Оног часа када ка територији Руске Федерације крене било чија балистичка ракета, команда оружаних снага покренуће сав нуклеарни потенцијал којим располаже најпространија држава на свету. Ово је суштина саопштења Врховног штаба Војске РФ, у којем се као могући иницијатор нуклеарног напада дефинише – „целокупан Запад”.
Русија ће покренути свој нуклеарни потенцијал означавајући било који ракетни напад као – нуклеарни. Информација о могућој опасности аутоматски ће бити прослеђена највишем руководству државе, које ће одлучити о адекватном одговору, пише армијски лист „Црвена звезда”, позивајући се на извор из Генералштаба оружаних снага РФ.
И током невоља којима је свет опхрван због епидемије короне, војни кругови размишљају у оквирима на које су навикли током хладног рата, који прети да се поново разбукта. Документ под називом „Основе државне политике РФ у области нуклеарног одвраћања” аутори дефинишу као форму указивања могућем непријатељу на све последице које би напад могао да произведе по њега и савезнике.
Овако отворена порука из Москве упућена је, пре свих, Сједињеним Америчким Државама, чији их је председник искључио из многих споразума везаних за безбедност планете, попут оних који регулишу неширење ракетног потенцијала, ограничење нуклеарних бојевих глава, претварање космоса у ново ратно поље... и све то уз све масовније размештање снага НАТО-а непосредно уз руске границе. Још 2018, први пут након окончања хладног рата, Русију су САД означиле као – главног непријатеља.
Након недавног гласања о уставним променама и давања права Владимиру Путину да остане на функцији председника до 2036, саопштење војног руководства може да се тумачи и као показатељ будуће руске политике у сфери безбедности. То је и порука Америци о томе шта може да очекује у будућности, без обзира на то ко ће изаћи као победник на тамошњим јесењим председничким изборима.
Прича о нуклеарном одвраћању актуелизована је на 75. годишњицу америчког бомбардовања јапанских градова Хирошиме и Нагасакија, када је у неколико секунди изгинуло више од 260.000 житеља ових градова. Ужас ове америчке акције видљив је до данас.
Онима из чијег памћења су избрисане слике од пре 75 година као подсећање може да послужи оно што се пре неколико дана десило у либанској престоници Бејруту, када је у „заборављеном” складишту хемикалија у тамошњој луци дошло до експлозије која је целу земљу бацила у беду. Овог пута није била реч о нуклеарној експлозији, али су размере једнако разорне.
Ма колико руска „нуклеарна опомена” била упућена Америци, већ и само дефинисање „целокупног Запада” много казује. Посебно Европљанима стиснутим између два света. Да ли би Руси прво гађали нуклеарна постројења на територији САД, или би под „опоменом” подразумевали и циљање америчких база у Европи, није тешко претпоставити. Другим речима, саопштење из Москве и те како се тиче и овдашњих НАТО савезника. Уосталом, они су ближи, лакша су мета...
Такође, тешко је веровати да је икоме на планети у овом тренутку у интересу међусобно уништавање САД и Русије. Не само због чињенице да нико не може с потпуном увереношћу да рачуна да у неком тренутку у том боју неће бити „окрзнут”, већ просто стога што је реч о два изузетно моћна привредна џина чија би пропаст и друге повукла ка дну. У околностима у којима се светска економија суочава с могућношћу да се врати деценијама уназад свако ратовање се чини као бесмислен чин.
Последице саопштења из Москве сигурно неће остати непримећене у председничкој трци у САД. Актуелни станар Беле куће Доналд Трамп током свог мандата трудио се (званично) да односе са Русијом подигне на нови ниво сарадње. Његови противкандидати убеђени су да на том плану ништа конкретно није учињено и да надлежнима у Москви једноставно не би требало веровати.
Гледано очима обичних Американаца, вероватно су у праву и прва и друга страна.
