понедељак, 21.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 15.08.2020. у 09:30 Сандра Гуцијан

Београдски универзитет задржао место међу 500 најбољих универзитета на свету

(Фото А. Васиљевић)

Универзитет у Београду задржао је место међу 500 најбољих универзитета на свету на престижној Шангајској листи која је објављена јутрос у шест часова. Иако су многи, чак и званичници, очекивали даљи пад, то се није догодило, па је БУ сврстан у рангу између 401. и 500. места од 1.000 универзитета у свету.

Иако је Шангајска листа неформална, ствар је престижа бити на њој јер обухвата само два одсто светских универзитета, а критеријуми су заиста дискутабилни и за многе недостижни, јер се оцењује, рецимо и број добитника Нобелове награде.

Најбоље место смо имали 2016. и 2017. године, када је БУ сврстан међу 300 најбољих универзитета на свету.

Будући да светска академска заједница с нестрпљењем очекује 15. август сваке године, сајт ARWU од јутрос непрекидно пада, тако да нисмо успели да потврдимо да је Универзитет у Новом Саду испао са листе. Он је први пут рангиран 2018. године, у рангу између 901. и 1.000. места, а први поглед на листу нам није избацио назив овог другог српског универзитета.

Харвард је поново најбољи на свету и то од почетка рангирања 2003. године, а на другом месту је Стенфорд. Међу првих 10 најбољих су и два британска универзитета Кембриџ (трећи) и Оксфорд (девети), док су остали из САД: МИТ, Беркли, Принстон, Колумбија, Калтек и Чикаго.

Шангајски универзитет који прави листу, муњевито је напредовао од када је почео рангирање. Те 2003. године је био између 401. и 500 места, да би лане заузео 82, а сада 63 место.

Када се упо­ре­де уни­вер­зи­те­ти с пр­о­сто­ра бив­ше Ју­го­сла­ви­је, на Шангај­ској ли­сти пр­ви се на­шао Уни­вер­зи­тет у Љу­бља­ни, још 2007. годи­не, али ни­је на­пре­до­вао, увек је ран­ги­ран из­ме­ђу 401. и 500. ме­ста, а лане је пао у ранг између 501. и 600 и задржао га. Универзитет у Марибору дуго није било међу најбољима, ушао је на листу 2018. када је рангиран између 501. и 600 места, али је лане пао за 100 места, а сада је испао.

Загребачко свеучилиште је ушло на листу 2016. године и задржало ранг као и Универзитет у Београду, између 401. и 500. места.

Процењује се да на свету има око 22.000 универзитета. Првобитно се за улазак на Шангајску листу анализирало 1.200 универзитета, а рангирало 500 најбољих, да би 2018. била проширена, па се од 1.800 анализираних, рангира 1.000 најбољих светских високошколских установа.

 

Опширније у сутрашњем штампаном издању

Коментари18
463b9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mira
Prema Roundranking.com je universitet u Zagrebu na 581 mestu, a Srpskih univerziteta nema. Ima sigurno masa drugih ranglista.
Божидар
Све док се не објаве параметри на основу којих се универзитети рангирају ово је смешно! Такође мора да се зна ко рангира тј ко сачињава комисију. Овако кaо да то раде Марсовци или Јупитеријанци!
Dušan
Jasna metodologija po kojoj se vrši rangiranje postoji i možeš je naći na sajtu Šangajske liste.
vuk
Lista na osnovu transparentne metodologije i uradjena na osnovu ojektivnih podataka.Priznaje je ceo akademski svet osim naravno nasih ljudi kojima je to smesno.Sta zna svet sta je MegaTrend
Vasa Ladački
Je li ovo dobra vest ili loša?!
Razlog
Kakav razlog za slavlje...
Богдан
Дајте бре, ми не знамо да као друштво створимо-направимо ништа сложеније од шљиве, малине, кукуруза. Па чак и за време Немањића пре 1000 год. смо правили мачеве и оклопе за војнике а сад не знамо ни чачкалице за зубе. Харвард није по имену на висиком месту, него произведе инжењера, овај створи производњу, затим иде маркетинг и продаја и ето милијарди. А нама је џаба да смо на листи кад смо ни за чега тамо.
Ivan Grozni
@Миша С. Томовић Да да, свакако. Производили смо Југо по италијанској лиценци, Јафа кекс по Енглеској (и даље је тако!), Еурокрем по италијанској.... ЕИ Ниш осим неколико кондензатора ништа није производио сам већ је куповао готове компоненте од Јапанаца и Холађана па их склапао и продавао свима нама као да је Сони. Трамваје смо куповали из Чехословачке или у Загребу, Тролејбусе из Белорусије или Мађарске. ФАП је уграђивао готове моторе МАН-а.... И тако у недоглед, буквално
Francesco
Миша С. Томовић. Koliko je SFRJ bila privredno jaka govori i činjenica da se sistematski pljačka već 30 godina i da ta pljačka još nije gotova, najkrupnije firme su još uvek u životu. Kakvih 50 milijardi, 500 milijardi je vredela privreda YU. EPS će biti efinitivno najveći "ulov" mada je on već jači od države. Što se tiče kukavne kraljevine, nakon kapitulacije opljačkana je za mesec dana, a pre toga su kulaci i ostali robovlasnici ispraznili račune prilikom bežanije u "toplije krajeve".
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља