недеља, 20.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 14.08.2020. у 22:00 Јасна Петровић-Стојановић

Нижу цену киловата од нас има само Кијев

Ситуација се, међутим, мења када се киловат-час прерачуна према стандарду грађана, тада домаћинство у Београду треба да издвоји 15 одсто више новца него домаћинство у Амстердаму да би платило рачун за електричну енергију

Међу 32 европска града Београд је у јулу ове године имао готово најнижу цену електричне енергије. Укључујући таксе киловат је коштао 7,55 евроценти. Јефтиније од нас струју плаћају само у Кијеву, и то 3,64 евроцента. Скупљу струју од Србије има и већина бивших југословенских република па је у Подгорици цена с таксом – 10,49 евроценти, Загребу – 13,58, Љубљани –15,19, показује најновија студија индекса цена енергије у домаћинству коју је радила истраживачка и консултантска фирма за сектор потрошача „Вааса ЕТТ”.

– Ово истраживање показује да је гледајући само цену киловата с таксама цена у Београду (и Србији) на зачељу. То и јесте тачно будући да се енергија грађанима продаје испод тржишне цене, а и да је вредност осталих такса (у првом реду таксе за обновљиве изворе енергије и таксе за енергетску ефикасност) неупоредиво мања у односу на поједине земље Европске уније – каже Жељко Марковић, лидер сектора енергетике и ресурса у „Дилојиту” и бивши директор ЕПС снабдевања.

С друге стране, ситуација за просечног српског домаћина и није баш бајковита. Она се умногоме мења када се цене киловата електричне енергије исказују у односу на куповну моћ становника. У том случају Србија уопште нема најјефтиније киловате. Напротив, киловат-час кошта 14,49 евроценти.

У односу на куповну моћ становника јефтинија је електрична енергија за потрошаче у Хелсинкију, Берну, Амстердаму, Стокхолму, тамо где у плате неупоредиво веће од српских, а где је за мај просечна зарада износила 58.892 динара бруто.

– Упоредним ценама се види драстична промена када се посматра само цена струје с таксама и када се киловат-час прерачуна према стандарду грађана. За просечно домаћинство у Београду цена киловат-часа је, када се гледа њен апсолутни износ, нижа скоро упола у односу на Амстердам. Али, у ситуацији када се упореде њихова месечна примања, домаћинство у Београду треба да издвоји 15 одсто више пара него домаћинство у Амстердаму за исту количину робе – каже Марковић.

За градове у Србији, истиче, где су просечне зараде још мање, цена киловат-часа је још виша, у складу с примењеном методологијом.

Па тако је цена киловата према куповној моћи грађана у Београду 14,49 евроценти, док је у Стокхолму 14,38, а најјефтинији је у Хелсинкију и кошта 11,71 евроцент.

– Уколико се упоређују цене према куповној моћи становништва, истраживање показује да су цене највише у Варшави, Прагу и Берлину. Такође видимо да већина земаља централне и источне Европе на крају има цене електричне енергије које су релативно високе у поређењу с општим нивоом цена у земљи и изнад европског просека. Када се цене електричне енергије изразе у односу на куповну моћ становништва оне се заправо показују у односу на трошкове других добара и услуга. Разлике у ценама у различитим земљама значе да је за исту робу и услуге потребне издвојити различите суме новца – каже Марковић.

Паритети куповне моћи су показатељи разлике у нивоу цена у појединим земљама. Они говоре колико одређена количина робе или услуга кошта у јединицама валуте у различитим земљама. Паритети куповне моћи добијају се упоређивањем нивоа цена за корпу упоредивих роба и услуга које су изабране да буду репрезентативне за образац потрошње у различитим земљама. Паритети верно одражавају разлике у куповној моћи становништва, најчешће домаћинстава, објашњава овај стручњак.

Коментари71
2ce70
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

stari doktor
A ima li Kijev i one nadogradnje u računu koje nemaju veze sa potrošnjo struje, već sa nametom na vilajet kome smo izloženi od EPSa uz saglasnost državne vlasti?
Igor Jovanovic
Ne znam o kakvoj se ceni prica , samo znam da za potrosenih 10-15 kwh mesecno u seosokom domacinstvu treba da izdvojim 950 din. Imali licemerje granicu u ovoj nazovi drzavi Srbiji...
zoran
U odnosu na plate kod nas je u proseku sve 2.5-3.0 skuplje nego u Nemackoj. To je otprilike i odnos zvanicnih GDP (PPP) per capita, ili drugacije receno, standard u Nemackoj je oko 2.5 puta veci nego u Srbiji. Pojedinacne stavke (stanovanje, struja, hrana itd itd) mogu imati drugacije odnose, ali prosek je tih 2.5 puta.
Evroskeptik
Do sada sam video hiljadu objava na FB o ceni dizela kod nas i u regionu, ali ni jedna objava za struju. Nas narod mnogo voli da kritikuje svoju drzavu, a najteze mu je da je za nesto pohvali. Evo konacno prilike da je pohvalimo za nesto. Sa svojom prosecnom platom Srbin moze da kupi duplo vise struje nego sto to moze Nemac u Nemackoj sa svojom prosecnom platom.
Мали Ђокица
Сва "мерења" су у служби прикривања стандарда. Права цена је колико KWh за своју плату може да купи Један Немац, Холанђанин, Швеђанин, Американац. Само то и ништа више није мерљиво. Када то урадите вероваћемо вам. До сада Србин може да купи 4-5 пута мање KVh за просечну плату. Односно за један радни час.
Lošmi
@Aleksa Takvo poređenje postoji i to je GDG (PPP) per capita. On uzima u obzir kupovnu moć a ne samo nominalnu sumu. Po tome mi smo ispod američke državne Gabon.
Aleksa
Da, ali cena električne energije nije jedini parametar standarda, u obzir treba uzeti i cenu stanovanja i ostalih troškova života. Bilo bi zanimljivo da se napravi jedno opširnije poređenje života kod nas i na “zapadu” . Da se vidi koliko prosečnom radniku treba da pregura mesec i da li može nešto uštedeti.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља