петак, 05.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 19.06.2008. у 22:00 Милан Момчиловић

Кинеско поврће са „јужне пруге”

У „зеленој кући”, кинески пластеник (Фото М. Момчиловић)

Лесковац – Новине су недавно објавиле да је Министарство пољопривреде Кине донело специјални државни програм којим се подстичу кинеске компаније да купују пољопривредно земљиште у иностранству. Такође је обелодањено, што заправо и није нека тајна, да свету прети глад, осим Кини која повећава сигурност у храни и гарантује испоруке прехрамбених производа из других земаља.

Група Кинеза из области Ланџу и пре званичног објављивања овог програма кренула је у његову реализацију и то баш у Србији, у Печењевцу код Лесковца. Пре годину дана закупили су земљиште посусталог предузећа „Пољопривреда” и отпочели производњу поврћа на кинески начин. Реч је о доста храбром потезу наших пријатеља са Далеког истока који су се „дрзнули” да оснују повртњаке у традиционално познатом повртарском крају. То је као кад би Лесковчанин отворио пицерију у Италији.

(/slika2)Кинези су подигли две „зелене куће”, како их зову и шеснаест класичних пластеника у којима узгајају све врсте поврћа – кинески и наш краставац, разне врсте салата, лук, шаргарепу, парадајз, паприку, лубенице, као и јуцу коју Кинези једу током целе године. Подсећа на нашу блитву, али је, кажу, укуснија. Нажалост, поплава је ових дана захватила и кинеске повртњаке, па је део поврћа уништен.

На имању је шеснаесторо марљивих Кинеза, међу којима су и четири брачна пара. Потписали су уговор на две године. Власник је Хуанг Лијашенг који ових дана продаје поврће, међу којима су и тек пристигле лубенице, поред пута на излазу из Печењевца. На наше питање како иде продаја, кроз смех одговара:

– Шоп ради добро, има купци.

Једини Србин у овом малом предузећу је Слободан Виденовић који нам објашњава суштину кинеске производње.

– Не користе машине, струју и гориво. Употребљавају само стајско и кокошиње ђубриво. Све раде ручно, саде, плеве коров и што је најважније, не прскају поврће, па је реч о правој органској храни. Северни зид „зелених кућа” је од блата, односно, од непечених цигли и он чува оптималну температуру и апсорбује вишак влаге која је највећи узрочник биљних болести. На крову, на јужној страни је фолија, тако да има светлости и вентилације.

По његовим речима, у почетку је било доста подозривости овдашњих сељака, али они су били први купци кинеских производа, што из знатижеље да пробају нешто ново, што због тога што је кинеско поврће стигло пре њиховог.

– Разлика у односу на наше повртаре је у томе што Кинези производе веома рано. Краставци су стигли месец дана раније у односу на домаће. Парадајз су произвели такође месец дана пре наших повртара и то у њиховим објектима одгајају га веома јевтино, користећи сунчеву енергију. Први производи одавде стигли су одмах после нове године. Најпре ротквице, салате, јуца, затим, лук. Прва берба краставаца била је 24. марта, а прва берба парадајза 24. априла. Пре неколико дана појавиле су се лубенице, а наше најбоље бостанџије могу да их очекују за петнаестак дана. Суштина је у томе што су први и што им је поврће веома укусно и здраво – објашњава Виденовић.

(/slika3)Кинеско поврће за сада не иде у великопродају, све се продаје на лицу места и по наруџбини. Долазе људи из свих градова Србије, поред продајног пункта се стално заустављају кола. Цена је веома популарна, рецимо, килограм првокласног парадајза тренутно кошта 50 динара.

У време наше посете, ту је био и господин Ли Шенг, главни координатор сарадње између Ланџуа и Лесковца, који најављује ширење пројекта.

– Ускоро ћемо да подигнемо још један повртњак код Пољопривредне школе у Лесковцу. Није нам циљ толико профит, колико желимо да то буде центар у којем ће се ученици Пољопривредне школе и Лесковчани обучавати да производе на кинески начин. Планирамо да ту изградимо рибњак и ресторан. Идемо поступно, једно по једно. Кад то завршимо, почећемо да се бавимо и сточарством без којег пољопривреда не може. Тако ћемо имати и стајско ђубриво за поврће – испричао је за „Политику” овај предузимљиви Кинез.

Коментари11
ffd1f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milica Canovic
Da li bi se javio neki ljubazni leskovčanin da nam kaže kakav je kineski roštilj? Krastavac i paradajz su dobri, provereno. Kakave su paprike? Leskovcani stvarno treba da se trgnu, da kupe foru za jeftin plastenik i da rade... kao i mi ostali. Bojim se da nećemo požuteti samood muke!
pozdrav iz Gr
Vidim da smo preskocili najbitniju stvar! Da svetu preti GLAD LJUDI! Kinezi nisu samo strucnjaci za povrce nego pre svega za dugorcan biznis svake vrste. Uvideli su da svetu preti glad ali nas narod se samo trpa u Bg, Kg i druge velike gradove a niko ne bi da pocne neku proizvodnju na selu. I te kako se moze dobro ziveti od toga - TJ TO JE JEDINA BUDUCNOST. Koliko se moze samo zaraditi od proizvodnje brokolija, lesnika, i da ne nabrajam jer kod nas sve uspeva a m trcimo za evropom i tamo radimo radije i kao cistaci samo da ne obradjujemo svoju zemlju. Strasno. Svaka cast Kinezima, skromnom narodu i vrednom. Neka uspevaju ako mi vec necemo.
Брзи
Свака част вредном и радном кинеском народу. Ма ја би господина Ли Шенга поставио за министра пољопривреде. Замислите шта би ти вредни људи урадили у горњој Топлици, низводно од Луковске Бање, где је и бесплатна геотермална енергија, а да не причамо о регионима као што је од Врањске Бање и у Мачви, где већ годинама врела вода одлази бесповратно. Џабе нам је Бог дао и земљу и све услове кад не умемо то да искористимо, па онда господо, послушајмо онога ко зна. И на крају свака част Политици за овај текст и да их је више да бар нешто с радошћу прочитамо.
Mira
Sve se moze kad covek ima volju za radom. E svaka cast kinezi dajte neku lekciju kako se moze uspeti i u Srbiji nasem vrednom srpskom narodu. Pa mi smo bre svi lenjstine.
Kaodaje Vazno
Ovo je fantasticna lekcija nasoj nesposobnoj politickoj eliti koja uporno ignorise problem poljoprivrede, koji je za Srbiju jedan od sustinskih. Druga stvar: ako Srbija ne zna kako da koristi obradive povrsine, naci ce se neko ko zna.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља