среда, 02.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 16.08.2020. у 09:28 Милан Јанковић

Царство на Земунском кеју

Шеталиште крај Дунава у летњим месецима једно је од најпосећенијих у граду: забава за децу, рај за шетаче и боеме
На копну и на води налазе се бројни ресторани (Фото М. Јанковић)

Мање је битно да ли се зове Кеј ослобођења или Земунски кеј, тек неспорно је да је шеталиште дуж десне обале Дунава, које се на око два и по километара протеже од хотела „Југославија” па све до иза Гардоша, одавно већ симбол доброг ноћног провода, али и здравог дневног живота. Пандемија је учинила своје – ништа није као пре, па ипак кад се радна недеља приближи крају, стотине, можда и хиљаде суграђана из разних делова града похрле ка омиљеној штрафти, само ретки „наоружани” маскама и другим средствима за дезинфекцију.

– Од „Југе” до „Радецког” – то вам је Земунски кеј. А овамо од хотела према Ушћу, не знам како се зове. Тај део вам је више за бициклисте и ове што трчкарају и играју лопте. Коначно, то и није Земун већ Нови Београд – објашњава нам Небојша Јаковљевић, станар из зграде у Булевару Николе Тесле.

По правилу, сваки долазак на обалу Дунава из неког другог краја града почиње с проблемом где паркирати. С једне стране, веома је мало обележеног паркинг простора око самог хотела, а и тамо ка Земуну, а с друге, највише је оних који своје четвороточкаше покушавају да сместе бесплатно, између зграда преко пута, изазивајући тако негодовање станара. Али кад се тај проблем некако реши, онда је све спремно за улазак у свет једног од најлепших шеталишта на овим просторима.

Уз обалу испред „Југославије” начичкани су сплавови који су омиљена састајалишта млађег света и оних са подебљим новчаницима, јер на њима чак и клот кафа не може да се попије без 200 динара. Међу овим плутајућим ресторанима има и неколико ноћних клубова који у ствари сада то и нису у оном препознатљивом смислу речи, јер им се радно време завршава онда када су некада, пре короне, тек отварали врата посетиоцима, у 23 часа.

– Наравно, све је другачије. Покушавамо некако да се прилагодимо па наше госте позивамо да раније дођу како би до 11 увече добили неопходну „дозу” забаве. Читам у новинама да ће се ових дана разматрати да нам се омогући да радимо до један иза поноћи, па ће бити и више посла. У сваком случају, прописане мере морају да се поштују и унутра и на тераси – прича нам менаџер једног од најпопуларнијих плутајућих ноћних клубова.

Кад се крене даље према Земуну наилази се на право дечије царство, смештено на великој пољани с леве стране шеталишне стазе. Пењалице, тобогани, кућице, па онда компјутерске игрице и справе за испробавање разних вештина, а ту је чак и један скоро па прави замак, унутар чијих „зидина” се организују рођенданске журке за клинце. Централно место заузима и даље стари луна-парк са рингишпилом и аутодромом са аутомобилима на сударање.

Некад се овде, на пољанчету на које се са новим садржајима проширио популарни луна-парк, готово сваке године подизала шатра интернационалног циркуса са тренутно не баш популарним именом „Корона”, мада га неки зову и „Медрано”.

Циркуса више нема, али поменути део кеја прилично подсећа на вашар из такозване унутрашњости Србије. Са више локација трешти музика, пуцкетају кокице, увија се шећерна пена, продају се сувенири, улични свирачи покушавају да забаве људе и зараде неку цркавицу. Када пролазник из овог џумбуса успе некако да се искобеља, по могућству неоштећеног слуха, улази у нешто мирнији део Земунског кеја. Са десне стране, и на копну и на води, налазе се бројни ресторани из којих „вребају” мириси врхунске хране.

„У Земуну, на обали Дунава кува се и данас добра рибља чорба. До чорбе се стиже овако: иде се до центра Земуна, а онда лагано даље за мирисом чорбе…”, написао је Душко Радовић. У зависности од намера и жеља али и финансијских могућности, може да се прође прилично скромно, али и да се потроши гомила новца. Као и свуда, уосталом.

„Стари шлеп” – склониште од сунца и кише

За оне који нису спремни да за угоститељске чаролије издвоје баш много новца, ту је кафана Спортско-риболовачког друштва „Дунав”, међу локалним становништвом познатија као „Стари шлеп”. На челичној грдосији која деценијама пркоси зубу времена уточиште могу да нађу и они који би да побегну од врелог сунца, или изненадног летњег пљуска. Све је некако скромније него на „фенси” сплавовима, али су зато и цене хране и пића неупоредиво ниже. Вероватно баш због тога често се дешава да ожеднели гости испред мостића који води до шлепа чекају да се ослободи први сто, јер у летњим месецима овде је пуно. У шали се каже да половина гостију „Старог шлепа” спада у инвентар – овде су од раних јутарњих сати да сачекају дунавске риболовце са свежом рибом, до касног поподнева. Оду мало кући да одморе, а предвече се врате да уживају у заласку сунца.

Коментари8
69aba
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Маца
Препорука : Не седати у ,,Стари шлеп" јер конобари могу да буду крајње нељубазни и дрски . Осилили су се и ако им не оставите гомилу новца као бакшиш, отераће вас, да им више не долазите. Имали смо врло непријатно искуство, иако смо били редовни гости...
Миодраг Стојковић
Шездесетих г. п. века То је била лука и сидриште бродова . О томе сведочи неколико металних стубова , сидришта , око којега су се везивали бродови . Прелепо сећање на та времена . Дунаве моје море...
Саша Микић
У Земун се све до трагичног потонућа брода ''Ниш'' стизало и бродовима. Сада на том истом месту желе да направе пристан за бродове, а има их који се буне против тога. Изгледа да су то они који не знају како су лађе доносиле путнике и робу у Земун и мисле да цела историја почиње од када они памте.
Бранислав Станојловић
Милане, имена ЈЕСУ ВРЛО важна! Злочини не смеју да се забораве!
Саша Микић
Зато што се никад није звао Земунски кеј, већ га тако зову они који нису из Земуна. Ваљда да би било јасније где се налази!(?)
Zoran Markovic
Pa ako Beograd ima Beogradsku ulicu (?!?!), zasto i Zemun ne bi mogao da ima Zemunski kej?
Прикажи још одговора
Aleksa Mihajlovic
Lep tekst!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља