недеља, 25.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 21.08.2020. у 20:00 Славица Ступарушић
НАШИ ФЕНОМЕНИ ПРИРОДЕ

Изузетно Тичије поље

Заштићено природно добро „Озрен – Јадовник” примамљиво је како за планинаре, тако и за истраживаче, а посебним га чине цветне ливаде, планинска села, кањони, клисуре и разноврсни живи свет
Тичије поље (Фото Првослав Павловић)

Непрегледне ливаде и пашњаке Јадовника и суседног му Озрена полако осваја шума, чује се тек понека клепетуша – звона говеда и оваца. У засеоку Тичије поље дим се из оџака вије само још из једне куће. Чисте изворске воде, самоникло биље, оштар планински ваздух привлаче планинаре, туристе, љубитеље природе, а то буди наду да ће се живот вратити на овај простор југозападне Србије који је заштићен као Предео изузетних одлика „Озрен – Јадовник”.

Јадовник (Фото Драган Босић)

Ово подручје је препознатљивог изгледа са значајним природним, биолошко-еколошким, естетским и културно-историјским вредностима, које се временом развијало као резултат узајамног деловања природе и традиционалног начина живота локалног становништва. Као такав, на територији општине Пријепоље, издвојен је Предео изузетних одлика „Озрен – Јадовник”.

Назив планине Јадовник вероватно потиче од муке и јада који су снашли све које је зима неспремне затицала на овој планини. Наиме, снег зна да достигне и до три метра висине, а проблем представља и густа и непрозирна магла. Озрен се пружа југоисточно од Јадовника. На падинама ове планине многобројни извори сливају се у један од ког креће река Увац. Од мештана ћете чути да Увац има извора колико је у години дана.

Један од извора реке Увац (Фото Славица Ступарушић)

Под режимом заштите је високопланински крас Јадовника, клисуре и кањони Дубочице, Рамовића и Дубоког потока, изворске воде, питоми пропланци карактеристични за динарске планине Старог Влаха.  Биолошке вредности подручја изражене су кроз разнолик биљни и животињски свет. Од биљних врста, као изузето значајне, издвајају се линцура, нарцис и равнострани звончић, који је стеноендемит клисуре Лима и Полимља.

 (Фото Првослав Павловић)

Овај простор један је од важнијих центара биљне разноврсности не само Србије већ и читавог Балкана и Европе, са 59 врста балканских ендемита, 54 врсте ретких и угрожених биљних таксона и европско-бореалне врсте смрче, клеке, букве, црњуше, боровнице које се налазе на надморској висини од 600 до 1.200 метара.

– Област Озрена означена је као подручје од међународног значаја за биљке (ИПА) – наглашавају у заводу.

На Јадовнику (Фото Драган Боснић)

У клисурама, усеченим у падине Озрена и Јадовника, налази се и терцијарни реликт, миришљаво дрво тисовина. Народно веровање каже да тиса штити од злих духова, па је у крајевима где расте њено дрво ушивано у одећу или се носило окачено о врат у облику крстића.

Разноврсност фауне огледа се у 19 врста гмизаваца и водоземаца, од којих се издвајају поскок и шарени даждевњак. Небом језди преко 100 врста птица, а скоро све врсте су гнездарице. Неке од најзначајнијих врста су прдавац, белоглави суп, сури орао, ушата шева, риђи мишар, ветрушка, буљина. Видра и дивља мачка само су неке од 25 врста сисара који живе на овом подручју.

 Подно планине Озрен, на близу 1.500 метара надморске висине (Фото Првослав Павловић)

Вилински коњици су репрезентативни представници фауне инсеката у смислу показатеља очуваности станишта.

– Простор одликује и специфичан сеоски амбијент с вредним објектима етно-наслеђа који представљају одраз духовности и живота становништва и веома вредно културолошко наслеђе – наводе у Заводу за заштиту природе Србије.

Клисуре и кањони, усечени у падине Озрена и Јадовника, практично су неприступачни и остављају утисак праве нетакнуте дивљине. Насупрот томе, питомо Тичије поље и скоро равна и под бујном травом површина Јадовника пружају потпуно другачију слику.

Подно планине Озрен, на близу 1.500 метара надморске висине, свило је своје гнездо Тичије поље, засеок села Милаковићи. Етнографски музеј на отвореном, у коме је за разлику од Сирогојна, све изворно и живо.

Породица Лазовић, Косан, Радмила и син Миле (Фото Првослав Павловић)

Како смо сазнали од Првослава Павловића, из Штавља, у засеоку живи трочлана породица Лазовић, Косан, Радмила и син Миле.

Првослав је редован гост у Тичијем пољу, где из петнаестак километара удаљеног Штавља долази пешке, преко брда, с планинарима. Од њега смо сазнали да је у кући Лазовића рођен и отац нашег познатог глумца Данила Лазовића.

Простор допуњују и вредни споменици културе, пре свих обновљен манастир Давидовица из 13. века, задужбине Немањиног унука, жупана Дмитра (потоњи монах Давид). У манастирској цркви сахрањен је отац кнегиње Милице, кнез Вратко.

Коментари1
96fd2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Данилка
Дивна прича! Лепота нетакнуте природе...богата ризница Божије творевине!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља