уторак, 20.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 13.08.2020. у 16:55 Драгољуб Стевановић
АКТУЕЛНО: ГАЈЕЊЕ ЛЕКОВИТОГ БИЉА

Самоникли бизнис

Највише се траже коприва, затим подубица, мајчина душица, кантарион и хајдучка трава: извоз у земље ЕУ велика су привредна шанса Србијe
Ехинацеа и лаванда (Фотографије Пиксабеј)

Сваке године фармацеути, лекари, технолози, али и људи из других професија долазе на падине Ртња и Озрена, на манифестацију „Свети Јован Биљобер”, како би уз водиче по неколико дана учили да препознају разне врсте самониклог лековитог биља.

У јулу се овде бирала „Принцеза Биљарице”, прављени су нови хербаријуми, одржавани су Сајам лековитог биља и здраве хране уз најтежи, али и најатрактивнији део манифестације – успон на врх Ртња Шиљак, висок 1.560 метара.

Уз почетни капитал и стрпљење

Бављење лековитим биљем као послом доста је захвално, за почетак није потребно скоро никакво новчано улагање, али треба знања и стрпљења. По речима једног од организатора „Биљобера” Небојше Станојевића, председника Удружења за лековито биље „Др Јован Туцаков”, потребне су око три године да би се савладало „градиво” на терену и кренуло у производњу. Наводи нам пример учесника из Кладова, који је после четири сезоне проведене на Ртњу и околини, почео да прави чајеве и тинктуре. Неко се задржи само на прикупљању и сушењу, а неко крене и у прераду која се много више исплати и доноси новца, али ју је теже започети због регистрације делатности и процедуре.

Станојевић је у овом послу педесет година и догурао је до власника једне од најпознатијих фирми у овом послу – „Адонис”, која откупљује сушено биље, прерађује га, извози и продаје у својим апотекама у земљи. Оно што је важно за посао јесте да је фирма близу берача и на месту које је богато флором.

Коприва

Сакупљање из природе највише је заступљено на Ртњу, Озрену, Сувој планини, Сврљишким планинама, Старој планини. Богата и еколошки чиста подручја Хомоља, део око Сврљига и Сокобање данас предњаче у овом бизнису, а вредни су помена и Пирот, Књажевац, тимочки и влашки крај и наравно Ртањ. Не треба заборавити ни делове Голије, Копаоника, западне Србије, Ваљевских планина. У Србији, у сезони, процењује се, има око пет хиљада берача лековитог и ароматичног биља, а с обзиром на то да су у посао укључени чланови породица, процењује се да тај број премашује 12.000.

Шта се највише тражи? Веровали или не, на првом месту је коприва, затим подубица, мајчина душица, кантарион и хајдучка трава, али и многе друге врсте.

Осим самониклог ваља споменути и плантажно лековито биље које се највише гаји у Војводини, где се налази четвртина укупних засејаних површина. Највеће плантаже су у селу Баваништу, на југу Баната.

– Последњих деценија и година, убрзано расте потражња за лековитим биљним сировинама и производима, посебно у земљама ЕУ, Америци и Канади. Србија је велики извозник сировина лековитог биља, али и увозник производа виших фаза прераде. Екстракција је у Србији недовољно афирмисана и потребна су улагања у ову област. Средства остварена од извоза екстраката и етарских уља далеко надмашују средства од извоза сувог биља. Процена је да се производња етарских уља, с обзиром на биолошки потенцијал, може удесетостручити, али је потребно инсталирати дестилерије у близини ресурса који су економски исплативи – истиче Александар Богуновић, секретар Удружења за биљну производњу Привредне коморе Србије.

Ове процене не чуде, јер данас лековито биље има широку примену у фармацеутској и козметичкој индустрији. Оно је често додатак прехрамбеним производима, састојак је у намирницама за бебе, децу и труднице, хране за старе, гојазне, дијабетичаре, срчане болеснике и особе с психичким сметњама.

Станислав Ивков на пољу милодуха

Удруживањем до боље зараде

Србија се, ипак, још увек котира као извозник сировина, нарочито на европско тржиште, јер извозимо од 70 до 80 одсто сакупљеног и произведеног лековитог биља, а 20 до 30 процената се прерађује и пласира на домаће тржиште.

Највише се извози у ЕУ

У укупном извозу лековитог, ароматичног и зачинског биља у 2019. Србија највеће учешће постиже извозом у ЕУ земље, који износи 70 одсто укупног извоза (или 7,6 милиона евра), затим у земље ЦЕФТА региона са 28 процената укупног извоза (3 милиона евра) и у остале земље 2,8 одсто (232 хиљаде евра).

Од земаља ЕУ највише је извезено лековитог, ароматичног и зачинског биља у Немачку, Мађарску, Италију, Хрватску.

Нана

Антикорона третман

Небојша Станојевић открива да су претходних пет месеци борбе с вирусом корона многи потражили помоћ од људи који се разумеју у лековито биље. Највише су тражили нарочито две биљке: маточину и слатки корен глициризе, које имају и антивирусно дејство.

Маточина, матичњак или пчелиња трава користи се за лечење више обољења, рецимо бронхијалне астме, за искашљавање, помаже и код лупања срца на нервној бази и смањује нервозу.

Слатки корен се традиционално користи за смирење кашља и упале грла, као и код упала желудачне слузнице, гастритиса и чира на желуцу. Користи се за искашљавање код обољења горњих дисајних путева, али и код херпеса, у виду гела. Слатки корен спречава размножавање и ширење вируса у организму, па се користи код бројних вирусних инфекција, укључујући хепатитис, прехладу и грип.

Најисплативије сорте

Да би се подигао хектар камилице неопходно је улагање од око 600 евра, а од тога може да се оствари зарада од 1.000 евра, па чак и више. И на нани се може доста зарадити, у првој години око 600 евра по хектару а у наредним и до 1.000 евра. У производњу аниса неопходно је уложити око 700 евра по хектару, а добит је око 1.250 евра. Узгој босиљка на хектару земље захтева улагање око 850 евра, а доноси зараду од близу 1.100 евра. Код белог слеза већа су и улагања, али и зарада, па је на поменути хектар потребно уложити око 2.000 евра што даје 1.250 евра чисте добити.

У Србији има 30 до 40 предузећа која се баве откупом лековитог, ароматичног и зачинског биља и она углавном плаћају бераче. Највећи откупљивачи су предузећа која се баве прерадом лековитог и ароматичног биља, а то су: „Адонис” Сокобања, „Херба” Београд, „Фруктус” Бачка Паланка, „Биље Борча” Београд, Институт за лековито биље „Др Јосиф Панчић”, „Јелигор” д.о.о. Сврљиг, „Мелиса” Нови Сад.

Коментари2
e444b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Minja
Apsolutno se isplati ulagati u destilerije kad imamo takve sirovine koje se traže. A sve to začinsko i lekovito bije se traži. Znam da u Americi prolaze svi proizvodi, od čajeva do kozmetike i istih u aroma terapiji. Treba kod kuće prerađivati i izvoziti gotov proizvod a ne sirovine. A mi za jeftino izvozimo sirovine pa uzvozimo mnogo skuplji gotov proizvod. To su radile evropske kolonije po Aziji i Africi...
Indijanac
Mnoga od nabrojanih i nenabrojanih preduzeće se bave samo otkupom i izvozom lekovitog bilja. Kupci iz inostranstva uglavnom žele sirovinu, a ne krajnji proizvod. Pošto oni diktiraju uslove nama preostaje da izvozimo sirovinu. Kajmak ostaje njima.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља