среда, 23.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 13.08.2020. у 22:00 Ивана Албуновић

Квалитет домаћег жита је неопходно што пре побољшати

Најмање што држава може да учини јесте да донесе правилнике у вези с употребом (не)декларисаног семена у производњи, сматрају стручњаци
(Фо­то EPA-EFE/Darek Delmanowicz)

Уместо бурних расправа о просечним приносима пшенице у Србији и често опречних података о укупном роду који се износе у јавности, уочи нове сетве требало би размишљати како да се побољша квалитет домаћег жита.

Ово је укратко и главна порука анализе стања на тржишту пшенице коју су потписали један од наших водећих стручњака за стрна жита професор др Мирослав Малешевић, професор др Радивоје Јевтић, др Владимир Аћин и др Милан Миросављевић с Института за ратарство и повртарство у Новом Саду.

Како се наводи у писму које је достављено нашој редакцији, до наредне сетве остаје све мање времена па је прилика да се поново укаже на све слабости домаће производње пшенице. Њихово отклањање, додају, изван је могућности ратара, али су у великој мери у надлежности државе.

– Најмање што држава може да уради јесте доношење недостајућих правилника у вези с употребом (не)декларисаног семена у производњи стрних жита – пише у саопштењу и истиче се да би то требало урадити што пре.

Посебно се осврћу на то што се месец дана по завршетку жетве у јавности износе три различите опције о засејаним и пожњевеним површинама, као и различити подаци о оствареним просечним приносима.

Укупан род се креће од 2.565.000 до 2.952.410 тона, већ према прихваћеној опцији. Званична статистика ће бити позната касније, наводи се у овој анализи. Стручњаци су упозорили да нико не преузима одговорност за изнете податке који могу значајно да утичу на цене пшенице, а тиме и на интересовање пољопривредника за будућу сетву.

Наглашавају да за то време Француска (највећи произвођач пшенице у ЕУ) прогнозира своју жетву као најмању у последњих 25 година, односно 26 одсто мању у односу на 2019. годину.

Нижа је производња и у Шпанији, Великој Британији, Немачкој... Цене пшенице на берзама су стабилне иако је трговање утихнуло пошто жетва у ЕУ, Украјини, Русији и другим земљама још траје.

– Дакле, род пшенице је испод просека, далеко од рекордне производње, а међународну трговину ограничава и пандемија ковида 19 – наводе они и додају да је један од великих проблема за ратаре у Србији и то што није потпуно познато колики је допринос сорти које се сеју оствареним приносима.

Резултате сорти, како кажу, представљају или аутори сорти или њихови заступници и компаније које их дистрибуирају на тржишту Србије.

Коме ће произвођачи поверовати, зависи од тога колико је снажна кампања, а не њихова стварна вредност.

– Наша препорука произвођачима је да се добро распитају о оствареним приносима у њиховом окружењу, у надлежним стручним службама (ПСС), код млинара... – истичу ови стручњаци.

Сорте домаћег порекла и у овој години показале су своје вредности: висок потенцијал за принос, врхунски квалитет зрна, веома добру адаптабилност на агроеколошке услове и стабилност по годинама производње.

На сортној листи Србије има више од 180 регистрованих сорти пшенице, али је око сто у активном статусу и толико их је јесенас посејано на пољима.

– Једино се код нас пшеница не разврстава и не плаћа по квалитету. Свуда у окружењу: у Мађарској, Румунији, Хрватској… имају неку врсту подстицаје за одређене врсте квалитета. Тако да смо практично једино ми од већих извозника остали изван тог система вредновања по квалитету – рекао је за наш лист професор Мирослав Малешевић.

То се, како додаје, одражава на цену наше пшенице на домаћем и страном тржишту. Он каже да је сада прилика да се изменом сортимента то промени, а ако има новца, да се подстицајима, чак и мањим, подрже они који сеју квалитетну пшеницу. Малешевић истиче да се, по проценама, код нас сеје више од 50 одсто несертификоване пшенице и да је то недопустиво за државу која претендује да буде значајнији извозник жита.

Коментари7
158f7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Joca Dobric
I ovo ulazi u posljednicnu problematiku danasnje vlasti , njihova zelja i zahtjev se ne podudara sa nosiocima proizvodnje zita odnosno psenice kao i sa zahtjevom i misljenjem Naroda kome je potrebna zdrava domaca prirodna hrana , potrebno je ozivjeti unapredit ipovecati i napuniti nase trziste Nasom domacom kvalitetnom prirodnom zdravom hranom , zadovoljiti domace trziste ali i izvoziti U svijet ,,
mr
Лобисти су само још једном показали ко су. Од свих могућих мера у производњи и трговине пшенице, они траже од државе да им гарантује да пољопривредник мора да купи искључиво њихово семе. Сваки пољопривредник зна да квалитет зрна пшенице уопште не зависи од фазе репродукције. Многи пољопривредници са тзв. семеном са тавана имају на крају много квалитетнију пшеницу и већи принос, него неки који су купули најновији сортимент. Исто важи и за соју.
dipl. agronom
Ovu pricu slusam od 1995.godine...!! I doneti propisi , ostali su gotovo mrtvo slovo na papiru...
Mile SK
A vlast se hvali, smejurija...
Dusan
Proizvođač ne može direktno da izveze pšenicu već je primoran da je proda silosima. Zbog tog monopola proizvođaču je praktično svejedno koji je kvalitet jer ne može da naplati bolji kvalitet.
Borivoje m
Moze proizvodjac da je 8zveze ali mora imati bar nekoliko stotina tona. ne isplati se. Ali moze da zaobidje otkupljivace, postoje berze gde se moze prodati barem 25 tona, jedan kamion. Cak dodju po nju kod proizvodjaca. A i cena zavisi od kvaliteta. Problem je KOLICINA. Resenje je UDRUZIVANJE.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља