Лесковац – Најстарији Лесковчанин Александар Стојановић прекјуче је прославио 102. рођендан. Заменик председника Скупштине града Лесковца Милун Динић посетио је господина Стојановића, захвалио се на доброчинству и хуманости и пожелео много здравља и пуно насмејаних дана. Он није само пример хуманости, него и позитивног става према животу, елана и воље, човек на кога сви треба да се угледају.
Александар Стојановић, терзија у пензији, користио је сваку прилику да помогне свом граду и суграђанима. Када су Србију захватиле велике поплаве 2014. године, посетио је седиште града и донирао 100.000 динара за поплављена подручја. Када је почела борба против заразне болести ковид 19, међу првима је уплатио 200.000 динара, на донаторски рачун града Лесковца. Стојановић је добитник Октобарске награде града Лесковца и других признања.
Најстарији Лесковчанин има и рецепт за дуговечност који је крајње једноставан: „Радити, не пушити и не пити алкохол, не јести масна јела, редовно вежбати, трчати и користити чај од траве `водопије` (цикорија), јер спречава појаву многих болести.”
Александар Стојановић, некада познати занатлија, о коме смо и раније писали, вели да нема хроничних болести, али се пожалио да слабије чује. „Здравље ме служи, покретан сам, кућу и башту сам одржавам. Своју виталност и дуговечност на неки начин дугујем жутици. За време окупације разболео сам се, добио ову болест, оштећена ми је јетра и стално сам на дијети. Када сам излечен, чувени лесковачки доктор Живче Поповић препоручио је рехабилитацију у Врњачкој Бањи. Три године ишао сам и ту ми је случајно једна старија жена рекла да треба свакодневно да пијем чај од траве `водопије`, а реч је о биљци коју народ зове `гологуза` или `цикорија`, а волим воће и поврће”, прича Стојановић међу пријатељима познат као Чика Аца.
И закључује: „За добро здравље препоручујем шетњу, али за дуг живот и посну храну, рано устајање, а ако хоћете успех у животу, онда морате да радите, а паре ће саме доћи. Треба имати мир и спокојство, да управљате својим животом, да кујете своју срећу и не треба претеривати ни у чему, па ни у раду.”
