Одлука да комисија Министарства културе прво уврсти књигу „Јасеновац” Иве Голдштајна за откуп књига библиотекама у Србији, па потом повуче ту одлуку је, за историчарку Латинку Перовић, рецензента ове књиге, „неразумна и опасна и то у тренутку када се чини искораци у побољшању српско-хрватских односа”.

‒ Министарство културе показује какву историографију они желе. Ово је врло озбиљна књига, најтемељнија међу књигама које су објављене. Дело треба да прочита што већи број људи, нарочито младих ‒ сматра Латинка Перовић.

Голдштајн, професор на Свеучилишту у Загребу, у књизи помиње да је кроз Јасеновац прошло 120.000-130.000 људи.

Из Министарства културе Србије поручују да, имајући у виду изузетну осетљивост теме, Голдштајново, како наводе, „откриће” о броју жртава у Јасеновцу многим стручњацима личи на историјски ревизионизам, па додају да је и за то потребно време да би се таква, „ингениозна открића” историјски поузданије доказивала, пре него што се књиге за откуп библиотекама у Србији плаћају парама грађана ове земље. Министарство подсећа да су потребне додатне оцене и релевантне рецензије српских историчара који се темом геноцида над Србима у НДХ баве дуже него Голдштајн.

Латинка Перовић подсећа да је број жртава увек предмет спора.

‒ Било је преувеличавања и прављења новог мита о Јасеновцу. Овде желе да затворе критичко мишљење. Критиковали смо тоталитаристичке системе, а данас је управо то на делу. Не допушта се ниједно мишљење супротно од преовлађујућег‒ каже ова историчарка за наш лист.

Књига има 800 страна и око 160 страна прилога, објављена је у Хрватској у издању „Фрактура”. Рецензент је и професорка Дубравка Стојановић. Аутор је на истраживању радио око 20 година. У коауторству са Славком Голдштајном написао је књиге „Холокауст у Загребу” (2001) и „Јасеновац и Блејбург нису исто” (2011).

На промоцији у априлу 2019. у Центру за културну деконтаминацију у Београду, Латинка Перовић је нагласила да је аутор користио мемоарске записе преживелих јасеновачких заточеника.

‒ Управо су ти извори његовом делу дали дубину. Он сам каже да је кроз њих пролазио као кроз чистилиште. Али, без њих Јасеновац не би то био и за читаоца. Аутори мемоара ових записа су демократски оријентисани интелектуалци, противници политичког и геноцидног терора НДХ, антифашисти, комунисти. Међу њима је највише Хрвата, понеки Јеврејин, једва неки Србин, и ниједан Ром. У тој се статистици, како би рекао Иво Голдштајн, зрцали могућност преживљавања јасеновачког логора ‒ рекла је историчарка.

Помиње да је у књизи усташтво идеологија етнички чисте хрватске државе на темељу које је, уз помоћ Немачке, успостављена управљачка структура НДХ.

‒ Иво Голдштајн не би био доследан свом приступу: од појединачних судбина, што више тих судбина, ка трагичној судбини свих када своју књигу не би завршио биографијама једног броја жртава. Није направио никакву статистику биографисаних. Није чак ни побројао биографије. Свестан је ипак да су подзаступљени Срби и Роми. Многи од њих убијени су пре него што су ушли у јасеновачки логор. Међу Србима је највише сељака, обичних људи – без биографија ‒ навела је Латинка Перовић, додајући:

‒ Кроз призму националних и верских односа у Kраљевини Југославији, осветљена је личност надбискупа Алојзија Степинца. Надбискуп Степинац није ратни злочинац, како му је, да би га понизили, суђено 1946. године. Он је у рату изгубио брата (не зна се кога је убио ‒ Немци или усташе). Заузимао се за многе прогоњене Србе и успевао да им помогне. Али, он је био добро обавештен о томе шта се догађало у Јасеновцу, а да никада није довео у питање НДХ, чији је Јасеновац био производ ‒ нагласила је Латинка Перовић на промоцији, додајући да је аутор, како је сам навео, књигом хтео „да сузи простор лажима о Јасеновцу а устрајном читатељу представи истину о том логору”.

Она напомиње да са овом књигом сигурно неће пресахнути ни митологизација јасеновачког логора нити ће престати ревизија његове историје.

‒ Ипак, са овом књигом то више неће бити исто. А све док се оне могу писати и објављивати, док се о њима може расправљати, битка за истину није изгубљена. Зато Иви Голдштајну, као његова колегиница, као његов „устрајни читатељ” и пријатељ, у своје име и у име свих вас – ако смем да претпоставим ваше допуштење кажем: велико хвала ‒ рекла је на промоцији Латинка Перовић.

У Министарству културе Србије наводе да ће ипак неко време сачекати „све док озбиљна историјска наука и методолошки исправна и проверена истраживања пакла на земљи званог Јасеновац, на поузданији начин од тренутно постојећег, не процене вредност овог Голдштајновог дела”.

‒ Имајући у виду трагична и трауматична искуства српског народа изазвана покољем и геноцидом у тзв. НДХ, сматрамо да је и у овом случају опрезност мајка мудрости. До тада, господину Голдштајну желимо успех на конкурсима за откуп у Републици Хрватској ‒ поручили су из Министарства културе РС.