понедељак, 21.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 13.08.2020. у 19:19 Војислав Лалић

И Француска шаље бродове на исток Средоземног мора

Председник Емануел Макрон је подржао Грчку у њеном спору с Турском око разграничења у медитеранској зони за коју се верује да је богата нафтом и гасом
Један од француских бојних бродова у корзиканској луци (Фото EPA-EFE/Michel Luccioni)

На релацији Анкара–Атина и обратно последњих дана размењују се тешке оптужбе и звецка се оружјем, толико да је напетост прво морала да смирује немачка канцеларка Ангела Меркел, да би сад и француски председник Емануел Макрон најавио да ће његова земља појачати своје војно присуство у источном Средоземљу.

Повод за нову буру је договор између Атине и Kаира о поморском разграничењу у источном Средоземном мору, док су узроци много дубљи и нису од јуче. Температура је скочила до тачке кључања када су крајем прошле седмице Грчка и Египат постигли договор о разграничењу у источном Медитерану. Kако је откривено, под тим водама се крију огромна лежишта нафте и природног гаса.

„Тај договор је за нас неважећи и ништаван. Турска има капацитет и способност да разбије ту ђаволску алијансу која је формирана у Средоземном мору. Нико не може да искључи нашу земљу из Медитерана, који је вековима био под турском управом”, истичу у Министарству спољних послова у Анкари и додају да Атина жели да „води максималистичку политику” у том региону, али да јој Турска то неће дозволити.

Турска је у спорно подручје упутила истраживачки брод „Оруч реис”, који ће наставити подводна бушења која је био прекинуо после недавног посредовања Меркелове у спору. Њега прате ратни бродови. У мобилном стању су и грчке поморске снаге. Након разговора с грчким премијером Киријакосом Мицотакисом, Макрон је позвао Турску да се повуче из спорних вода. Француска ће у источни Медитеран послати два ловца бомбардера типа „рафал” и крстарицу „лафајет”, саопштило је потом Министарство одбране владе у Паризу.

Спор који је избио и између Анкаре и Каира дубљи је од налазишта нафте. Почео је 2013. године, када је турски председник Реџеп Тајип Ердоган подржао Муслиманску браћу и египатског председника Мухамеда Мурсија. У Египту оптужују Анкару да преко припадника те радикално исламистичке групе који су пребегли у Турску припрема контрапуч у Kаиру како би их вратила на власт, с које су свргнути.

Судар Турске и Грчке на Медитерану почео је крајем прошле године, кад је Анкара с владом Либије у Триполију потписала меморандум о разграничењу територијалних вода. Том приликом заобиђени су Kрит и друга грчка острва као да не постоје. У Анкари кажу да су у току припреме за подводна истраживања нафте и гаса и у том делу Медитерана.

Анкара има своју „логику”: границе поморских економских зона треба повлачити од копна до копна, односно на истој основи се не могу у те зоне укључивати грчка острва, од којих су нека тик уз малоазијску обалу. У Атини сматрају да се приликом утврђивања економске зоне у Средоземном мору острва не могу заобићи и да је турски став у супротности с међународним правом.

Грчка је спор изнела и пред Европску унију, која подржава њен став, а у Бриселу могу да се чују предлози да се Турској уведу санкције. Ситуација у Медитерану наћи ће се на дневном реду ванредног састанка министара иностраних послова земаља чланица ЕУ, на којем ће се расправљати и о изборима у Белорусији и кризи у Либану.

Меркелова је недавно успела да на тренутак спусти тензије између Турске и Грчке, али је тај договор убрзо прекршен. Показало се да „Немачка нема довољну политичку тежину да би могла трајно да утиче на збивања у том региону”, оцењује Штефан Рои, стручњак за Блиски исток, члан Фондације за науку и политику у Берлину.

Аналитичари процењују да ова криза ипак неће довести до тежих и ширих конфронтација. Претњама две стране очевидно покушавају да унапред наметну своје ставове за дан када су буду нашле за преговарачким столом. Kључну улогу у спуштању тензија требало би да, како се оцењује, одигра НАТО, пре свега Пентагон.

Коментари7
7b335
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sakis Economou
Nek pokusa Taj lud I vrati ce se u. MONGOLIU gde pripada.Dosta vise sa nijm I njegove snove ZA otomansku imperiju.Samo da zna da Grcka ratuje vec 2000 Godina I.nece sati nista. Nek izvoli I skupo ce platiti.
Леон Давидович
Полако се ствара коалиција против Турске која се превише осилила. Види се да НАТО не значи ништа јер Грчка и Француска су чланице НАТО као и Турска , а односи су достигли усијање,
Бранислав Станојловић
Да друже Троцки! Повратак Константинопоља се све брже приближава!
Ljubisa
pa koliko se secam i Jermenija i Azerbeidzan u bili i u Varsavskom savezu i u SSSRu pa su zaocele rat aoko Nagorno Karabaha. Vojnopoliticki savezi su ad hoc, traju dok su interesi zajednicki i opasnost zajednicka dok nacionalni interesi uvek na kraju dobijaju na prioritetu.
Бинср
Турке треба ограничити на Азију. Они не припадају Европи и Европа треба да подржи Грке.
Munever Sabanovic
Slazem se ali bi bilo logicno da i Evropa drzi dalje ruke od istoka, zar ne, avioni , brodovi i istocne armije su na svojim pozicijama za razliku od zapadno evropskih drzava
aleksandar_veliki
kaze nas narod: "Videla žaba da se konj potkiva pa i ona digla nogu".

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља