недеља, 27.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 10.08.2020. у 20:00 Александра Петровић

Сваки други страдали пешак има више од 65 година

Старији чине 21 одсто становништва Србије, али је њихов проценат међу погинулима у саобраћају знатно већи – чак 30 одсто
Сваког другог дана једна старија особа погине у саобраћају (Фото Т. Тодоровић)

Сваки трећи погинули у саобраћајним несрећама у Србији је старији од 65 година, исто као и сваки други страдали пешак и бициклиста. То је суморна статистика из истраживања Агенције за безбедност саобраћаја.

Према подацима годишње у Србији у удесима смртно страда око 164 и бива повређено више од 2.200 старијих грађана. Другим речима, у просеку, сваки други дан једна старија особа погине у саобраћајним несрећама и буде повређено око шест. У претходне три године, од 2017. до 2019, у саобраћају су смртно страдале 492 и повређена 6.791 старија особа.

– Око 30 одсто погинулих и 11 одсто повређених у удесима су старији од 65 година, а у укупној популацији чине 21 одсто становништва у Србији и притом мање учествују у саобраћају од просечног становника наше земље. Сваки други смртно страдали пешак (53 одсто) и скоро сваки други погинули бициклиста (47 одсто) има више од 65 година. Зато апелујемо на наше старије суграђане да буду обазриви и да обрате пажњу на своје психофизичке способности. Ако пију одређене лекове, треба да избегавају најтоплији део дана и време када је интензитет саобраћаја највећи – каже Јасмина Милошевић, директорка Агенције за безбедност саобраћаја.

Ризик смртног страдања за старије од 65 година је за око 41 одсто већи од просечног ризика за целу популацију, а највише страдају у својству пешака – у 45 одсто случајева, затим у својству возача – 41 одсто, а као путници у возилу у 13 одсто случајева. Од укупног броја страдалих у својству возача, најчешће су жртве несрећа они који имају више од 65 година и управљају путничким аутомобилом (43 одсто), затим као возачи бицикла (36 одсто) и трактора (12 одсто).

Старији мушкарци су више од два пута угроженија од старијих жена, које су више у ризику као пешаци и путници у возилу. Подаци такође показују да старији највише смртно страдају петком и у време сумрака и „првог мрака”, односно између 17 и 18 часова, а најризичнији месеци су октобар, затим септембар па новембар.

Агенција указује да је изузетно важна едукације о опадању психофизичких способности приликом старења и повећаном ризику учествовања у саобраћају, али и едукација старих о одржавању физичке и менталне кондиције. Такође је важно да имају конкретна упутства од својих лекара или фармацеута с обзиром на здравствено стање и врсту лекова које узимају.

– Важно је информисати наше старије суграђане о томе како се може побољшати њихова уочљивост у време смањене видљивости, као што су обавезно коришћење светла на бициклима у ноћним условима, постављање разних рефлектујућих елемената на бочним, предњем и задњем делу двоточкаша и ношење светле одеће, нарочито оне са ретро-рефлектујућим елементима. Такође треба указати и на употребу заштитне опреме, са акцентом на кациге, а посебну пажњу треба посветити едукацији о понашању у могућим проблематичним ситуацијама на које могу наићи – објашњава Јасмина Милошевић.

Унапређење путне инфраструктуре је важна превентивна мера када је реч о безбедности старијих у саобраћају.

– Приликом пројектовања нових или реконструкције постојећих улица треба планирати пешачке и бициклистичке стазе и траке што је могуће шире, а никако испод законског и препорученог минимума. У централним градским зонама, где је већа концентрација старијих у саобраћају, у близини паркова, медицинских и геронтолошких центара и других установа где се окупљају старије особе, неопходно је унапредити услове за безбедност пешака и бициклиста – наглашава наша саговорница.

Препорука је да се све нове или реконструисане улице, тротоари, пешачке стазе, степенице и рампе пројектују у складу са Правилником о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старијима.

– Потребно је додатно осветлити несемафоризоване пешачке и бициклистичке прелазе, али и смањити највећу дозвољену брзину кретања возила на путевима где су обележене саобраћајне траке и у зонама атракције за старије. Треба им омогућити да сложеније ситуације обављају у деловима, на пример помоћу разделних острва на коловозу када просторне могућности то дозвољавају, како би могли да прелазе коловоз у фазама – наводи Јасмина Милошевић.

Има још много детаља који би саобраћај у граду учинили безбеднијим не само за старије него и за све друге учеснике. Тако се на пример семафори могу додатно опремити тастерима за најаву пешака и звучним сигналима који најављују када је дозвољен прелаз. Предлог је и да се све постојеће бициклистичке стазе повежу у једну мрежу и да се јасније раздвоје од стаза за пешаке и трака за моторна возила, било јачим осветљењем или саморефлектујућом подлогом.

Коментари9
d0d41
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Немања Симовић
ПИО ми је најсумњивији.
ВлаДо
Што не наведете статистичке податке колико година имају они од којих се страда у саобраћају.Видећете да су махом млађи од тридесет година а при томе нису ни глуви ни слабовиди нити су им рефлекси успорени.О чему се ту ради када су закони строги да не могу бити строжији.Па о непримени закона.
Marija
Ovakve nesrece su obicno uzrok 2 faktora: prvo, zaista stariji sugradjani imaju problem kada sa trotoara treba da se probiju izmedju automobila, sto im odvlaci paznju ( da ne zakace odelo, da se ne sapletu a cesto i sami padnu prilikom probijanja ), i drugo: cim je manji saobracaj mladji vozaci pocinju da kljucaju po telefonima sto im odvlaci paznju. Ovo se nikada ne desava na prometnim ulicama jer tamo svi moraju da drze maksimalnu paznju. Za nesrecu su uvek potrebne obe strane, jedna da pazi..
Божа
Васпитати возаче да возе као на Менхетену у Њу јорку, где пешак увек има предност.
Trajan
.....i Becu
komentar
Pogresan vam je pristup ! Stara osoba, narocito pesak, slabije vidi, slabije cuje, pomalo je dezorijentisana i teze se krece ! Vozace edukujte da je to veliki problem , a stari ,koji su cesto sami, moraju do prodavnice ili lekara ! Za taxi prevoz nemaju novca ! Dakle VOZACI ,malo vise paznje, molimo vas ! 75 god, penz.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља