четвртак, 15.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 24.08.2020. у 18:00 Др Слободан Ј. Доклестић

Шта (ни)је рекао Међународни суд правде о Косову

МСП је у предметном мишљењу потпуно деградирао косовску декларацију о независности – сводећи је суштински на приватни документ групе грађана, уз изричиту констатацију да није реч о акту тзв. скупштине Косова нити привремених институција на Косову
(Никола Костадиновић)

Сведоци смо да се ових дана поново интензивирају преговори о Косову. У том контексту, свако мало се у нашој јавности покрене питање „одлуке” Међународног суда правде (МСП) о Косову уз готово неизбежни коментар како је њоме овај суд потврдио независност Косова. Међутим, чини се да из стручног угла овом питању код нас није посвећена довољна пажња, па отуда у нашој јавности постоји знатно неразумевање ове теме. И то на штету наших интереса. Шта је заправо МСП рекао о Косову?

На пoчетку, потребно је подсетити да МСП није донео никакву пресуду нити другу одлуку о Косову. Уместо тога, МСП је 22. јула 2010. године дао саветодавно мишљење на питање које је поставила Генерална скупштина УН у својој резолуцији 63/3: Да ли је једнострано проглашење независности од стране привремених институција самоуправе на Косову у складу с међународним правом? Дакле, МСП није донео никакву правнообавезујућу одлуку у вези с овим питањем. Притом, у погледу овог мишљења МСП потребно је указати на неколико битних ствари.

Прво, МСП је вештом игром речи отворено избегао да одговори на постављено питање, тако што је свој одговор ограничио само на правну оцену документа под називом „декларација о независности”, који је усвојен на Косову 2008. године, уместо да пружи правну оцену да ли је чин једностраног проглашења независности Косова био у складу с међународним правом. Ову правну акробацију МСП је засновао на чињеници да на енглеском и француском језику иста синтагма (declaration of independence, déclaration d'indépendance) означава како чин проглашења независности, тако и документ усвојен на Косову 2008. године под тим именом. Дакле, у предметном мишљењу МСП је отворено избегао да одговори на постављено питање и то је суд изричито и признао у параграфу 83. предметног мишљења.

Друго, МСП је самоиницијативно одлучио да измени питање на које треба да пружи одговор. Па је тако, уместо питања да ли је једнострано проглашење независности од стране привремених институција самоуправе на Косову „у складу са међународним правом”, МСП одлучио да одговори на другачије питање, а то је – да ли документ декларација о независности „крши међународно право”. Очигледно, реч је о битној замени теза која суштински одудара од онога што је ГС УН питала. Питање да ли је нешто „у складу с међународним правом” тражи одговор да ли постоји правило међународног права које пружа основа датом поступању (овде једностраној сецесији од државе чланице УН). С друге стране, питање да ли нешто „крши међународно право” тражи одговор да ли постоји изричита забрана у међународном праву за дато поступање која је прекршена. Па тако, чак и ако међународно право не даје правног основа за документе попут косовске декларације о независности, одговор на овако срочено питање је да она не крши међународно право – јер није ни предмет његовог регулисања. Изменом питања на овај начин, МСП је управо припремио терен за овакав одговор.

Треће, МСП је у предметном мишљењу потпуно деградирао косовску декларацију о независности – сводећи је суштински на приватни документ групе грађана, уз изричиту констатацију да није реч о акту тзв. скупштине Косова нити привремених институција на Косову (параграф 109). На ово је суд био приморан јер је то био једини начин да избегне закључак да чак и овај документ крши међународно право садржано у резолуцији СБ УН 1244 и актима донетим по основу те резолуције. Зато је МСП суштински закључио да је ово приватни документ групе грађана, па стога није ни предмет регулисања међународног права. А пошто није предмет регулисања међународног права, онда такав приватни документ, наравно, не може ни кршити међународно право.

Коначно, МСП је у предметном мишљењу (параграф 80) изричито навео да обавеза поштовања територијалног интегритета важи међу државама чланицама УН, па зато овај принцип није важио за ауторе косовске декларације о независности јер они нису били представници било које међународно признате државе. Међутим, овим је суд отворио интересантно питање да ли државе чланице УН које су признале једнострано проглашену независност Косова крше међународно право јер тиме повређују територијални интегритет Србије.

Из свих напред датих разлога, јасно је да МСП овим мишљењем није на било који начин потврдио једнострано проглашење независности Косова. Уместо тога, суд је вештом правном гимнастиком избегао да одговори на постављено питање.

Адвокат у Београду

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари18
fc02c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jorge LB
Odvjetnik očito namjerno brka pojmove i činjenice. Međunarodni sud pravde nije trebao donijeti nikakvu ODLUKU vezanu za kosovsku nezavisnost, već MIŠLJENJE. "Deklaracija od 17. februara 2008. nije prekršila opšte međunarodno pravo," rekao je predsjednik suda Hisashi Owada iz Japana".
Богдан Југовић
После ове правне анализе остао сам забезекнут чињеницом да, међу тушта и тма правника у законодавним, владиним и судским институцијама, нико није овако анализирао и сагледао мишљење Међународног суда правде, од његовог давања па до данас. Тим нечињењем су врли правници наштетили рођеној отаџбини. На знање им и срамоту било.
greska
autor clanka je Doklestic, a ne Kostadinovic...
Миле Сремчица
Запад има проблем за свако решење.
zivota
Ako je to tako kao sto je napisano u clanku zasto Srbija onda pregovara sa svojom pokrainom.Inace prvi put procitam nesto i cak to razumem.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља