уторак, 22.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 17.08.2020. у 22:00 И. Албуновић - Ј. Антељ

Раст штедње у ковид економији

И у Србији као и у земљама ЕУ, од избијања здравствене кризе, грађани остављају више новца са стране
(Фо­то EPA-EFE/Olivier Hoslet)

Попут већине становника Европске уније и грађани Србије штеде новац од када је пандемија променила готово сваки аспект наших живота.

Према подацима Народне банке Србије од 3. августа, стање динарске штедње грађана у банкама износило је 86,1 милијарду динара, што је за 8,2 одсто више него крајем 2019. У односу на исти период на штедним рачунима имали су свега 1,8 одсто више девиза.

Већа штедња у домаћој валути је иначе тренд јер се камата на динарску штедњу, за разлику од девизне, не опорезује, а више су и каматне стопе. У НБС такође истичу да динарска штедња има тренд континуираног раста последњих година.

Ипак, питање је и чини се мало вероватним да ће тај раст достићи прошлогодишње повећање од 30 процената. Стручњаци истичу да је због неизвесне будућности чување новца сасвим логична последица као и да ће опрезност све штедљивијих потрошача потрајати.

То показују и недавно објављени подаци Евростата према којима је, у првом тромесечју 2020. стопа штедње домаћинстава у еврозони и ЕУ повећана за 4,3 процента у поређењу са четвртим кварталом 2019. године. Највећи пораст примећен је у Белгији, Данској и Холандији, а најнижи у Пољској, Шведској и Чешкој. За све државе чланице, осим за две, повећање стопе штедње објашњено је снажним смањењем појединачних трошкова. Као разлоге за обазривији однос према финансијама и смањење потрошње многи испитаници у анкетама наводили су: страх од губитка посла и смањења зараде, док су „породица и деца” углавном били основни мотиви за остављање новца са стране.

Тешко је очекивати да ће милиони људи широм света наставити да троше једнако као пре кризе после економске штете коју им је нанео вирус корона.

Сасвим је извесно да ће они који су најпогођенији и без икакве уштеђевине почети додатно да се задужују. Са  зебњом се говори о онима који су остали без посла или привремено одлазе на неплаћене одморе.

Недавно истраживање портала „Кредиткард.ком” показало је и да готово половина грађана Америке тренутно има дуг на картицама, што је за 43 одсто више него што је пружила слична анализа почетком марта ове године. Како се наводи, највише су задужени власници кредитних картица рођени раних осамдесетих и раних двехиљадитих.

Извештаји показују да највећи део купаца, суочених са несигурношћу због пандемије, смањују потрошњу готово свих производа и драстично мења навике. Бирају  јефтине, углавном основне намирнице јер су и цене хране у порасту. Пада тражња за луксузнијим предметима, а модна индустрија широм света бележи губитке.

„Хафингтон пост” објавио је у мају истраживање према коме постоји и не тако мала група потрошача у Америци (17 процената) који су на кризу одговорили – свакодневном импулсивном куповином. У беспотребне куповине 45 одсто њих одлазило је једном недељно, а 18 одсто људи током пандемије је чак трошило више новца него раније. Променио се и однос према јавном превозу, а 24 одсто се изјаснило да не планира да користи такси услуге.

Коментари1
ae0ed
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

fensi denser
Ljudi štede a trebali bi da troše jer ako je nešto sigurno to je da novac neće imati istu vrednost upravo zbog krize. Ko se seća zna da su se deca igrala dinarima SFRJ, a oni pre njih novčanicama Kraljevine Jugoslavije. Šta mislite koliko vredi dinar Jorgovanke Tabaković? Učešće paprinog - gotovog novca u opticaju je zamearljiv u odnosu na elektronski novac koji se umnožio do imbecilnosti... biće para samo nas biti neće...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља