четвртак, 29.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 19.08.2020. у 20:20 Јелена Стевановић

Трамп одобрио бушење нафте на Арктику

До краја године почеће издавање дозвола за закуп државног земљишта које је сад природни резерват на Аљасци
Про­тест у Си­је­тлу 2015. го­ди­не због пла­но­ва „Ше­ла” да тра­га за арк­тич­ком наф­том (Фо­то EPA/Matt Mills McKnight)

Америчка администрација је дозволила бушење нафте и гаса у заштићеном природном резервату на Аљасци, у арктичком кругу, што је последња у низу мера владе за оживљавање индустрије фосилних горива. Из Вашингтона најављују да ће до краја године почети да дају у закуп државно земљиште у највећем заштићеном резервату природе у Америци, јавља Јавни национални радио. Одлука се надовезала на ранија настојања председника Доналда Трампа да оживи индустрију фосилних горива, оличена у укидању бројних регулатива.

Вест да део резервата више неће бити заштићен од комерцијалне експлоатације узнемирила је екологе и заштитнике дивљине. Реч је о делу Аљаске с нетакнутом природом и дому поларних медведа, бизона, орлова... Према упозорењима стручњака, дивље животиње би могле да остану без станишта, загадиће се беспрекорно чисти ваздух, вода и земљиште, а не може се искључити ни могућност опасних изливања у море.

Иако се у другим деловима Аљаске одавно испумпава нафта, производња је последњих година знатно смањена због слабије потражње. У овој савезној држави јавност је подељена на противнике тог посла, који сматрају да је неприхватљиво уништити резерват и погоршавати климатске услове, и његове подржаваоце, који се радују оживљавању економије. Исто је и међу аутохтоним становништвом – неки не желе цевоводе у нетакнутој природи, други се радују прилици да добију бољи посао.

Не очекује се да ће компаније почети да буше нафту још најмање десет година, али би могле да почну да истражују област чим добију концесије. Према процени владе, реч је о регији са десет милијарди барела резерви или највећем нетакнутом извору у Северној Америци. Како је производња црног злата на Аљасци годинама у паду, и како је глад за овим енергентом још више опала током епидемије вируса корона, није најјасније колико ће корпорације бити заинтересоване. Мораће да рачунају и на судске процесе са еколошким групама и организацијама аутохтоног становништва, које су најавиле тужбе против владе. Администрација је прво процењивала да ће држава од закупа зарадити 1,8 милијарди долара за десет година, али је касније преполовила износ.

Трампови критичари истичу да председник жели да нафтним компанијама обезбеди приступ Арктику пре краја свог првог и можда јединог мандата. Иако је демократски председнички кандидат Џо Бајден обећао да ће преиначити одлуку ако победи, аналитичари оцењују да није лако одузети концесије.

Инсистирање актуелних власти на фосилним горивима у супротности је и са променама у јавном мњењу, које је углавном постало освешћеније кад је реч о заштити животне средине. Истраживање универзитета Јејл показало је да 67 одсто бирача са Аљаске не подржава претварање заштићене природне зоне у економску. Под притиском јавности, банке попут Џеј Пи Морган Чејса и Голдман Сакса истакле су да неће позајмљивати новац компанијама које буду тражиле течно злато на Арктику.

Експлоатација поларног појаса је преокупација и других држава арктичког круга, што је приметио и амерички државни секретар Мајк Помпео кад је недавно оценио да је на Северном полу завладао такмичарски дух. Стејт департмент процењује да се на Арктику налази 13 одсто неоткривених налазишта нафте, 30 одсто гаса, мноштво уранијума, ретких минерала, злата и дијаманата, преноси „Политико”.

И шеф Кремља Владимир Путин је истакао да десет одсто руских инвестиција одлази на Арктик, а један од примера је и производња течног гаса на полуострву Јамал. Због западних санкција и повлачења страних енергетских компанија, Москви је последњих година било тешко да реализује поједине планове у поларном кругу. Такав је био посао и са тексаским гигантом „Ексон мобил”, који је пре две године напустио заједнички пројекат са Русима на Арктику.

Према оцени магазина „Њу рипаблик”, Трампова одлука ће бити лоше дочекана у Кремљу јер шеф Беле куће истовремено отежава експлоатацију руског и олакшава експлоатацију америчког дела Арктика. Како се нафташима из Тексаса пружа прилика да буше нафту и у досад забрањеној зони на Аљасци, попустиће и притисак да се укину санкције Русији. 

Коментари0
77879
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља