Док се Ашнер шета Клагенфуртом и – како пише лондонски „Сан” – ужива у европском шампионату у фудбалу, једна од његових жртава и сведок усташких злочина у Пожеги страхује и има проблема у властитом граду.
Душан Јаношевић (88) преживео је Ашнерову тортуру у пожешком затвору, испричао је лондонском листу шта му се тада дешавало. Сада због тога има проблема и све се више боји.
„Бојим се. За мном вичу да сам злочинац, а прави злочинац Миливој Ашнер слободно шета Аустријом” – рекао је Јаношевић јуче загребачком „Јутарњем листу”. Он је рекао да је у својству сведока дао изјаву пред истражним судијом из Пожеге и да је одмах после тога почео да доживљава неугодности, о чему каже:
„Доживио сам низ неугодности када се сазнало да сам сведочио. Огорчен сам на све. Ни данас ми није свеједно. Никада нећу заборавити батине које сам добио у затвору као двадесетогодишњи младић и тада ми нико није помогао.”
„Сану” је Јаношевић испричао да га је Ашнер лично „садистички мучио и то месецима”.
„У затвору ме је тукао конопом до крви, сваки дан шест месеци”, испричао је Јаношевић. „Ухапшен сам 1941. године због тога што сам Србин. Затворили су ме у малу ћелију с још 30 затвореника. Чувари су од мене силом тражили да кажем како сам комуниста. Према нама су се понашали као према животињама. Сваку ноћ су потапали ужад у воду да би нас свако јутро њима млатили”.
-----------------------------------------------------------
Будај: Заштићен као алпски рунолист
Ален Будај, који је добио и награду светског центра за откривање преживелих нацистичких злочинаца „Симон Визентал" из Јерусалима и у међувремену основао Меркелов институт, данас је веома разочаран развојем догађаја у случају Ашнер. „Врло сам разочаран реакцијом хрватске државе" - каже он и објашњава:
„Завршетком мандата Весне Шкаре-Ожболт, која је тражила изручење Ашнера, престали су сви притисци према Аустрији. Желимо да Хрватска изврши притисак да се изручи, јер пред истим судом је и генерал Владимир Загорац, којег Хрватска толико снажно жели да јој се изручи." (Загорца, иначе, Хрватска тражи због милионских малверзација током рата и нестанка торбе драгог камења вредног пет милиона долара из Министарства одбране у којем је тада био помоћник министра одбране. О његовом и Ашнеровом изручењу одлучује исти суд.)
Коментаришући оправдање аустријског суда, Будај такође каже: „Истина је да је Ашнер стар - он је најстарији ратни злочинац с најстаријим злочином, но приче о његовој болести су лажи аустријске стране. Ако се већ није судило усташком злочинцу Иви Ројници (недавно умро у Аргентини у 92. години), нека се суди барем Ашнеру, јер не буде ли му се судило, ко ће бити одговоран за све те невине жртве него Хрватска? Очекујем да се Хрватска коначно покаже као правна земља."
Подсећајући да му је Ашнер 2004. године рекао да би „поновио све што је радио у младости", Будај напомиње: „Сад је добио амнезију која обично захвати нацистичке злочинце попут њега. Постоје још увек живи сведоци, а и Ашнер се свега сећа. Аустрија је изразито тврдокорна - 30 година није осудила ни једног нацистичког злочинца. Сви знају ко је Ашнер, но нико не реагује. Миливој Ашнер је у Аустрији заштићен као алпски рунолист."
Р. А.
