недеља, 27.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 12.08.2020. у 16:02 Мина Ћурчић

Маску имам, подсети ме да не заборавим новчаник

(Фотографије Д. Мучибабић/М. Ћурчић)

„Уђите вас две, док нађем маску”, говори млађи суграђанин жени и кћерки испред једне престоничке самопослуге. Уздише дубоко, вади из ранца кутију са маскама, ставља једну на лице и улази у продавницу. У самом објекту, сви продавци и купци носе заштитне маске и наши репортери нису успели да примете ниједну особу која обилази рафове са спуштеном маском као што је раније био случај. Мера о обавезном ношењу маски ступила је на снагу пре скоро месец и по дана. У почетку, како сведоче и сами трговци из великих самопослуга и локалних радњи, било је потребно убеђивати муштерије да ставе маску.

– Сада се то не дешава. Понекад комшије забораве новчаник па се враћају кући да га узму, али без маске не улазе у продавницу. У почетку је било повуци-потегни – прича радница из локалне продавнице на Карабурми. Њена колегиница из једног великог маркета сведочи да на прсте може избројати примере муштерија које је последњих недеља морала да опомене да ставе или наместе маску како треба. Не ради се о тврдоглавости и инату, сматра, већ суграђани имају пуне руке кеса, торби, журе, па забораве на заштиту која им углавном виси око врата. На патосу трговинских објеката обележено је где би купци требало да стоје да би између њих била дистанца.

У јавном превозу, како је приметила наша екипа, путници носе заштиту, мада се последњих дана појављују и они најхрабрији који је скидају. У тржне центре није могуће закорачити без маске на лицу и то правило посетиоци строго поштују. Кад се уморе од куповине „под маскама”, појединци направе паузу и одахну на платоу испред шопингхоличарског царства. Седе на клупама, ћаскају, увлаче димове цигарете...

Ситуација на престоничким улицама мало је другачија. Пре око месец дана донесена је одлука да се маске морају носити и под ведрим небом у случају да се не може обезбедити растојање од једног и по метра. Међу шетачима има оних који пешаче с маскама, али и оних који их носе око врата, руке... У редовима испред мењачница, дрогерија, банака, пекара, слободно се може рећи, ситуација је такође шаренолика. Има суграђана који све време носе заштиту, чекајући стрпљиво да дођу на ред, као и оних који је стављају тек када треба да уђу у објекат. О препорукама, мерама, саветима, како тврде, нису расположени да причају.

– Нисмо се опустили и заборавили на вирус ковид 19. Веома је вруће и непријатно ићи около са маском. У затвореном и климатизованом простору мало је подношљивије – истиче суграђанка Мира Т. И каже да има утисак да се сада под маском много лакше умара када се пење уз степенице, хода... Да ли је до година, летње жеге или нечег другог, додаје, ни сама није сигурна.

У баштама ресторана брзе хране и кафића, чини се, слободних столица има, али места за вирус корона као да нема. И пре него што се препусте освежавајућим напицима, слатким и сланим посластицама, уз чашицу разговора, гости одложе маске. Ваљда да би накратко заборавили свакодневицу обојену борбом против болести и питање да ли ће икада све бити као пре короне.

Коментари5
b30a7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

BadVlad
Buduci da sam prva tri mjeseca borbe sa nevidljivim neprijateljem proveo na juznom obodu svedskog Laplanda, meni su ovakvi tekstovi nadrealni. Prvi put sam stavio masku 16.06. na helsinskom aerodromu. Obavezna tokom cijelog leta, "osim kad putnici jedu ili piju". Putnici su pili kafu po cetrdeset minuta i jeli cips dva sata. Sad radim na istocnoj strani botnijskog zaliva rame uz rame sa domicilnim stanovnistvom, ali i brojnim terencima iz Poljske, Portugala i UK. No fa(r)ce mask, of course.
Александар
То је мера којом се обезбеђује колектив и имунитет код нас, српски проналазак. Користимо исту маску по пар дана, убалавимо руке док је намештамо и скидамо, опипамо предмете по продавницама таквим рукама и тако раширимо вирус. Е неће га Шведе стећи васцелу отпорност пре нас.
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
"...На патосу трговинских објеката обележено је где би купци требало да стоје да би између њих била дистанца..." Не верујем да неко, у данашњици, на подове, у продајним објектима, ставља "патос" (дашчани под).
stojan
Какав дашчани под, патос је под, било какав.
Gajic
E ako si nam rekao,to da nismo znali, mogli bismo u neznanju od virusa kovid19 umreti...Hvala, ziv bio! Da, kad su zabranili ulazak u radnje i autobuse bez maski nose,inace ne bi. Da mogu bez maske da udju,ulazili bi,takav smo narod. Samo sebe gledamo i dalje od nosa ne vidimo...Kakav virus, kakve maske, sve dok neko nas ne izgubi bitku,a onda "drzava duradi nesto".

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља