понедељак, 21.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 12.08.2020. у 18:00 Бранко Пејовић

Панчић за омориком трагао две деценије

Пројекат за очување биолошке разноликости у сливу Дрине, финансира ЕУ, а окупља шест општина са обе стране реке
Јосиф Панчић (Фото Википедија), Панчићева оморика на Митровцу на Тари (Фото С. Јовичић)

Бајина Башта – Током 19. столећа трагао је упорни Јосиф Панчић за ретким биљним врстама по планини Тари, па у лепом селу Заовине, тачно пре 145 година, открио јединствен четинар, оморику касније по њему прозвану. Годишњица овог открића обележена је недавно пригодном изложбом на Митровцу. Поставка је део прекограничног пројекта за очување биолошке разноликости у сливу Дрине, финансираног из фондова ЕУ, и окупља шест општина са обе стране реке (уз подршку министарстава и институција) у борби за опстанак Панчићеве оморике и других ретких врста.

Тај јединствени четинар (ендемит Балкана) угрожен је у ово доба, особито због климатских промена, истичу савремени природњаци упозоравајући да за педесетак година, буде ли небриге, Панчићева оморика може потпуно нестати. Отуда вредност поменутог прекограничног подухвата и организованих заједничких активности.

А о Панчићу и оморици писали су разни аутори. Али мало њих надахнуто као што су чинили у завичају овог четинара, бајинобаштанском крају. Један од тих аутора Рашо Ивановић, својевремено уредник „Бајинобаштанске баштине”, некад је писао о тој „леденој лепотици” и њеној дугој историји.

Живела је, наводи Рашо, ова оморика још пре леденог доба на великом пространству, све континенте насељавала:

– А затим се задржала само на локалитету окуке Дрине између Бајине Баште и Вишеграда. Зато представља „живи фосил леденог доба”, ендемичну и реликтну врсту. Сматра се најлепшим четинаром Европе и данас због своје изузетне лепоте краси ботаничке баште широм света. У свом природном облику једино се задржала по врлетима Таре, у амбијенту своје постојбине.

Путујући у 19. веку по ужичком округу Јосиф Панчић, родом из Лике а по струци доктор медицине који је дошао у Србију да проучава њену природу (први председник САНУ), начуо је у народу за необичан четинар и решио да пронађе где та оморика расте. Изгледало је то, ипак, као „немогућа мисија”.

– Нико му није знао рећи где она живи. Али после 22 године мукотрпног трагања (долазио је неколико пута на коњу из престонице овамо) пронашао ју је и сав срећан показао свету – бележио је о томе Ивановић.

Извори наводе да је и сам Панчић описивао ово своје кључно путешествије, и то у напису „Оморика нова фела четинара у Србији”: „ Године 1875. пођем са четири ученика... По дугом лутању по Златибору и Тари нађем се у Заовинама пред омањом групом непознатих четинара. Први поглед оморике и њеног ситног рода утврдио ме је у мојој првој мисли да то није ни јела ни смрча, већ да је то за нашу флору нова фела дрвећа.”

Свет је потом био очаран лепотом Панчићеве оморике, многи су хвалили ову принцезу четинара и њено откриће. А када је Јосиф усред рада изненада умро 1888, пише Рашо Ивановић, оморика је од свог древног блага дала да му се направи ковчег.

– Затим су деценије пролазиле, а Панчићеву оморику су њени сународници заборављали, па чак и највернији из друштва за заштиту природе све ређе су је посећивали. Једног дана дођоше инжењери. Видеше Дрину која је под њом протицала, а угледаше у њој и огромну корист. Али не видеше оморику, и то баш на њену стогодишњицу. Оморика, осетивши се непотребном, беспомоћно поче да чека мач судбине – писао је некад Ивановић, визионарски сагледавајући да ће се у савремено доба довести у питање опстанак Панчићеве оморике.

Коментари0
e4439
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља