петак, 02.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 14.08.2020. у 20:14 Бранко Пејовић

Савезничке пилоте спасили, сломљених крила остали

Дуго прикривану четничку операцију спасавања 47 савезничких авијатичара ратне 1944. на Златибору расветљава књига „Сломљена крила Златибора”
Роберт Тис, Џерард Хајники, Томас Диксон, Гордон Бродхед и Роберт Касиди, 1944. година (Фото из књиге „Сло­мље­на кри­ла Зла­ти­бо­ра”)

Ужице – За спасавање савезничких авијатичара у мисији „Халијард” у Прањанима, свуда се зна, а заборавом су сасвим прекривена слична дешавања на Златибору 1944. године. Јавности је недовољно познато да су четници и народ на овој планини тада спасили шест посада са укупно 47 савезничких ваздухопловаца. Али њихови потомци из света то ни у ово време не заборављају.

Те појединости расветљава књига „Сломљена крила Златибора”, у издању ужичког Историјског архива, која наредног месеца (као двојезична, српска и енглеска) излази из штампе. Њен аутор Ужичанин Дејан Ђерић, мастер инжењер електротехнике, посвећено се упустио у истраживање ових давних догађаја. Чију је истину, како за „Политику” он указује, комунистичка власт деценијама намерно прикривала од народа:

– У историји коју је победник писао није било места за причу о спасавању савезничких авијатичара на Златибору у току зиме и лета 1944. године. Она се одиграла у драматичним условима грађанског рата, у време када су савезници коначно отписали покрет Драже Михаиловића, а сву војну помоћ преокренули Титовим партизанима. На тај начин је војни усуд, који је у току Другог светског рата увек био на страни маршала Броза, остао уз њега и кад се повела реч о спасеним савезничким авијатичарима после завршетка рата.

Ђерић у књизи „Сломљена крила Златибора” описује мисију спасавања и судбине људи који су у њој учествовали. Подсећа на прелете савезничке авијације 1943. и 1944. преко ових простора (из Италије ка Румунији).

– Оштећени дејствима немачке ПВО савезнички пилоти принудно су се спуштали падобранима на територију Краљевине Југославије. Велики број њих прихватале су јединице Југословенске војске у отаџбини, четници Драже Михаиловића. На територији Златибора нашло се шест посада са укупно 47 авијатичара. У књизи је свих 47 поименично пописано и идентификовано на фотографијама, уз време и место где су се спустили, ко их је прихватао, у које су куће смештени, како пребацивани ка Прањанима одакле су авионима евакуисани у Италију – открива аутор, додајући да су најзаслужнији за успех златиборске операције истину са собом однели у гроб, а другима који су за њу знали није било дозвољено да о томе гласно причају.

У књизи су десетине необјављених фотографија (па и америчких пилота с кокардама на главама), докумената, сећања. Аутор је прегледао фондове Војног архива у Београду, Архива Србије, податке Института америчког разног ваздухопловства, приватних архива. Посебно је значајна сачувана лична архива Миломира Коларевића, команданта Златиборске бригаде ЈВуО који је савезничку посаду прихватио, чувао и у Прањане спровео. Један од спасених пилота, Гас Браун из Тексаса, писао је Коларевићу после рата: „...Јако се добро осећам због тога што је онај ко је спасао мој живот и даље жив.” Најлепше утиске о овом боравку носио је авијатичар Ларвин: „Никада вам се не могу одужити за услугу коју сте пружили мом командиру и мени. Имам много лепих успомена из Србије, посебно са Златибора где сте нас збринули. Дивим се вама и вашем народу који је устао тако храбро против Немаца под теретом окупације без ичије помоћи.”

Рецензент пуковник Драган Крмановић оцењује да је у књизи „Сломљена крила Златибора” посебно важна реконструкција монтираног судског процеса на коме је главни покретач и организатор спасилачке мисије, генерал Дража Михаиловић, осуђен на смрт између осталог и због наводног злочина над савезничких ваздухопловцима. У предговору др Илија Мисаиловић наводи да победници у рату присвајају сву славу за победу, док побеђени чекају проток времена да укажу на своје „неспорне победе” о којима говори и ова књига.

Име „Сломљена крила Златибора” Ђерић овако образлаже: – Савезнички авијатичари, пошто су остали без крила, искочили су на непознату територију. Били су у страху да ће их непријатељи убити или заробити. Четници и народ Златибора су их спасили, нахранили и помогли им да се врате у своје јединице. Тако је авијатичарима омогућено да поново полете, док су људи који су их спасили заувек остали „сломљених крила”.

А у овој години, кад се та повест објављује, преминуо је последњи живи учесник ове операције, припадник Златиборске бригаде Радоје Туцовић (1924–2020) звани Двобанка. Он је почетком године, пред смрт, дочекао да му Американац Џон Капело, председник Фондације „Мисија Халијард”, уручи захвалницу за учешће у спасавању савезничких авијатичара.

Ђерић најављује да би промоција књиге „Сломљена крила Златибора” могла бити у септембру, уочи обележавања 76. годишњице мисије „Халијард”. С тим што је идеја да се догађај убудуће обележава уз присуство представника америчке амбасаде и потомака спасених авијатичара. Незванично се чује да у златиборској општини Чајетина постоји добра воља за подизање споменика у Сирогојну поводом ове операције спасавања савезника.

Коментари18
298df
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

S.VUK
U Prvom Svetskom ratu,oficiri i vojnici Atante su imali duboko postovanje prema arpskoj vojsci i njenom komandnom kadru.Tokom drugog Svetskog tata..Cercil i vlada V.Britanije je napustila podrsku cetnickoog pokreta sa Generalom D.Mihajlovicem i podrzala Komunisticki poktret .Cercilov sin je proveo nekoliko meseci sa Titom i njegovim saradnicima.Prema nekim emigrantskim krugovima,preziveli americki piloti koje su spasli cetnici ,su poslali protesno pismo Klintonu protiv bobardovanja Srbije ..
Леон Давидович
Неки људи никада не могу да схвате да се Антихитлеровска коалиција одрекла Драже због сарадње његове ЈВуО са Осовином, првенствено са Италијанима, а касније после капитулације Италије и са Немачком. Дражина тактика чувања територија и тако заштита народа била је повољнија за заштиту народа од тактике НОП-а која је тражила огромне жртве у борби. Да је та Дражина тактика остала без сарадње са Осовином вероватно га савезници не би ни одбацили иако су и од њга тражили веће жртвовање.
Trifun
Problem je sto su Srbi bespogovorno verovali da su im Amerikanci,Englezi,Francuzi..saveznici.A oni su Srbe smatrali za dobro "topovsko meso".To su pokazali 1918.g;1945.g;1991.g;1999.g..,a i sad pokazuju podrzavajuci "nezvisno Kosovo"stvoreno NATO agresijom...Kada se sabere(i oduzme) puno bolje su prosli Hitlerovi saveznici na exYU prostoru:Svi dobise nezavisne drzave koje nikad nisu imali(osim za vreme Hitlera),a sadasnja Nemacka nekima pravi i 2.drzavu na Balkanu(Albancima na KiM)..
iz glave
47 и оних 524 из Прањана, то му дође 571 комат пилота, опет дупло мање него 99( иначе већ показани зенит НАТОа)---е зато смо ми људи и народ који траје ево и 7529г и трајаће бар још толико, а они 200г, а питање да ли ће дочекати 22.век,а титоизам који је све то павелићевским злочинима крио и од тога дебело профитирао ни једну генерацију није трајао
Kiza
''Spasavanje pilota od strane cetnika od marta do septembra '44, nekoliki nedelja pred kraj rata je MALO da bi se kupila saveznicka naklonost, i oprali zlocini pocinjeni od strane tih istih cetnika, a pogotovo ako se uzme u obzir likvidacija 7 britanskih agenata Uprave za specijalne operacije (Special Operations Executive, SOE) koje su streljali cetnici Draze Mihailovica''. Ovo je depesa, BTR_sic 1096 w, koju je Ficroj Maklejn posla Vinstonu Cercilu. (Izvod iz dnevnika Ficroja Maklejna.)
Darko
Sto se tice pomenutih akcija spasavanja amreickih pilota-pricati o njima u kontekstu istorijskih dogadjaja i to je sve.Bez prenaglasenih emocija jer je apsolutno besmisleno.Narocito bez glupavih recenica tipa"srpsko-americko prijateljstvo" ili ne daj Boze "srpsko-englesko prijateljstvo". Razmisliti i o velicini obelezja (ne spomenika) na doticnim mestima. Jer sve sto su nam uradili Amerikanci i Englezi 90-tih,sutra bi ponovili bez razmisljanja.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља