четвртак, 24.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 10.08.2020. у 14:59

Рат због економских зона у Средоземљу?

(Фото ЕПА / NABIL MOUNZER)

Пре неколико седмица односи Грчке и Турске опасно су се заоштрили и неколико дана је изгледало као да је и оружани сукоб неизбежан, а разлог за то је била намера Анкаре да почне да истражује нафту у делу источног Средоземља, код Кипра, а који Атина сматра својим.

У образложењу турске владе се наводи да је та зона турско подручје, у складу са споразумом са либијском владом у Триполију. И Грчка и Турска су тамо послале своје војне бродове. Смиривању ситуације допринело је посредовање немачке канцеларке Ангеле Меркел, али само на кратко, пише „Дојче веле” преноси Танјуг.

Прошле седмице Грчка и Египат су потписали споразум, којим су утврдили своје економске зоне у источном делу Средоземног мора. С обзиром на то да се тај споразум коси са економском зоном на коју Турска полаже право, Анкара прети војном акцијом.

Стручњак за Блиски исток Штефан Рол из берлинске Фондације Наука и политика каже за „Дојче веле” да је споразум који је сада потписан у директној вези са споразумом о Ексклузивној економској зони (ЕЕЗ) који су Турска и Либија потписале у новембру 2019. године. Грчка и Египат су у томе видели велику повреду својих интереса, сматра Рол.

На констатацију да напетости има не само између Грчке и Турске већ и између Египта и Турске, он указује да је пре свега реч о налазиштима нафте и да је за Египат веома важно да дође до њих.

„Међутим, спор с Турском је много, много дубљи. Он потиче још од војног пуча 2013. године у Египту, који је био усмерен против тада владајућег Муслиманског братства. Каиро замера Турској да подржава Муслиманско братство, што је делимично тачно. Многи кадрови Муслиманског братства су у егзилу у Турској. Египатско вођство се у великој мери осећа угрожено од стране Турске и оптужује је да планира контрапуч”, каже Рол.

Он указује да је постојећи спор добио нову динамику након потписивања турско-либијског споразума о Ексклузивној економској зони (ЕЕЗ) и ангажмана Турске у Либији. За Каиро је то једна потпуно нова ситуација, да је Турска толико активна у Либији да је чак довела и плаћенике који се боре на страни владе у Триполију, а против генерала Хафтара, кога подржавају Египат и Русија.

Рол каже да не може да замисли да ће због тога доћи до оружаног сукоба. „Ни Турска, ни Грчка, а нарочито Египат, нису за директну конфронтацију, јер би исход тог сукоба био неизвестан. Ни Европска унија, ни НАТО нису уопште заинтересовани за то да између Грчке и Турске дође до сукоба. И раније је увек било тренутака ескалације, али су они увек стављени под контролу. Тренутно је реч само о претњама. Али у том региону се никад не зна. То може да се деси из пуке случајности. На неком месту се запуца и онда такав један инцидент добије замах. Међутим, нико озбиљно није заинтересован за тако нешто”, оцењује Рол.

На питање ко би у спору око територијалних вода и у рату у Либији могао да посредује, Рол је одговорио да, када је реч о сукобима у источном делу Средоземног мора, САД још нису одлучиле на коју страну би требало да стану: у рату у Либији на страну Турске и против Египта и Русије или обрнуто?

„Сад има и нових момената. Однос САД према Египту више није толико неоптерећен као што је некад био. У међувремену, има проблема. У много чему Египат се понаша слично као Турска. Попут Анкаре, и Каиро је против воље САД купио руске системе наоружања. Свако игра своју игру и не поштује традиционалне савезничке структуре”, истиче Рол.

На питање да ли би Немачка могла да преузме улогу посредника, он одговара да би то било прихватљиво јер ту очигледно Немци немају личних интереса. „Питање је само да ли Немачка има довољну тежину да би утицала на дешавања у том региону”, каже Рол и изражава сумњу у то.

Он наводи пример Берлинског процеса који је Немачка покренула како би се зауставио рат у Либији и који није само наставак.

„Немачка не може да утиче на зараћене стране да се придржавају договора. Немачка није довољно способна. Тренутно може само краткорочно да помогне у једном акутном случају, као што је био случај с телефонским разговором канцеларке Меркел и турског председника Ердогана пре пар седмица”, оцењује Рол.

Подсећа да је тај разговор допринео да не дође до оружаног сукоба између турских и грчких војних бродова.

Коментари0
37d99
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља