећом јер је то оно што искрено воли и прати. Неколико пута су јој из информативе нудили да прати неку другу област, али је она остала верна култури.

- Велика је срећа да сам одмах успела да остварим своје жеље. Јако волим филм, позориште, музику... Често умем да будем досадна и према својим пријатељима јер их стално терам да идемо у биоскопе, а они би радије у кафану. Будући да су биоскопи већ дуже време затворени, веома ми се допада Драјв биоскоп на Ади у којем се омиљени филмови гледају из својих аутомобила. Посебно ми је занимљиво када уместо аплауза, уследи трубљење. То је доживљај који треба осетити – са пуно оптимизма прича.

Открива нам и да је факултет завршила пре рока, а затим је уписала мастер студије. Са колегама, и уз помоћ асистената, основали су „Београдске новине“ које су излазиле годину дани и у којем су могли да се прочитају интервјуи са великанима наше глумачке сцене, али и са амбасадорима и другим јавним личностима... То је била нека добра екипа која се бавила урбаном културом. Свима нам је то било значајно и велико искуство – прича наша саговорница и открива да обожава  писано новинарство и зато јој је велика част што даје  интервју за „Политику“. Такође, машта да једнога дана напише и сценарио за филм. Никад сед не зна... Можда се и у томе опроба.

Верује у писано новинарство и мисли да ће опстати јер сматра да новине треба да нам пруже дубљу анализу неке теме док интернет служи за површно и брзо информисање. Сматра да међу младима има интелектуалаца и образованих људи који од новинарства увек траже више и који се окрећу озбиљнијим медијима.

Никад неће заборавити своје прво укључење за Дневник које се десило после седам, осам месеци од кад је почела да ради... Ускочила је у сектор музике јер се то место упразнило. Хтела је да видим да ли она то уопште може јер си, како тврди, за неке ствари рођен или једнсотавно ниси. Најстресније јој је било када је требало да уради укључење са Здравком Чолићем за Дневник 2, а на 15 минута пред почетак емисије није знала да ли ће уопште имати његову изјаву и шта да каже колегама у режији.

- Била сам под великим стресом, а Чола је био тако диван и опуштен да је то добро расположење пренео и на мене. На крају, све је добро прошло, имали смо укључење...  Сећам се када ме је једна волонтерка питала да ли је новинарство стрес. Била сам искрена и рекла – наравно да јесте! Поготово дневно новинарство, када мораш брзо да се снађеш, урадиш прилог или укључиш у програм са неког догађаја– објашњава.

Лепо је радити са правим професионалци  који тачно знају колико треба да причају и шта да кажу. Било је много таквих занимљивих препада, јурења саговорника – присећа се. А било је наравно и оних који су били мрзовољни и не баш много расположени за причу пред камерама.

(Фото Наталија Живановић)

А да новинар никада не одмара и да је увек будан, доказује и њена прича са прошлогодишњег одмора на Сицилији.

- Другарица и ја смо отишли у Таормину где се одржавао филм фест. Одмах ми је кроз главу прошло да немам камеру, а да би било добро да пошаљем неки прилог редакцији. Пролазећи кроз ту гужву, угледала сам Никол Кидман. Добила сам сумануту жељу да је ухватим за руку и урадим интервју, иако је имала огромно обезбеђење. Мислим да је у новинарству битно да увек будеш спреман и одважан, и да реагујеш у правом тренутку. Ја наравно нисам успела у овој намери, али сам зато бар послала вест са годишњег одмора. Нема опуштања никада. Новинар је увек на задатку – поручује Анђела која има мисију, а то је да  промовише лепе догађаје, уметност и дапружи пример млађој генерацији.

- Можда моје вршњаке, и оне млађе, мотивишем да и они завире у оперу и виде шта се све тамо лепо дешава – кроз осмех казује.

А откуда баш новинарство?

Као дете увек је волела да исеца занимљиве чланке из новина. Завршила је 13. гимназију, друштвени смер, и знала је да ће наставити у том смеру.

- Када сам рекла да желим да упишем политичке науке, први коментар је био – јао, па то су велике дебеле књиге, тамо мора много да се учи... Међутим, мени је то некако лепо ишло. Све је дошло у право време, и редом... РТС се само природно надовезао на мој животни пут - самоуверено казује.

Воли што се нико из окружења не бави овим послом јер не би била опуштена и можда би се трудила да задовољи туђе захтеве, а не своје.

Репортерски посао за сада обожава јер је динамичан и јер је стално са екипом на терену, на неким лепим дешавањима. Волела би да комбинује терен и рад у студију, односно да ради и у некој емисији као што је Око магазин, коју веома цени.

- За сада, мислим да сам на месту где треба да будем – додаје.

А како коментарише однос РТС према култури, односно другом програму? Многе емисије су  угашен а неке емисије „шетају“ по програмској шеми због скупштнских преноса?

- Култура је дефинитивно најбоље обрађена на јавном сервису. Да би се бавио културом тако озбиљно, мораш да имаш стручне људе који иза себе имају много знања и искуства, а РТС има такав кадар. Све што је битно из области културе, сигурно ће се појавити у Дневнику и то ће бити обрађено на најбољи могући начин. У то сам сто посто сигурна – стаје у одбрану своје куће.

А да ли би требало осавременити новинарски приступ темама из културе?

- Мислим да се ради на томе. Подмлађена нам је редакција, на челу Културно уметничког програма је Владимир Кецмановић  који је врстан и креативан. Ту су нове идеје, урбана култура... Идемо у том смеру, покретања, динамичности, оживљавања – став је Анђеле Савић.

Коментари0
7b9ec
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља