четвртак, 26.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 17.08.2020. у 21:47 Љубиша Митић

У прокупачком селу Власово одржано венчање после пола века

Младенци су имали жељу да се венчање обави у старој цркви Лазарици где су се, према предању, причестили војници пред Косовски бој
(Фото Љ. Митић)

Прокупље – У прокупачком селу Власово након пола века одржано је венчање, а одлуку да започну заједнички живот донели су Стојанка Ђукић родом из Босне и мештанин Ненад Бабић. Они су се упознали у Београду, али им је тренутна ситуација са короном на неки начин помогла у одлуци да се врате у Ненадов родни крај и ту започну заједнички живот.

Црквено венчање одржано је у цркви брвнари Лазарица која је недалеко од Пролом Бање саграђена у 19. веку, а грађанско у свом породичном дому, након што је град Прокупље за ову прилику послао матичара како би поштовали вољу младенаца, али и превентивне мере које су уведене због вируса корона. Уз најужи број званица младенци су, после венчања, за своје најближе организовали и свечани ручак у селу са само неколико кућа, без школе и продавнице.

Ипак, Стојанки и Ненаду то није сметало да се одлуче и започну заједнички живот, окружени чистим ваздухом, лепотом природе Радан планине, на чијим обронцима се налази Власово, које је једно од најудаљенијих села на територији Прокупља.

Иако је, како кажу, било лакше да се венчају у Београду, где су се и упознали и где им је сва родбина, имали су жељу да се оно обави у старој цркви Лазарици где су се, према предању, причестили војници пред косовски бој.

– Супруг је овде провео детињство и одувек је хтео да се врати у село. Последња свадба у овој породичној кући била је када се свекар женио. Ово нам је прилика да себи продужимо живот, тако што ћемо се вратити природи и својим коренима, далеко од града – прича невеста Стојанка, по струци неговатељица.

Повратак у Власово које је 40 километара удаљено од Прокупља, значајно ће променити њихов досадашњи живот, јер уместо сталног посла и градске вреве, ова породица планира да се бави сточарством и већ сада имају башту у којој узгајају воће и поврће.

– Оно што је приоритет да би људи у овом крају могли колико-толико нормално да живе је пут који је изузетно лош, зими непроходан, а сада једва да служи сврси. Када би био бољи, било би много лакше, јер бисмо увек могли да сиђемо до бање, одемо до продавнице и купимо шта нам треба. Људи и данас воле да дођу лети у Власово, али се због лоших услова ипак враћају у град – објашњава Стојанка.

Њен супруг Ненад радећи „трбухом за крухом” ван свог села, додаје да одавно машта да се врати на своје огњиште и да започне нови живот.

Он апелује на градске службе да улажу у запуштена села и подстичу младе да живе на селу јер, како тврди, многи желе да се врате, а инфраструктура и подстицај државе да ту и остану су први предуслов за тако нешто. 

Коментари7
1d15f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Velja
Srecno i zelim vam dug zivot i mnogo dece.
Darko
U danasnjem vremenu mladi se vrlo tesko odlucuju na ovakav korak-jer prema pomenutom opisu kraja,selo je vrlo izolovano.Ali Nenadovu zelju da na svojoj ocevini nastavi zivot,da bude svoj na svome ,u potpunosti podzavam( ja sam otisao "malo dalje" od njega trbuhom za kruhom).Neka se drzava malo angazuje kako bi ovakvim ljudima poboljsala zivotne uslove. Najiskrenije zelim im da budu srecni i da nikada ne moraju da odu iz Srbije zbog "boljeg zivota"
Mile Rad
Lazarica nedaleko od Prolom Banje sagradjena u 19 veku, a prema predanju, pricestili vojnici pred Kosovski boj?? Da li to boj 15 Juna (odnosno 28 Juna po starom kalendaru) 1389, ili neki kasniji boj? Slazem se, ovo je lepa vest,nek im je sve najbilje i volim Toplicu! Mile Toplica
Цикотић
зар Власово није општина Куршумлија, Пролом Бања јесте?
Senior75
Rodom sam iz tog kraja,a Babici su samo jedna od casnih familija iz ovog ktaja.Duboko sa dirnut njihovim gestom.Nadam se da ce nedavno obecanje Predsednika Vucica o izgrzdnji puta do Prolom Banje,ako se stvarno ispuni zanjih biti najlepsi svadbeni poklon I da ce se povratak u nas opusteli zavicaj nastaviti.Iskrene cestitke mladencima.
putevi
Gradila se ova zemlja , seoskim mobama, omladinskim radnim akcijama , pripomognuta mladom vojskom , a i uz pomoc dorbostojeci i preduzimljivih domacina iz samog mesta. Danas , se sve ceka na obecanje, i odluku par ljudi. Mladencima puno srece, na zajednickom zivotnom putu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља